NA MARSU SNIMLJEN "SMAJLI" Da li je ovo konačni dokaz da je postojao život na Crvenoj planeti?

Evropska svemirska agencija (ESA) podelila je sliku "smajlija" u objavi na Instagramu 7. septembra. Ovaj "osmeh", koji se sastoji od prstena drevnih naslaga hloridne soli sa parom kratera od meteora kao očima, uhvatio je ESA-in orbiter ExoMars Trace Gas, koji analizira nivoe metana i drugih gasova u Marsovoj atmosferi od 2016. godine.

Uobičajeno, ovakve naslage bile bi neprimetne u odnosu na ostatak Marsove površine. Ali kada se posmatraju koristeći infracrvene kamere, poput onih na ExoMars Orbiteru, soli izgledaju ružičasto ili ljubičasto.

Fotografija je snimljena u okviru studije, objavljene 3. avgusta u časopisu "Scientific Data", u kojoj su istraživači napravili prvi pouzdani katalog naslaga hloridne soli na Marsu koristeći slike sa ExoMars Orbitera. Tim je ukupno identifikovao 965 različitih naslaga rasutih po vanzemaljskom svetu, koje se kreću u veličini od 300 do 3.000 metara širine. Trenutno nije jasno kolika je veličina ovog "smajlija".

Ove naslage su posebno važne jer "mogu pružiti optimalne uslove za biološku aktivnost i očuvanje", što ih čini "primarnom metom za astrobiološko istraživanje", napisali su istraživači u radu.

Mars je nekada bio vodeni svet, sa jezerima, rekama i plitkim okeanom sličnim onima na Zemlji. Ali negde između pre 2 milijarde i 3 milijarde godina, voda je presušila nakon ozbiljnih klimatskih promena. Ovo je verovatno bilo izazvano gubitkom Marsovog magnetnog polja, što je omogućilo sunčevom vetru da postepeno ukloni veći deo atmosfere planete i na kraju uzrokuje da većina tečne vode zamrzne ili ispari u svemir.

Slane naslage ostale su kao poslednji tragovi vode koja je nestala iz Marsovih jezera na kraju "dinamične vodene prošlosti" planete, napisali su istraživači. Na nekim mestima, preostale soli su jedini dokaz da je tamo uopšte bilo vode, dodali su. Ali ove naslage bi mogle imati i velike implikacije za potragu za dokazima o drevnom životu na Marsu.

Istraživači veruju da, kako su Marsova jezera počela da se smanjuju i nestaju, preostala voda bi postajala vrlo slana, omogućavajući joj da ostane tečna uprkos temperaturama koje su išle i do minus 40 stepeni Farenhajta (minus 40 stepeni Celzijusa), prema saopštenju ESA-e.

Ove poslednje slane bare "mogle su postati utočište" za mikrobe koji su možda preživeli Marsovu transformaciju, što je dovelo do toga da se njihovi ostaci akumuliraju u ovim naslagama kada je voda konačno presušila, napisali su istraživači u saopštenju. Ako se ovo dogodilo, soli su mogle delovati kao konzervans — potencijalno čuvajući dokaze o ovim izumrlim oblicima života milijardama godina.

Nedavna velika otkrića takođe nagoveštavaju da Mars trenutno ima mnogo više vode nego što smo prvobitno mislili, što je ponovo pobudilo nade za pronalazak živih mikroba na Crvenoj planeti u budućnosti. U junu, astronomi su najavili otkriće "najmanje 150.000 tona" mraza od vode na vrhovima nekih od najviših Marsovih vulkana. A u avgustu, naučnici su otkrili da se ispod površine Crvene planete možda krije ogroman skriveni okean — sa dovoljno vode da pokrije planetu vodom dubokom 1,6 kilometara.

(Telegraf Nauka/LiveScience)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI