HRVATI KOČE CRNU GORU U EVROPSKIM INSTITUCIJAMA! Šest miliona evra na čekanju zbog „komšija“

Izvor „Vijesti“ iz crnogorske Vlade kaže da se Hrvatska usprotivila i predlogu Austrije da Crna Gora dobije 45 miliona evra za osnivanje koledža za bezbednost i odbranu Zapadnog Balkana (Western Balkan Security and Defence College). Ta škola gradila bi se na mjestu nekadašnje kasarne „Masline“ u Podgorici.

Izvor „Vijesti“ iz Brisela rekao je da Hrvatska nije blokirala dodelu sredstava iz ova dva instrumenta i da se o tome još odlučuje u EU.

Iz hrvatskog Ministarstva vanjskih i evropskih poslova „Vijestima“ nisu odgovorili na pitanja da li je tačno da su blokirali dodelu novca iz EPF-a za Crnu Goru i za vojni koledž u Podgorici, i ako jesu – zbog čega.

Neki hrvatski zvaničnici i analitičari najavili su mogućnost blokade evropskog puta Crne Gore najavila nakon usvajanja Rezolucije o Jasenovcu, Dahauu i Mauthauzenu u crnogorskom parlamentu 28. juna. Ona je zbog te rezolucije proglasila trojicu crnogorskih političara nepoželjnima.

Na ista pitanja nijesu odgovorili ni Ministarstvo odbrane Crne Gore, ali ni Evropska komisija.

Sagovornik „Vijesti“ iz Vlade rekao je da je hrvatski ambasador na sednici Saveta EU bio protiv pri izjašnjavanju o dodeli novca Crnoj Gori iz Evropskog instrumenta mirovne pomoći. Crna Gora je podršku tražila, između ostalog, za nabavku vojne opreme za ekstremne zimske uslove.

Konačnu odluku u Savjetu EU donose ministri spoljnih poslova država članica te zajednice. Izvor tvrdi da je Austrija pripremila non-pejper u kom predlaže da Crna Gora dobije novac za izgradnju vojnog koledža, ali da ga Hrvatska nije potpisala.

Evropski instrument mirovne pomoći je mehanizam čiji je cilj jačanje sposobnosti EU za sprečavanje sukoba, izgradnju i očuvanje mira i jačanje međunarodne bezbednosti i stabilnosti.

Taj instrument je vredan više od 17 milijardi evra, finansira se van budžeta EU i obuhvata period od sedam godina (2021-2027). Reč je o jedinstvenom mehanizmu za finansiranje svih delovanja u okviru zajedničke vanjske i bezbednosne politike na području vojske i odbrane.

Kad je uspostavljen u martu 2021, njegova početna finansijska gornja granica iznosila je 5,69 milijardi evra. Savet EU je tu finansijsku gornju granicu povećao u martu 2023. za 2,29 milijardi evra, u junu iste godine za 4,06 milijardi evra i u martu ove godine za pet milijardi evra).

Povećanje iz marta odnosi se na namenski Fond za pomoć Ukrajini, piše na sajtu Saveta EU.

U studiji o benefitima uspostavljanja koledža za bezbednost i odbranu zapadnog Balkana, Austrijski institut za evropsku i bezbednosnu politiku (AIES) je naveo da je Crna Gora najpogodnija za uspostavljanje te institucije.

„Nakon analize i procene prednosti i rizika svake zemlje u regionu, Crna Gora se pokazala kao najviše strateška i najbolje opremljena zemlja da bude domaćin koledža. Ovaj zaključak zasnovan je na čvrstom ekonomskom okviru zemlje, strateškoj i lako dostupnoj poziciji, uz postojanu i snažnu težnju ka evropskim integracijama, elementima koji zajedno smanjuju potencijalne rizike koji bi mogli ometati uspostavljanje koledža“, piše u studiji iz decembra prošle godine.

Ipak, kao rizik se ističe nestabilna politička situacija, dok „endemska korupcija unutar političkih krugova i pravosudnih mehanizama nastavlja da predstavlja značajan izazov“.

Delegacija Evropske službe za vanjske poslove (EEAS) boravila je u ekspertskoj poseti Ministarstvu odbrane 30. novembra 2023, kako bi razmotrili modalitete za pružanje podrške Crnoj Gori u cilju jačanju odbrambenih kapaciteta kroz Evropski mirovni instrument.

U Vladinoj platformi za učešće na sednici Odbora za stabilizaciju koja je održana u februaru, navodi se da se ova potencijalna podrška odnosi na nabavku opreme za ekstremne zimske uslove i opreme za jačanje HBRNO (Hemijsko-biološko-radiološko-nuklearna odbrana) i SAR (operacije traganja i spašavanja) kapaciteta.

Kako se dodaje, tadašnji šef diplomatije Crne Gore Filip Ivanović je, shodno sugestiji EEAS-a, uputio u decembru 2023. zahtjev za podršku jačanju odbrambenih kapaciteta Crne Gore visokom predstavniku EU za vanjske poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelju.

Bonus video:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI