Poplave u BiH
Foto: AP/Tanjug/ AP

N apitanje da li je se tragedije mogle sprečiti, rekao je:

- To je kombinacija obilnih padavina, elementarnih nepogoda i ljudskog faktora. Njihov ministar bezbednosti najavio je istragu, reč je o navodno nelegalnom kamenolomu koji se napunio kao jezero, nastala je prirodna brana i popustila.

Pukla je brana, brana visoka 20 metara, što je najgore. Stvara se ogroman talas, velika kinetička energija, pominje se hiljadu tona kamenja koje je rušilo sve pred sobom i sravnilo naselje - objašnjava Tomislav Novosel.

Da li bi broj žrtava bio manji da se to nije dogodilo?

„Apsolutno. Možda ne bi bilo žrtava da se to nije dogodilo, a koliko ja znam i dalje se dešavalo usred noći“.

Ljudski faktor i klimatske promene

Šta je ljudski faktor u svemu tome? Od betoniranja, do vađenja kamena, eksploatacije prirode koja je dovela do katastrofe...

„Čovek celog života pokušava da ukroti prirodu, ali kao što smo videli u zapadnoj Evropi, ispostavlja se da je priroda uvek jača od čoveka. I u HGžrvatskoj beležimo sve veću materijalnu štetu“, ističe on.

Napominje i da za sve poplave nisu odgovorne Hrvatske vode, već gradovi.

"Klimatske promene uzimaju svoj danak. Ne postoje kanalizacioni sistemi koji mogu da podnesu toliku količinu vode. Naši gradovi takođe plivaju - imali smo slučaj Dubrovnika i Makarske pre nekoliko nedelja, čitavo primorje je ugroženo. Treba smislenije graditi – ne može se svako poljoprivredno zemljište pretvoriti u građevinsko“, upozorava on.

„Urbanisti, direktori, gradonačelnici trebali bi urbanističke planove preklopiti sa mapom rizika od poplava koju su izradile Hrvatske vode kako bi videli gde su poplavne zone“, kaže Novosel.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading