EVROPSKU UNIJU "MLATE" I ISTOK I ZAPADA Razdor u kritičnom trenutku, Šolc i Makron "kao da su sa drugih planeta"

Emanuel Makron i Olaf Šolc predvode dve najveće ekonomije Evropske unije, Francusku i Nemačku, a dve zemlje dele granicu od oko 450 kilometara. Ali kada je reč o zaštiti Evrope od globalnih pretnji, oni kako izgleda nekada se ponašaju kao da žive na različitim planetama, prenosi hrvatski medij.

"EU bi mogla da umre"

Na ekonomskom forumu Berlinskog globalnog dijaloga ( Berlin Global Dialogue ) u četvrtak u Berlinu, francuski predsednik je upozorio da bi EU „mogla da umre“ i da će, ako nastavi sa „klasičnim“ programom slobodne trgovine, „nestati sa tržišta“ za dve-tri godine. On je izrazio stav da bi Evropa trebalo da usvoji više protekcionistički program ako želi da preživi. Nemački kancelar Šolc je u međuvremenu tvrdio da napori da se evropska industrija zaštiti od nepoštene trgovinske prakse „ne smeju da dovedu do nanošenja štete nama samima“. Nemačka je u petak glasala protiv novih tarifa EU na kineska električna vozila, prenosi Bi-Bi-Si, nakon što je Šolc intervenisao kako bi pojačao protivljenje svoje zemlje tom potezu.

Visoke carine će i dalje biti uvedene nakon što je većina država članica podržala planove, nadjačavajući protivljenje Nemačke. Za zaustavljanje tog plana bila je potrebna većina od 27 država članica, što se nije dogodilo na glasanju u petak. Pokret za uvođenje carina ima za cilj da zaštiti evropsku automobilsku industriju od onoga što političari EU vide kao "nepravedne državne subvencije Kine za sopstvene automobile". Carine na električne automobile proizvedene u Kini trebalo bi da porastu sa 10% na 45% u narednih pet godina. Odluka, koja je podelila zemlje članice EU kao što su Francuska i Nemačka, rizikuje da izazove trgovinski rat između Brisela i Pekinga, koji je tarife proglasio protekcionističkim. Upravo to zabrinjava Nemačku, koja se usprotivila jer njena auto industrija u velikoj meri zavisi od izvoza u Kinu.

Ovaj sukob dodatno produbljuje dilemu sa kojom se suočava 27 vlada evropskog bloka u veoma osetljivom trenutku za globalnu trgovinu, piše Politiko. Predsednički izbori u SAD 5. novembra biće, prema anketama, krajnje neizvesni i mogli bi da dovedu do reizbora republikanskog kandidata Donalda Trampa. On je tokom svog mandata u Beloj kući bio u napetoj i teškoj igri sa EU po pitanju trgovine i predložio je uvođenje novih carina ako ponovo uđe u Belu kuću.

Ali čak je i predsednički mandat demokrate Džozefa Bajdena odveo američku politiku u protekcionističkom pravcu, favorizujući domaće kompanije za industrijske investicije vredne stotine milijardi dolara i namamivši evropske kompanije da se presele u SAD. Kako Kina postaje sve asertivnija i prodornija, posebno u kritičnim novim tehnologijama i lancima snabdevanja, EU ima neke izbore ako želi da se takmiči. Ove odluke će zahtevati visok stepen konsenzusa među nacionalnim liderima, a čini se da se dve najveće političke i ekonomske sile evropskog bloka ne mogu da se slože.

Neslaganje oko najvažnijih pitanja

Na forumu u Berlinu u sredu, Šolc i Makron su se rukovali, razmenili tople osmehe, a zatim proveli dan nudeći potpuno različite vizije o tome šta bi Evropa trebalo da uradi sledeće. Oni su se razišli oko ključnih pitanja, uključujući predloge za zajedničko zaduživanje EU, tarife na uvoz kineskih vozila i trgovinske pregovore sa južnoameričkim zemljama.

Tokom sesije pitanja i odgovora, Makron je nagovestio poteškoće sa Šolcom na pitanje da li će uspeti da ubedi Berlin da razmotri zajednički dug EU, kao što je sugerisano u zvaničnom izveštaju bivšeg italijanskog premijera i nekadašnjeg  guvernera Evropske centralne banke Marija Dragija. Francuski lider se tada nasmejao i rekao da se to poslednji put dogodilo kao odgovor na pandemiju, uz pomoć „kolege po imenu kovid-19“.

Makron i Šolc razgovarali su o Dragijevom izveštaju o konkurentnosti Evrope, koji će biti na dnevnom redu sledećeg samita Evropskog saveta. Zvanično, i Pariz i Berlin kažu da se slažu sa Dragijem. Ali u stvarnosti se ne slažu oko predloženog novog talasa zajedničkog zaduživanja EU za ulaganje u strateške sektore i odgovor Kini i SAD. Dok je Francuska često pozivala na novo zaduživanje EU i ponavljanje iskustva iz plana oporavka nakon pandemije, za Nemačku je to put kojim ne treba ići.

Ovo nije prvi put da se dvojica lidera ne slažu i sukobljavaju oko evropske politike, podseća Politiko. Tenzije se često rasplamsavaju i jednom su kulminirale otkazivanjem zajedničkog sastanka vlada 2022. Ne pomaže ni to što Šolc i Makron imaju veoma različite stilove rukovođenja i što se lično ne slažu posebno dobro.

Tokom proteklih meseci, Francuska i Nemačka su uložile velike napore da javnosti predstave zajedničku viziju ekonomske agende EU, potpisujući zajedničke nacrte evropske industrijske politike i sarađujući u izradi amandmana na zaključke samita Evropskog saveta. Ali kada su u pitanju najveća egzistencijalna pitanja i problemi sa kojima se Evropa suočava, Berlin i Pariz se sistematski ne slažu.

Francuska je vodila istragu EU o subvencionisanim kineskim električnim vozilima, što je rezultiralo privremenim tarifama na kineska električna vozila. Otkako je istraga pokrenuta prošle godine, Nemačka je izrazila zabrinutost da bi mogla da pogodi Evropu. Potvrdu uvoznih dažbina predložila je Evropska komisija u petak, a nemački automobilski giganti BMV, Mercedes i Folksvagen pozvali su nemačku vladu u Berlinu da se tome suprotstavi, uvereni da bi prodaja na njihovom najvećem tržištu mogla biti ugrožena ako Kina uzvrati kontramerama.

Ali istina je da su i Šolc i Makron, uprkos retorici dvojice lidera da misle pre svega na najbolje za EU ​​i da brane njene interese, čvrsto fokusirani na domaće probleme i pitanja. „Mi jednostavno nemamo iste interese“, kaže francuski senator Ronan Le Gleut, predsednik francusko-nemačke grupe prijateljstva u Senatu. „Nemamo iste prioritete, francuska automobilska industrija ne izvozi u Kinu ili vrlo malo... dok stvari poput Folksvagenove krize zabrinjavaju sve u Nemačkoj“, dodaje on.

Sve teže da naprave ustupke

I Berlinu i Parizu postaje sve teže da naprave ustupke koji uznemiruju birače kod kuće, čak i ako njihove zemlje imaju koristi od kompromisa. Francuski predsednik se suočava sa podeljenom Narodnom skupštinom i sve snažnijom krajnjom desnicom. Istovremeno, Šolc, čija je stranka doživela niz izbornih debakla, fokusiran je na savezne izbore, koji su zakazani za septembar sledeće godine, ali bi mogli da budu održani i ranije ako se njegova vlada sruši. Frustracije takođe rastu u obe prestonice zbog uočene nesposobnosti svakog da se pomeri oko egzistencijalnih pitanja EU, prenosi hrvatski medij.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI