ANĐEO SMRTI POSTAO GLAS RAZUMA Amerikanci su nudili 10 miliona za njegovu glavu, sada ga smatraju novom šansom!

Ali nakon povlačenja Amerikanaca 2021. i povratka Talibana na vlast, Hakani se predstavlja kao nešto sasvim drugo: pragmatični državnik, pouzdan diplomata i glas umerenosti u vladi verskog ekstremizma, piše Njujork tajms.

Njegova transformacija je deo većeg sukoba koji je uznemirio talibane u poslednje tri godine. U njihovom centru je talibanski emir i šef države šeik Haibatulah Akhundzada, tvrdolinijaški sveštenik čije je kršenje prava žena izolovalo Avganistan na globalnoj sceni.

Pošto je preuzeo skoro potpunu kontrolu nad politikom zemlje, Hakani se pojavio kao njegov izazivač. Privatno je lobirao da se devojčicama dozvoli povratak u školu posle šestog razreda i da žene nastave da rade u državnim kancelarijama. Išao je na diplomatske turneje i razgovarao, gradio odnose sa nekim bivšim neprijateljima u Evropi, sa islamskim zemljama, ali i sa Rusijom i Kinom.

Ranije ove godine, on je dao intervju za The Nev Iork Times, rekavši da je 20 godina borbe protiv džihada u Avganistanu dovelo do pobede.

- Sada smo otvorili novo poglavlje pozitivnog angažovanja sa svetom, a zatvorili smo poglavlje nasilja i rata, rekao je tada.

Mnoge zapadne diplomate šokirane su njegovom transformacijom i pitaju se da li joj se uopšte može verovati. Hakani je zapravo enigma: on je i političar i priznati džihadista, a čak su i datum i mesto njegovog rođenja nejasni. Obećanje o povećanju ženskih prava možda je više u pokušaju da pridobije zapadne zemlje na svoju stranu dok izaziva šeika Haibatulaha.

Hakani i njegova porodica imaju istoriju upravo ovakvog pristupa: u nekoliko navrata tokom rata sa SAD, tražili su zbližavanje sa SAD, ali su ih američki zvaničnici uglavnom odbijali. Neke diplomate sada smatraju da su njegovi pokušaji dijaloga bili propuštene prilike i da bi odbijanje saradnje sa njim sada bio pogrešan korak. Neki ga sada vide kao potencijalnu snagu za promene koja bi jednog dana mogla redefinisati život pod vlašću talibana i odnos Avganistana sa svetom.

Tokom intervjua za The Nev Iork Times, Hakani je govorio o svojoj ambiciji za Avganistan: da ga konačno oslobodi nasilja i rata. To je teško zamisliti za zemlju koju su tokom prošlog veka mučili državni udari, građanski rat i invazija dve velike sile, a još je teže zamisliti da dolazi od čoveka koji je odgovoran za stotine, ako ne i hiljade smrti tokom Avganistansko-američkog rata i.

Hakani je rođen tokom sovjetske invazije na Avganistan 1979. godine, a njegov otac, Džalaludin Hakani, bio je istaknuti komandant mudžahedina — avganistanskih pobunjenika koji su vodili sveti rat protiv sovjetskih snaga. Podsticao je bliske veze sa CIA-om, koja mu je slala stotine hiljada dolara u gotovini i oružju. Takođe se zbližio sa Osamom bin Ladenom, koji je osnovao Al Kaidu uz podršku Hakanija. Sve ovo vreme pripremao je svog sina da preuzme raštrkanu mrežu džihadista koju je stvorio. Čak i kada je bio dete, zvali su ga 'halifa', što je u islamu titula koja se odnosi na naslednika ili vođu. Njegov otac je angažovao privatne učitelje za njega i njegovu braću da ih podučavaju o globalnoj politici, što je retkost za budućeg talibanskog vođu.

Kada su SAD izvršile invaziju na Avganistan 2001. godine, Hakani je bio u ranim dvadesetim.

- Bili smo mladi i puni energije. Bili smo fizički i psihički spremni za borbu, rekao je on.

Talibanski režim je brzo pao, a do 2006. pokret se pregrupisao. Hakani je ubrzo počeo da nadgleda talibanske vojne strategije širom zemlje. Borci pod njegovom direktnom komandom izrasli su u jednu od najotpornijih i najsposobnijih oruđa talibanske pobune. Prihvatio je samoubilačke napade na način na koji niko ranije nije, pa su budući bombaši hrlili da se pridruže njegovom pokretu. Njeni borci izveli su najsmrtonosnije samoubilačke napade u ratu, poput onog 2017. u kojem je ubijeno više od 150 ljudi, uglavnom civila. Ovo je navelo SAD da njegovu mrežu proglase stranom terorističkom organizacijom 2012.

Američke snage su ga bezuspešno lovile, a ponekad je tokom noći menjao lokacije i po 10 puta. Rekao je da nikada nije koristio isti automobil ili isti telohranitelj dva puta, sve da bi nadmudrio američke snage.

- Pitajte naše neprijatelje kako nisu mogli da me ubiju ili uhapse sa svom opremom koju su imali.

On je istakao da se osećao veoma srećnim kada su ga američki zvaničnici stavili na svoju crnu listu. On je to video kao dokaz da su njegovi napori na bojnom polju bili veoma efikasni.

Nakon što je preuzeo vlast pre tri godine, Haibatulah se uspostavio kao jedini donosilac odluka o svim važnim politikama i imenovanjima u avganistanskoj vladi. Nastavio je da je učvrstio najteža ograničenja na svetu za žene i devojčice, mere sa kojima se većina uticajnih talibanskih lidera ne slaže. Hakani i drugi pragmatičari apelovali su na njega da ublaži najrestriktivniju politiku.

U prošlogodišnjem govoru, Hakani je rekao da talibansko rukovodstvo „monopolizuje moć“ i „povređuje reputaciju“ vlade. Takvi javni prigovori su prekršili centralni kod talibana: potpunu lojalnost vrhovnom vođi. Haibatulah je odgovorio: preraspodelio je bataljone boraca, a pragmatičare na ključnim pozicijama zamenio svojim saveznicima. Ubrzo su mnogi koji su mu se opirali počeli da misle da je to nemoguće.

Hakani je negirao bilo kakav razdor u vladi, ali je i dalje među rijetkima koji i dalje osporavaju Haibatullahovu dominaciju.

Trenutno, nijedna druga nacija zvanično ne priznaje talibansku vladu, a njegova vizija je da ovi lideri budu igrači na međunarodnoj sceni. Izgradio je snažne radne odnose sa zvaničnicima Ujedinjenih nacija i evropskim zemljama, dao zeleno svetlo kineskim investicijama i razvio veze sa Rusijom. Predstavljajući se kao pouzdan i praktičan partner, uspeo je da poljulja sliku o sebi kao terorističkom mozgu i zakletom neprijatelju SAD. Talibanski sveštenici, s druge strane, vide odnose sa zapadnim zemljama kao izdaju islamskih vrednosti, a potencijalno i suvereniteta Avganistana.

U razgovorima sa zapadnim diplomatama, Hakani je pokušao da utiče na pitanje na koje ima uticaj: globalni terorizam. Obećao je da će obuzdati pretnje Islamske države i Al Kaide.

U intervjuu novinaru Njujork tajmsa, Hakani je naglasio da „u Avganistanu nema terorističkih grupa, rekavši da Islamski emirat kontroliše svaki kutak zemlje“.

bivši koordinator posmatračke grupe Ujedinjenih nacija za Islamsku državu, Al Kaidu i talibane, Hans-Jakob Šindler, rekao je da je rad sa Hakanijem opasan.

- Ne znate na koju će stranu Hakani stati onog dana kada budete imali posla sa njima - vašu ili njihovu stranu, ili stranu međunarodnih terorista, rekao je on.

Ipak, čak i tokom rata, Hakaniji su pokazali otvorenost za angažman sa Sjedinjenim Državama koji je bio širi nego što se ranije javno znalo. Godinama je porodica bila uključena u tajne razgovore sa američkim zvaničnicima koji su tražili detant, rekli su bivši zvaničnici i drugi upoznati sa interakcijom.

Hakani sada kaže da ih Amerikanci nisu poslušali i nametnuli su im odluku o ratu.

- Želeli smo razgovore, pregovore i pomirenje, ali je sve išlo u suprotnom smeru, rekao je on.

Na vrhuncu rata 2010. godine, Hakaniji su i dalje potajno tražili zbližavanje. Oni su neformalno razmenjivali pisma sa američkim zvaničnicima u kojima su sugerisali načine za ublažavanje neprijateljstava i tražili druge pozadinske kanale da se sastanu sa Amerikancima. Godinu dana kasnije, Hakanijev ujak, Omari, sastao se u Dubaiju sa američkim zvaničnicima, u pratnji šefa pakistanske obaveštajne agencije. Oko 2015. Hakanijevi su prvi put posle decenija privatno razgovarali sa američkim zvaničnicima.

Lorel Miler, vršilac dužnosti specijalnog predstavnika Stejt departmenta za Avganistan i Pakistan, priznala je da kako se sukobi odugovlače, njihov osnovni uzrok se često gubi.

Gledajući sada unazad, neki bivši zvaničnici rekli su za Njujork tajms da su Sjedinjene Države, gladne osvete nakon najsmrtonosnijeg napada ikada na američkom tlu, izgleda stvorile upravo one neprijatelje koje su htele da unište.

Neki bivši zvaničnici veruju da bi Hakanijeve akcije sada mogle da budu nastavak onoga što je njegova porodica dugo tražila: strateškog partnerstva.

U junu su Ujedinjene nacije privremeno uklonile Hakanija sa svoje crne liste za putovanja. Osim što je otišao u Abu Dabi, otputovao je u Meku u Saudijskoj Arabiji da obavi hadž.

Međutim, SAD se za sada drže po strani jer veruju da bi mešanje u avganistansku politiku bilo kockanje i strahuju od povratka Talibana.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI