ŠTA SE DESILO SA BAJDENOM? Četiri godine su svi gledali izlapelog starca, sada je ko mladić istrčao na binu i šokirao celu Ameriku

Činjenica da je Kamala Haris održala govor nekoliko sati zakašnjenja nakon izbornog poraza (zbog čega je bila žestoko kritikovana u američkim medijima) bila je još gora od ozloglašenog nedolaska Hilari Klinton u izbornoj noći 2016. Polusatno kašnjenje Džoa Bajdena u obraćanje naciji bilo je relativno kratko, ali ipak veoma neodgovorno, piše britanski Telegraf.

Posle ubedljive pobede Donalda Trampa, prirodno je da Ameriku zanima šta o celom slučaju misli njihov još uvek aktuelni predsednik. Možda je pristalice MAGA-e nazvao "smećem" nekoliko dana pre zatvaranja birališta, ali sve se može dogoditi za nedelju dana.

Dakle, možda ćete biti razočarani kada saznate da je Bajdenov govor bio neobično precizan i da je trajao nešto manje od deset minuta. Posle obaveznog ukazivanja na američki viševekovni eksperiment u samoupravljanju, predsednik je izrazito optimističnim izrazom priznao da „uvek preovladava volja naroda“.

Apelovao je na jedinstvo, da se nastavi "borba za dušu Amerike" uz poštovanje institucija koje spajaju naciju. Moglo se osetiti da je tanko prikriveno upozorenje o poštovanju integriteta izbora i funkcionera koji na tome rade usmereno na protivničku stranu, ali bi se podjednako moglo primeniti i na paranoju naprednjačkih aktivista, koji ne žele da prihvate realnost Trampove pobede.

„Odustajanje je neoprostivo“, šapnuo je stari Bajden, prestar da bi bio otac nacije. Dok je namignuo osoblju, izgledao je 10 godina mlađe i govorio je jasnoćom koju je retko pokazivao u drugom delu svoje kampanje.

Bilo je teško otrgnuti se utisku da smo videli najsrećniju verziju Bajdena za dugo, dugo vremena, piše kolumnista Telegrafa. To ne bi trebalo da bude iznenađenje. Bilo bi nemoguće da Džo Bajden ne oseti određeni stepen zlobe nad ishodom izbora. Dok je Kamala Haris obišla Ameriku u okviru kampanje, Bajden je na kraju svog predsedničkog mandata ostao po strani, lutajući Belom kućom.

Demokrate su imale šizofreni pristup ulozi aktuelnog predsednika u Harisovoj kampanji. U početku im je bilo drago što je učinio državničku stvar i stajali su po strani, a Haris je u intervjuu rekla da ne postoji nijedna stvar koju bi uradila drugačije da je bila Bajden.

Jedinstvo je moglo da traje samo toliko: operativci kampanje su podsećani da Bajdenova očigledna senilnost nije jedini razlog zbog kojeg je bio primoran da preda uzde Kamali Haris.

Popularnost administracije bila je na istorijskom niskom nivou, a mnogi vide bidenomiju kao bidenflaciju. Haris je počeo da naglašava da njeno predsedništvo neće biti „nastavak Džoa Bajdena“. Bajden je bio stvorenje koje je trebalo prezirati, u najmanju ruku ignorisati: čak je i prva dama izgleda izbegavala da pominje svog muža u govorima u sving državama.

Sve je bilo uzalud. Mašina Demokratske stranke je neslavno zakazala protiv Trampa. Kamalina kampanja radosti nije uspela da inspiriše; milijarde dolara prikupljene su takođe mogle biti bačene u Atlantik. Možda je kampanja Bajdena bila u pravu kada je sugerisala da je prelazak na kandidata manje popularnog od sadašnjeg predsednika glupa stvar.

Zbog kraja mandata u Beloj kući, Džo Bajden će lakše preživeti naredne mesece. Kako se partija kanibalizuje, velika uteha može biti povlačenje u privatne odaje i pronalaženje puta do predsedničke biblioteke. Prokleti svi - Obama, Haris, Pelosi. Bar može da se uteši time što je jednom uspeo da pobedi Trampa. To je bilo više nego što su ikada uspeli.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI