PUTIN JE UPRAVO POVUKAO POTEZ KAKAV SE NE PAMTI JOŠ OD HLADNOG RATA! Euforija u Kremlju: ‘Niko nam ništa ne može!‘

Proračunski rashodi Rusije za vojsku u 2025. godini dosegnuće istorijsku razinu kakva se ne pamti od vremena Hladnog rata. Naime, i ove će godine, uprkos najavama da se to neće dogoditi, Moskva povećati proračunska izdvajanja za "obranu", kako se navodi u režimskim medijima, za više od 25 posto u odnosu na prošlogodišnji proračun, a i sam ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da su "odbrambene stavke" u proračunu za 2025. s projekcijom do 2027. "prioritet".

Doduše, ruski prorežimski mediji najmanje pišu o tim "vojnim stavkama" i spominju ih tek usput, a detaljno navode potrošnju za socijalne stavke te pogotovo izdvajanja za učesnike i nastradale u ratnim delovanjima u Ukrajini, poput pomoći za porodice.

No, kako navodi istraživački portal The Bell, izdvajanja za vojsku biće veća od 145 milijardi dolara, što možda na prvi pogled nije sumanut iznos, ali to znači da će za ratne potrebe biti izdvojeno 41 posto proračunskih sredstava ili 6,31 posto ruskog BDP-a.

Ruski ekonomist Aleksandar Kolandr za nezavisni je portal Meduza rekao da na tih više od šest posto BDP-a treba dodati još 3,5 do četiri posto izdvajanja za ostale "vojno-obaveštajno-policijske" potrebe, kao što su Rosgvardija, razne plaćeničke i paravojne službe, svih pet obaveštajnih službi i razne policijske snage. "Tako dođemo do toga da se za potrebe tzv. odbrane i sve što se pod tim podrazumeva u zemlji koja je u ratu troši više od deset posto BDP-a", ističe Kolandr.

Poređenja radi, ukrajinski proračun za vojsku trebao bi u 2025. godini biti oko 55 milijardi dolara. Ovo su za Rusiju rekordna proračunska izdvajanja za vojsku, koja nezavisni ruski mediji već nazivaju "najmilitantnijim" proračunom od raspada SSSR-a. Doduše, malo je manji nego u vreme hladnog rata kada je počela završna trka u naoružanju koja je, uz intervenciju u Avganistanu, ekonomski te na kraju i politički dokrajčila SSSR. No, to je još uvek manje od vojnih proračuna Izraela ili Saudijske Arabije. Ipak, zbog tako velikog vojnog izdvajanja u proračunu će biti zakinuta mnoga druga područja, u prvom redu socijalna davanja te za kulturu, obrazovanje i zdravstvo.

Nezavisni ruski portal na engleskom jeziku Moscow Times navodi da bi problem za proračun mogla biti i "pogrešna" procena cene barela nafte. Naime, u Kremlju su procenili srednju cenu za svoju naftu u gabaritima 70 dolara za barel, a procene zapadnih analitičara su na razini od 60-ak dolara, pa se navodi da bi proračun za 2025. godinu već u startu mogao imati rupu. Ova vojna sredstva ne obuhvataju i nekoliko milijardi za, kako se navodi, "obnovu" anektiranih područja Ukrajine. Takva velika proračunska "osnovica" za obranu izazvana je velikim troškovima rata u Ukrajini jer najveći deo ide na oružje te dobar deo na uvoz oružja ili komponenti za njegovu izradu.

Prema nekim procenama, samo u prvih godinu i po rata, dakle do jeseni 2023., Rusiju je agresija na Ukrajinu koštala oko 170 milijardi dolara, pa ako se nastavilo samo tim tempom, dosad je "spiskano" najmanje između 270 i 300 milijardi dolara. Ukrajinski izvori tvrde da Rusija na rat troši oko deset milijardi dolara mesečno. Ovde ne treba zanemariti da je u 2024. godini ruski BDP porastao više od tri posto (ruski prorežimski mediji govore o gotovo četiri posto) zahvaljujući u prvom redu vojnoj industriji. Kako kaže Kolandr, "ratna industrija je lokomotiva ruske ekonomije". Podsetio je da je na početku Prvog svetskog rata nemačka ekonomija bila najjača u Evropi zahvaljujući upravo vojnoj industriji, ali ishod znamo. Dodajmo tome i podatak koji smo već iznosili da je Nemačka 1944. imala jedan od najvećih privrednih skokova zahvaljujući ratnoj industriji koja je bila najveća u istoriji baš te godine, dakle oko godinu dana pre kapitulacije i vojnog poraza.

Nadovezujući se na euforiju koja vlada u Kremlju zbog rasta BDP-a i tvrdnji da "nam sankcije ništa ne mogu", Kolandr poetski kaže "sada je veselica na vrhuncu, ali znamo da nakon svake takve veselice neizbežno dolazi do mamurluka". Doduše, ne želi nagađati kada bi do mamurluka moglo doći, ali postavlja pitanje da bi inflacija mogla naterati Kremlj da stalno podiže "plate" učesnicima rata, što bi posledično moglo izazvati smanjenje plata radnicima u ratnoj industriji, a to bi se sigurno odrazilo na raspoloženje i rast te industrije.

Kako prenosi moskovski list RBK,  Putin je popisao ukaz o mobilizaciji 133 hiljade novih vojnika, ali prema navodima prorežimskih medija, oni navodno neće biti "poslati u Ukrajinu". I napomenuo je još da će se povećati proračunska sredstva za kancelariju predsednika Putina, u prvom redu za povećanje plata. Njegova je plata sada nešto manja od deset hiljada evra.

(Jutarnji)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI