SAT OTKUCAVA, A ZAPAD JE NA TANKOM LEDU Da li je ovo Putinov šah mat NATO-u? Amerika ovde ima samo tri saveznika, ali tu nije kraj muka...

Nakon što su američki borbeni avioni presreli dva ruska i dva kineska bombardera iznad Aljaske u julu, postalo je jasno da se borba za moć između rusko-kineske strane i SAD i njenih saveznika iz NATO-a proširila na novu, ranije zatvorenu granicu - Arktik.

- Sat otkucava, a Zapad je na tankom ledu - piše Politiko.

Jer kako se navodi, Arktik je za Rusiju veoma važan u smislu održavanja preteće nuklearne pozicije prema SAD.

Ako bi došlo do nuklearne razmene, Moskva bi verovatno ispalila balističke rakete dugog dometa iz podmorničkih baza u blizini poluostrva Kola. Leteli bi kroz slabo nadgledani vazdušni prostor iznad Grenlanda, a upravo zbog slabe vidljivosti američkim snagama bi bilo teško da otkriju i suzbiju napad, navodi se i članku.

Arktička obala Moskve predstavlja veoma važnu pomorsku rutu za komercijalne brodove koji prevoze teret između Azije i Evrope. Međutim, veći promet znači i veći rizik – jer nije lako kontrolisati deonicu koja se proteže od Barencovog mora na zapadu do Beringovog moreuza na istoku.

Stoga se, piše Politiko, Rusija usredsredila na zatvaranje pristupa poluostrvu Kola u Barencovom moru kako bi zaštitila svoje strateške podmorničke snage i sačuvala pristup flote Atlantiku tokom cele godine. Pri tome koristi gustu mrežu protivvazdušne odbrane, avijacije i kopnenih snaga. U međuvremenu, mnogo je uloženo i u tehnologiju precizno vođenih raketa kako bi se zapretilo udaljenim ciljevima i sprečilo nepotrebno raspoređivanje tradicionalnih pomorskih ili vazdušnih snaga.

A za održavanje i upravljanje strateškim podmorničkim snagama u blizini Aljaske, Rusija je takođe izgradila nova skloništa za podmornice i objekte za popravku i održavanje južno od Beringovog moreuza u blizini Vladivostoka.

Kina sve više ulaže u povezivanje sa ruskim Arktikom

Istovremeno, Kina sve više ulaže u infrastrukturu za povezivanje svog „polarnog puta svile“ sa ruskim Arktikom. Polarni sateliti, podvodna vozila bez posade i istraživački brodovi već daju Pekingu ogromnu prednost u praćenju brodskih ruta. Pored toga, ruska nuklearna energetska kompanija Rosatom i kineska ("Hainan Yangpu NewNew Shipping") zajednički će izgraditi infrastrukturu i brodove za upravljanje arktičkom rutom tokom cele godine. Takva saradnja će omogućiti Moskvi da kontroliše aktivnosti duž svoje arktičke obale i bolje zaštiti ruske podmornice sa balističkim raketama.

Ujedinjena Rusija i Kina na Arktiku ozbiljno prete slaboj komunikacijskoj infrastrukturi NATO-a u regionu, čiji komunikacioni kablovi nisu izgrađeni da izdrže hibridni rat.

Pored toga, nedovoljno radara, osmatračkih dronova, bespilotnih letelica i ratnih brodova sposobnih za borbu protiv podmornica čine SAD ranjive na nuklearnu pretnju iz Rusije.

Jedini saveznici Kanada, Norveška i Danska

Stoga je, kako se navodi u arktičkoj strategiji Ministarstva odbrane SAD za 2024. godinu, „saradnja sa arktičkim saveznicima NATO-a od suštinskog je značaja za eliminisanje Rusije i Kine u regionu“. Ali problem je u tome što su trenutno jedini NATO-ovi saveznici Kanada, Norveška i Danska – Finska i Švedska su fokusirane na bezbednost u Baltičkom moru, a Island se već u svojoj odbrani uglavnom oslanja na Sjedinjene Države.

S druge strane, Danska takođe ima veliku odbrambenu odgovornost u Baltičkom moru i njeni odbrambeni prioriteti su fokusirani na Grenland i Farska ostrva, Kanada troši veliki deo svog budžeta za odbranu na pokretanje svog posustalog projekta mornarice, a Norveška tek treba da izdvoji velika sredstva za brodove koji će moći da love podmornice širom zapadnog Arktika. Pored svega navedenog, sve tri zemlje saveznice ulažu velika sredstva u pomoć Ukrajini u sukobu protiv Rusije.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI