DA STE MI OVO REKLI PRE MESEC DANA, NE BIH VEROVAO Naučnici u čudu zbog fenomena koji nije viđen u poslednjih 56 godina

Šta se dešava sa uraganima? To je vrhunac njihove sezone, a Atlantski okean je neobično miran. Od tropske oluje Ernesto, koja se sredinom avgusta formirala u Atlantiku, nije bilo uragana na vidiku, što se nije dogodilo u poslednjih 56 godina. Naučnici su zbunjeni, tim više što su sve prognoze govorile o olujnoj sezoni u kojoj će se nizati jake tropske oluje.

Krajem maja, američka Nacionalna uprava za atmosferu i okeane (NOAA) objavila je svoju prognozu za sezonu uragana, koja traje od 1. juna do 30. novembra, predviđajući 85 procenata šanse za sezonu iznad normlne (gleda se prosek za period od 1991. do 2020.), deset odsto za skoro normalnu i pet odsto verovatnoću za sezonu ispod normalne. Štaviše, naučnici su predvideli sezonu sa 25 tropskih oluja, uključujući 12 uragana, od kojih će polovina postati jaki uragani najmanje treće kategorije.

A predviđanja su izgledala da će se ostvariti jer je uragan Beril, koji se formirao u Atlantiku krajem juna, jačao brže od bilo koje druge zabeležene oluje ove rane sezone. Uragan Beril za kratko vreme je početkom jula dostigao jačinu najjačih, kategorije pet, i odneo živote 64 osobe na Karibima, na poluostrvu Jukatan i na obali Meksičkog zaliva SAD. A onda je nastupilo zatišje. Predviđali su da će sezona uragana oživeti u septembaru, ali to se nije dogodilo.

- Da ste mi pre mesec dana rekli da se posle Ernesta ništa neće razviti, ne bih vam verovao. Zaista je iznenađujuće - rekao je za Si-En-En dr Fil Klozbah, stručnjak za uragane sa Univerziteta Kolorado.

Uragani su oluje koje nastaju iznad tropskog područja. Stvaraju se u tropskom delu Atlantika, duž zapadne obale Afrike, a karakterišu ih jaki vetrovi od minimalnih 119 km na sat za uragane prve kategorije do preko 350 km na sat, što je odlika najrazornijih uragana pete kategorije. Da bi nastao uragan, jedan od uslova je da temperatura mora u tropskom delu Atlantika bude viša od 26,5 stepeni Celzijusa, a najmanje do dubine od 50 metara.

Okeanska voda je i dalje topla, i ima dosta vlažnog vazduha, ali uragana nema.

Naučnici još ne mogu u potpunosti da objasne razlog tome, ali kao jedan od uzroka navode ogromne oblake pustinjske prašine iz Sahare, čiji naleti preko Atlantika mogu da potisnu stvaranje uragana nad okeanom i utiču na vremenske prilike u Severnoj Americi.

- Iznenađujuće, vodeći faktor koji kontroliše uraganske padavine nije, kako se tradicionalno misli, temperatura površine mora ili vlažnost vazduha. Umesto toga, to je prašina iz Sahare – rekao je Juan Vang, jedan od autora studije objavljene krajem jula u časopisu Science Advances. Taj rad je pokazao da saharska prašina može da smanji uraganske padavine, ali Vang sumnja da bi takođe mogla da smanji formiranje uragana.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da sezona uragana nije gotova i da bi uskoro mogla da pokaže znake života: Više od 40 odsto svih tropskih aktivnosti u tipičnoj sezoni dešava se posle 10. septembra.

– Oluja će se „vratiti”. Još uvek ne vidim da će se ova sezona dobro završiti - upozorio je Fil Klozbah.

Isto misle i stručnjaci iz NOAA.

„Uslovi i dalje izgledaju veoma povoljni za aktivnosti iznad normalnih tokom preostalog dela sezone uragana“, rekao je Džejmi Roma, zamenik direktora Nacionalnog centra za uragane NOAA. A oluje u kasnoj sezoni mogu biti brutalne: na primer, krajem oktobra 2012. uragan Sendi pogodio je delove Kariba pre nego što je krenuo ka istočnoj obali SAD i razorio Nju Džersi i Njujork i odneo živote 233 osobe u osam država, prenosi hrvatski medij.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI