Slanje trupa u Ukrajinu
Foto: AP/Ludovic Marin (POOL)

Predlog za impičment podnela je levičarska stranka „Nepokorena Francuska“ (La France Insoumise), poznata po svojim oštrim kritikama politike predsednika Makrona.


Stranka, koju predvodi Žan-Lik Melanšon, posebno se usprotivila reformama koje je Makron sprovodio u prethodnim godinama, uključujući spornu penzionu reformu.

Predlog za impičment dobio je podršku samo 15 članova Komisije za pravna pitanja, dok su 54 člana glasala protiv. Ukupno 69 od 73 člana komisije učestvovalo je u ovom glasanju, što pokazuje visok nivo interesovanja za ovu temu unutar same Francuske Nacionalne skupštine.

Odbacivanje predloga jasno pokazuje da većina u parlamentu nije bila spremna da podrži ovaj radikalan potez, iako su političke tenzije u zemlji i dalje prisutne.
Prethodno, 17. septembra 2024. godine, Biro Francuske Nacionalne skupštine odobrio je projekat rezolucije o započinjanju procedure impičmenta.

Ovaj čin je bio formalni korak ka razmatranju mogućnosti smene predsednika, ali samo odobrenje projekta nije značilo da je predlog imao široku političku podršku.

Proces impičmenta u Francuskoj je složen i zahteva veću političku saglasnost, koja očigledno nije postojala u ovom slučaju.

Stranka „Nepokorena Francuska“ već dugo kritikuje Makrona zbog njegove politike, a posebno zbog autoritarnog načina vođenja države, kako oni to tumače.

Najveći povod za nezadovoljstvo bile su socijalne reforme, naročito penziona reforma, koja je dovela do masovnih protesta širom zemlje.

Prema ovoj reformi, starosna granica za odlazak u penziju je podignuta, što je izazvalo nezadovoljstvo među velikim delom francuskog društva, posebno među radničkom klasom.

Makronova administracija, s druge strane, tvrdi da su reforme neophodne kako bi se osigurao dugoročni ekonomski opstanak Francuske i njenog socijalnog sistema.
Predsednik i njegovi saveznici često ističu da su ove reforme teške, ali neophodne za budućnost zemlje. U tome su naišli na podršku desničarskih stranaka, koje i dalje drže većinu u parlamentu, omogućavajući tako Makronu da zadrži svoju poziciju i nastavi sa sprovođenjem svoje politike.

Sam proces impičmenta u Francuskoj je retka pojava, i podizanje ovakvog predloga ima više simbolički karakter nego realnu mogućnost da smeni predsednika.

Francuski ustav omogućava predsedniku značajna ovlašćenja, a procedura impičmenta je komplikovana i zahteva širu političku koaliciju. Odbacivanje predloga u Komisiji za pravna pitanja pokazuje da Makron i dalje ima solidnu podršku, uprkos protestima i kritikama sa levice.
Osim penzione reforme, predsednik Makron se suočava i sa drugim izazovima, uključujući ekonomske teškoće, socijalne nemire, kao i međunarodne krize.

Njegovo upravljanje krizom tokom pandemije COVID-19 takođe je bilo predmet kritika, ali uprkos tome, uspeo je da izbegne ozbiljne političke posledice. Sada se suočava sa izazovom održavanja stabilnosti zemlje, dok se istovremeno bori sa nezadovoljstvom dela građana i političke opozicije.

Iako je ovaj pokušaj impičmenta neuspešan, neizvesno je kako će se politička situacija u Francuskoj razvijati u narednom periodu. Pokreti poput „Nepokorene Francuske“ i dalje će pokušavati da izvrše pritisak na predsednika, ali za sada se čini da je Makronov položaj stabilan.
Pred njim su, međutim, veliki izazovi, kako u unutrašnjoj politici, tako i na međunarodnom planu, a budući potezi će pokazati kako će se njegova administracija nositi sa ovim pritiscima.

Odluka Francuske Nacionalne skupštine da odbaci predlog impičmenta može se tumačiti kao potvrda političke stabilnosti predsednika Makrona, ali i dalje ostaje pitanje koliko dugo će on moći da održi ovu stabilnost s obzirom na rastuće socijalne tenzije.

Tenzije između političkih partija i protesti širom zemlje podsećaju da se situacija može brzo promeniti, a predsednik Makron će morati da pronađe način da odgovori na izazove koje postavljaju i opozicija i nezadovoljni građani.

Webtribune.rs

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading