Donald Tramp
Foto: AP/Evan Vucci (STF)

Inauguracija - 20.01.2017. 

U svom inauguracionom obraćanju, predsednik Donald Tramp najavljuje pristup "Amerika na prvom mestu" spoljnoj politici i trgovini, koji se usredsređuje na smanjenje trgovinskih deficita SAD i ponovno uspostavljanje ravnoteže podele tereta unutar saveza. Tramp obećava da će "ujediniti civilizovani svet protiv radikalnog islamskog terorizma" i naglašava da je "pravo svih nacija da svoje interese stave na prvo mesto".

Povlačenje iz Trans-Pacifičkog partnerstva 12.01.2017. 

Tramp naređuje Kancelariji američkog trgovinskog predstavnika da povuče Sjedinjene Države iz Trans-pacifičkog partnerstva, trgovinskog sporazuma sa dvanaest zemalja, fokusiranog na Aziju, koji su Sjedinjene Države zagovarale pod administracijom Baraka Obame.

Zabrana putovanja - 27.01.2017.

Predsednik Tramp potpisuje izvršnu uredbu kojom se državljanima šest muslimanskih zemalja zabranjuje da putuju u Sjedinjene Države na devedeset dana. Naredba, koja je kasnije izmenjena tako da uključuje još dve zemlje, takođe na neodređeno vreme zamrzava prijem izbeglica iz Sirije. Nekoliko dana kasnije, savezni sudija u državi Vašington blokira deo naloga, čime počinje niz sudskih osporavanja. Iste nedelje, Tramp potpisuje još dve izvršne naredbe u vezi sa imigracijom. Jedan usmerava federalna sredstva na izgradnju zida duž granice između SAD-a i Meksika, a drugi sprečava takozvane gradove utočišta da primaju federalne grantove.

Udar na Siriju - 07.04 2017.

U znak odmazde za upotrebu hemijskog oružja sarina od strane sirijskog predsednika Bašara al-Asada u napadu na civile, Tramp je odobrio ograničeni napad krstarećim raketama na vazdušnu bazu Šajrat koju kontroliše režim. Mere koje sponzorišu SAD protiv režima u Savetu bezbednosti UN blokira Rusija, što je deo dugotrajnog trenda.

NAFTA 2.0 - 18.05. 2017. 

Američki trgovinski predstavnik Robert Lajtizer obavestio je Kongres o nameri Bele kuće da "modernizuje" Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA). Administracija nastoji da ponovo pregovara o sporazumu, čije su druge strane Kanada i Meksiko, kako bi se rešio američki trgovinski deficit u robi, eliminisao subvencije koje smatra nepravednim, obnovila radna mesta u proizvodnji i ublažila ograničenja intelektualne svojine.

Tramp odlazi u inostranstvo - 20. - 27.05.2017.

Tramp prvi put putuje u inostranstvo kao predsednik, putujući u Saudijsku Arabiju, Izrael, Zapadnu obalu, Italiju, Vatikan, Belgiju i Italiju. On prisustvuje samitu u Rijadu sa liderima iz više od pedeset arapskih i muslimanskih nacija, gde drži govor pozivajući muslimanski svet da se ujedini protiv terorizma. Tramp se u Briselu obraća šefovima država i vlada Severnoatlantskog saveza (NATO), pozivajući svakog od njih da „konačno daju svoj pošten udeo” u alijansi. On, međutim, ne izričito izjavljuje svoju podršku klauzuli o uzajamnoj odbrani iz člana 5 NATO-a. U Italiji, Tramp učestvuje na sastanku Grupe sedam (G7), gde se Sjedinjene Države pridružuju zajedničkoj deklaraciji o borbi protiv protekcionizma, ali uskraćuju svoju podršku jednoj koja reafirmiše Pariski klimatski sporazum.

Napuštanje Pariskog klimatskog sporazuma - 01.06.2017.

U govoru Tramp najavljuje da će se Sjedinjene Države povući iz Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine, još jednog sporazuma o kojem je pregovarao Obama. Tramp kritikuje sporazum od 195 zemalja, prema kojem bi Sjedinjene Države dobrovoljno ograničile svoje emisije ugljenika, zbog sužavanja suvereniteta SAD, štete američkim radnicima i ekonomske štete Sjedinjenim Državama.

Katarska kriza - 05.06.2017.

Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Egipat prekidaju diplomatske odnose sa Katarom, navodeći da podržava terorizam i iranski avanturizam. Tramp u početku pozdravlja ovaj potez čak i dok državni sekretar Reks Tilerson i ministar odbrane Džim Matis rade na jačanju odnosa SAD sa Katarom, u kojem se nalazi vazdušna baza al-Udeid, regionalno sedište Centralne komande SAD.

Veze sa Kubom - 16.06.2017.

Tramp najavljuje delimično povlačenje približavanja Obamine administracije Kubi. Prema novonajavljenim smernicama, Sjedinjene Države će ponovo uvesti ograničenja putovanja i trgovine sa Kubom bez prekidanja diplomatskih veza. U septembru 2017. Trampova administracija je za polovinu smanjila osoblje američke ambasade u Havani.

Tramp se sastaje sa Putinom 05. - 08.07.2017

Tokom posete Varšavi, Tramp je održao obraćanje u kome naglašava civilizacijsku borbu za Zapad i po prvi put eksplicitno upućuje na klauzulu o međusobnoj odbrani NATO-a. U Nemačkoj, Tramp prisustvuje sastanku Grupe dvadeset lidera, gde se prvi put sastaje kao predsednik sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Sastanak je dugo očekivan usred tekućih istraga o ruskom mešanju u izbore u SAD 2016.

Retorički rat sa Severnom Korejom - 08.08.2017. 

Nakon što je Pjongjang zapretio lansiranjem balističkih projektila u vode oko Guama, Tramp upozorava da će Severnu Koreju dočekati „vatra i bes“ ako nastavi da preti lansiranjima. Ova primedba pokreće neprijateljske retoričke razmene koje kulminiraju time što severnokorejski lider Kim Džong-un vređa Trampa.

Nova avganistanska strategija 21.08.2017. 

Tramp, u svom govoru, najavljuje pristup američkoj misiji u Avganistanu usmeren na borbu protiv terorizma. On najavljuje da će tamo rasporediti još američkih trupa i olabaviti njihova pravila angažovanja. Izbegava da pominje raspored raspoređivanja.

Debi u UN - 19.09.2017. 

Tramp, prvi put obraćajući se Generalnoj skupštini UN, preti da će „potpuno uništiti” Severnu Koreju ako Sjedinjene Države budu „prinuđene da brane sebe ili svoje saveznike”. Ponavljajući svoje inauguraciono obraćanje, Tramp naglašava suverenitet i poručuje okupljenim svetskim liderima da Sjedinjene Države „ne nastoje nikome da nametnu naš način života, već da ga puste da sija kao primer za svakoga da ga gledaju“.

Ponovno razmatranje iranskog sporazuma - 13.10.2017. 

Posle višemesečnog razmatranja, Tramp najavljuje da neće ponovo potvrditi da Iran poštuje Zajednički sveobuhvatni plan akcije za 2015. za Kongres (JCPOA), rekavši da ponašanje Irana krši duh sporazuma. Tramp ne preduzima korake da ukine JCPOA; umesto toga, on traži od Kongresa da razmotri ponovno uvođenje sankcija.

Tramp odlazi u Aziju - 03. – 14.11.2017. 

Tramp putuje u Japan, Južnu Koreju, Kinu, Vijetnam i Filipine na svom najdužem putovanju do sada. Pored uvođenja nove vizije za učešće SAD u „Indo-Pacifiku“, Severna Koreja i trgovina dominiraju dnevnim redom. U Vijetnamu, Tramp prisustvuje samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje i drži govor kojim je ojačao svoju viziju o trgovini na prvom mestu Amerika. U Manili, na marginama samita Asocijacije nacija jugoistočne Azije, zvaničnici Sjedinjenih Država, Japana, Australije i Indije sazivaju četvorostrani sastanak demokratija sa istim mišljenjem zabrinutih zbog uspona Kine.

Priznacanje Jerusalima - 06.12.2017. 

Tramp prekida deceniju američke politike o izraelsko-palestinskom sukobu priznavanjem Jerusalima kao glavnog grada Izraela. On opravdava ovaj potez kao priznanje realnosti da je Jerusalim sedište izraelske vlade.

Objavljivanje strateških dokumenata - decembar 2017 – februar 2018.

Administracija je objavila niz strateških dokumenata, uključujući one o nacionalnoj bezbednosti i odbrani, u kojima se Kina i Rusija ističu kao glavni strateški konkurenti. Ubrzo nakon toga, objavljuje svoj Nuclear Posture Reviev (NPR), koji poziva na stvaranje dve nove nuklearne rakete za podmornice. NPR takođe proširuje okolnosti pod kojima Sjedinjene Države mogu koristiti nuklearno oružje da obuhvate sajber napade.

Objavljivanje tarifa - 01.03.2018 – 03.04.2018

Pozivajući se na zabrinutost za nacionalnu bezbednost, predsednik je 1. marta najavio da će Sjedinjene Države uvesti carine na čelik i aluminijum proizveden u inostranstvu. Administracija nameće ograničenja Kini, ali izuzima Kanadu i druge države koje su povezane sa SAD, kao i Evropsku uniju, dok se trgovinski pregovori nastavljaju.

Tramp prihvata Kimov poziv - 18.03.2018. 

Tramp prihvata poziv Kima da se sastane na prvom samitu aktuelnog predsednika SAD i njegovog severnokorejskog kolege. Južnokorejski savetnik za nacionalnu bezbednost Čun Eui-jong u Vašingtonu, DC, saopštava Trampovu odluku da prihvati poziv. Trampova administracija kaže da će samit biti prilika da se razgovara o denuklearizaciji Severne Koreje.

Trgovinski rat SAD i Kine - 04.04.2018 – 01.12.2018

Početkom aprila Kina je uvela carine na američke proizvode u vrednosti od oko 3 milijarde dolara, eskalirajući trgovinski rat između dve najveće svetske ekonomije. Do novembra, Sjedinjene Države su uvele carine na kinesku robu vrednu 250 milijardi dolara, dok je Kina uvela carine na američke proizvode vredne 110 milijardi dolara. Na samitu Grupe dvadeset u Buenos Ajresu početkom decembra, Tramp i kineski predsednik Si Đinping pristali su na prekid vatre, kao i na sklapanje šireg trgovinskog sporazuma u ​​roku od devedeset dana.

Druga runda sirijskih udara 13.04.2018. 

Tramp je naredio američkoj vojsci da izvrši udar na tri objekta u Siriji koja su povezana sa programom hemijskog oružja režima Bašara el Asada. Vazdušni udari, odgovor na navodnu upotrebu hemijskog oružja od strane sirijske vlade protiv civila, izvode se u koordinaciji sa snagama Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva.

Pooštravanje granice - maj 2018. – oktobar 2018.

Predsednik je u maju uveo opštu politiku „nulte tolerancije“ koja rezultira time da američka granična patrola odvaja više od 2.600 dece od njihovih roditelja, pre nego što je u avgustu promenila politiku. Kao odgovor na porast broja tražilaca azila iz Centralne Amerike, Tramp šalje pet hiljada vojnika da „očvrsnu južnu granicu“.

Povlačenje iz Iranskog nuklearnog sporazuma - 08.05.2018. 

Predsednik je najavio povlačenje SAD iz Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA), sporazuma o iranskom nuklearnom programu iz 2015. Tramp kaže da nije dovoljno obuzdao civilni nuklearni program zemlje ili njenu regionalnu agresiju. Ne navodeći bilo kakva materijalna iranska kršenja, Tramp najavljuje da će Sjedinjene Države ponovo uvesti dva seta sankcija Iranu koje su ukinute primenom sporazuma; oni će stupiti na snagu u avgustu i novembru i kreću se od uvoza aviona do izvoza nafte i naftnih derivata.

Ambasada SAD se seli u Jerusalim - 14. 05.2018. 

Nakon što je u decembru 2017. priznala Jerusalim kao glavni grad Izraela, Trampova administracija premešta američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Taj potez uznemiruje arapske i zapadne saveznike i dovodi u pitanje neutralnost Vašingtona kao posrednika u izraelsko-palestinskom mirovnom procesu.

Tramp se sastaje sa Kimom - 12.06.2018. 

Tramp i Kim se sastaju u Singapuru. Njihova zajednička deklaracija usmerava odnose SAD i Severne Koreje od konfrontacije do saradnje, ali uspostavlja malo sredstava za sprovođenje svojih ambicioznih obaveza, koje uključuju „potpunu denuklearizaciju“ Korejskog poluostrva.

Povlačenje iz Saveta UN za ljudska prava - 19.06.2018. 

Ambasadorka Niki Hejli najavljuje da će se Sjedinjene Države povući iz Saveta za ljudska prava, navodeći „hronične predrasude prema Izraelu“ i kršenje ljudskih prava različitih članova, uključujući Kinu i Venecuelu.

Samit Tramp-Putin u Helsinkiju - 16.07.2018. 

Tramp i Putin se sastaju u Helsinkiju na dvočasovnom sastanku iza zatvorenih vrata, u pratnji samo dva prevodioca. Iako lideri tvrde da razgovaraju o građanskom ratu u Siriji, Sporazumu o nuklearnim snagama srednjeg dometa i ruskom zadiranju u Ukrajinu, suština njihove rasprave ostaje uglavnom nepoznata. Sastanak kulminira konferencijom za štampu tokom koje Tramp dovodi u sumnju zaključak američkih obaveštajnih agencija da se Rusija mešala u predsedničke izbore 2016.

Nova NAFTA - 30.09.2018. 

Sjedinjene Države, Kanada i Meksiko su se dogovorile o brojnim izmenama NAFTA-e, preimenujući je u Sporazum Sjedinjenih Država-Meksiko-Kanada. Trgovinski sporazum sadrži nove odredbe o radu, jaču zaštitu intelektualne svojine SAD i više standarde za automobilsku industriju, uključujući pravila o poreklu i povećanja minimalne zarade koja idu u korist američkim proizvođačima.

Kriza saveza - oktobar 2018 – decembar 2018

Početkom oktobra, Džamal ​​Kašogi, saudijski disident i kolumnista Vašington posta, ubijen je u saudijskom konzulatu u Istanbulu. Kako se povećavaju dokazi koji inkriminišu prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, Tramp izražava podršku saudijskom rukovodstvu, proglašavajući Saudijsku Arabiju kao glavnog američkog regionalnog partnera, dobavljača nafte i kupca američkog oružja. Odluka je izazvala reakcije saveznika SAD i Kongresa.

Američke trupe napuštaju Siriju i Avganistan - decembra 2018.

Tramp je najavio da će Sjedinjene Države povući sve svoje više od dve hiljade vojnika iz Sirije, iako ne navodi vremenski okvir. On traži od Pentagona da smisli plan za povlačenje i polovine onih koji služe u Avganistanu. Mnoge demokrate i republikanci u Kongresu ovu odluku nazivaju prenagljenom, a Matis nudi ostavku sledećeg dana, rekavši da predsednik zaslužuje sekretara koji je „bolje usklađen“ sa njegovim stavovima.

Biranje strana u Venecueli - 23.01.2019.

Bela kuća priznaje venecuelanskog opozicionog lidera Huana Gvaida kao privremenog predsednika nacije, pridruživši se više od pedeset drugih zemalja koje smatraju da je reizbor Nikolasa Madura 2018. nelegitiman. Dok Venecuela nastavlja da se bori sa hiperinflacijom, nestašicom osnovnih dobara i izbegličkom krizom, pokušaji Vašingtona da pošalje humanitarnu pomoć blokirani su na granici. Tramp odbija da isključi vojnu akciju protiv Madura i kasnije uvodi sankcije.

Bitka za granični zid - 25.01.2019. 

Borba sa Kongresom oko Trampovog zahteva za 5,7 milijardi dolara za zid duž južne američke granice završava se nakon tridesetpetodnevnog zatvaranja savezne vlade, najduže ikada. Kada Kongres odbije zahtev za finansiranje, predsednik u februaru proglašava nacionalnu vanrednu situaciju, dozvoljavajući mu da preusmeri sredstva iz drugih izvora, uključujući vojsku. Tramp stavlja svoj prvi veto da blokira rezoluciju Kongresa koja bi sprečila taj potez.

Kineski trgovinski rat se zahuktava - maj 2019

Kako trgovinski pregovori propadaju, Sjedinjene Države podižu carine na kinesku robu vrednu 200 milijardi dolara sa 10 na 25 odsto, što je dovelo do toga da Kina uzvrati u naturi. U narednim mesecima, Trampova administracija takođe nameće nova ograničenja kineskim telekom kompanijama, naziva Kinu valutnim manipulatorom i preti da će zaustaviti sve privatne američke investicije u Kini. Trampov plan da podigne carine na dodatnih 300 milijardi dolara vrednu kinesku robu je, međutim, stavljen na čekanje.

Tramp uzvraća iranski udar - 20.06.2019. 

Nakon iranskog obaranja američke bespilotne letelice, Tramp je odobrio vojnu akciju na iranske ciljeve, ali je u poslednjem trenutku prekinuo operaciju. Incident dolazi nakon višemesečnih rastućih tenzija, uključujući povećane američke sankcije Iranu zbog kršenja uslova nuklearnog sporazuma iz 2015. i iranske pretnje da će zatvoriti Ormuški moreuz, ključni globalni brodski put.

Poseta Severnoj Koreji - 30.06.2019. 

Tramp je postao prvi aktuelni predsednik SAD koji je kročio u Severnu Koreju, prešavši demilitarizovanu zonu na kratak sastanak sa Kimom. Nekoliko meseci nakon što je februarski samit u Vijetnamu propao skoro čim je počeo, nijedna strana ne nudi konkretne ustupke i Severna Koreja uskoro nastavlja raketne testove.

Promena pravila o azilu - jul 2019.

Tramp najavljuje sporazum o „sigurnoj trećoj zemlji“ sa Gvatemalom koji bi zahtevao da tražioci azila ostanu tamo, a ne da čekaju u Sjedinjenim Državama dok se njihovi zahtevi obrađuju ili se suočavaju sa deportacijom. Dogovor se osporava na sudu u Gvatemali, ali se uskoro najavljuju slični aranžmani sa Salvadorom i Hondurasom. Ovi potezi dolaze nakon što je Tramp izdao nova pravila po kojima tražioci azila u Meksiku moraju da ostanu tamo i koristi pretnju carinama da izvrši pritisak na Meksiko da pojača sopstvene napore za bezbednost granica.

Pregovori s talibanima otkazani - 08.09.2019.

Tramp je proglasio kraj mirovnih pregovora u Avganistanu, otkazujući planirani sastanak zaraćenih strana, uključujući predstavnike talibana, u Kemp Dejvidu. Preliminarni sporazum se navodno vrtio oko obećanja talibana da će teroriste držati podalje od Avganistana u zamenu za prekid vatre i potpuno povlačenje zapadnih vojnih snaga. Pentagon je u oktobru saopštio da je dve hiljade američkih vojnika već povučeno, a da je ostalo još nekih dvanaest hiljada.

Istraga o opozivu oko poslova u Ukrajini - 24.09.2019. 

Predstavnički dom američkog Kongresa započeo je zvaničnu istragu o opozivu Trampa zbog navoda da je uskratio vojnu pomoć Ukrajini kako bi izvršio pritisak na nju da istraži njegovog političkog rivala, demokratskog predsedničkog kandidata i bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena. Tramp negira da je postojao „kuid pro kuo“ sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.

Povlačenje iz severne Sirije - 06.10.2019. 

Posle razgovora sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, Tramp iznenada odlučuje da povuče sve preostale američke trupe iz severne Sirije koju kontrolišu Kurdi. Dva dana kasnije, turske trupe napadaju Siriju da se bore protiv kurdskih grupa, koje Ankara naziva teroristima, a Kurdi traže zaštitu od Asadovog režima i njegovih ruskih saveznika. Trampova administracija odgovara sankcijama Turskoj, saveznici u NATO, što dovodi do pregovora o trajnom prekidu vatre. Sporazum omogućava sirijskim Kurdima da se evakuišu i podeli kontrolu nad teritorijom duž sirijsko-turske granice između turskih, ruskih i sirijskih vladinih snaga.

Dodatna podrška Saudijskoj Arabiji - 11.10.2019. 

Nakon septembarskog napada na saudijska naftna postrojenja za koji Rijad okrivljuje Iran, Tramp pojačava kraljevstvo sa tri hiljade američkih vojnika, kao i borbenim avionima i raketnom tehnologijom. Demonstracija podrške dolazi nekoliko meseci nakon što su dvostranački napori u Kongresu da okončaju podršku Vašingtona ratu Saudijske Arabije u Jemenu primorali Trampa da stavi veto na zakone koji bi okončali učešće SAD u ratu i blokirali američko oružje Rijadu.

Likvidacija Bagdadija - 26.10.2019. godine

Tramp je saopštio da su američke snage ubile vođu samoproglašene Islamske države Abu Bakra al-Bagdadija. Njegov neposredni naslednik je takođe ubijen u odvojenom napadu. Bagdadi, koji je nekada kontrolisao hiljade kvadratnih milja teritorije širom Bliskog istoka, krio se u severnoj Siriji, osam meseci nakon što je Islamska država izgubila poslednji ostatak svog kalifata u Siriji.

Ubistvo Sulejmanija - 03.01.2020

U napadu američke dronove u Bagdadu je ubijen Kasem Sulejmani, komandant elitnih snaga Kuds iranske islamske revolucionarne garde. Pentagon povezuje Sulejmanija sa nasilnim demonstracijama u američkoj ambasadi u Bagdadu, kao i sa smrću stotina američkih i savezničkih vojnika u regionu. Iako Tramp kaže da je naredio štrajk „kako bi zaustavio rat“, Sulejmanijevo ubistvo izaziva strahove od dalje eskalacije. Teheran uzvraća ispaljivanjem projektila na dve iračke baze u kojima se nalaze američki vojnici, što je navelo Vašington da uvede nove sankcije Iranu.

Novi mirovni plan za Bliski istok - 28.01.2020.

U zajedničkom nastupu u Beloj kući, Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu najavljuju novi plan za okončanje višedecenijskog izraelsko-palestinskog sukoba. Analitičari kažu da sporazum, koji je razvijen bez palestinskog doprinosa, favorizuje Izrael tako što mu dodeljuje velike delove Zapadne obale i Jerusalima, i slabi dugogodišnju podršku SAD za potpuno autonomnu palestinsku državu. Palestinski lideri odlučno odbacuju predlog, kojem se protivi većina arapskih država i ambivalentno primljen u evropskim zemljama.

Trampova oslobađajuća presuda - 05.02.2020

U glasanju sa 52 prema 48, Senat SAD oslobodio je Trampa optužbe za zloupotrebu moći usredsređene na optužbe da je vršio pritisak na ukrajinsku vladu da istraži njegove političke protivnike. Senat ga takođe smatra nevinim za ometanje kongresne istrage o ovom pitanju. Glasanje dolazi manje od mesec dana nakon što je Predstavnički dom opozvao Trampa, treći predsednički opoziv u istoriji nacije. Dok se američka vojna pomoć Ukrajini nastavlja, mnogi Ukrajinci brinu da impičment slabi bilateralne veze jer pobuna u istočnoj Ukrajini koju podržava Rusija i dalje traje.

Sporazum između SAD i Talibana - 29.02.2020.

Američki i talibanski zvaničnici potpisuju sporazum za početak smanjenja neprijateljstava, što je najavljeno kao veliki korak u dugotrajnim naporima da se okonča osamnaestogodišnji rat u Avganistanu. U zamenu za povlačenje američkih trupa u roku od četrnaest meseci, talibani pristaju da započnu pregovore sa avganistanskom vladom i spreče terorističke grupe da iskoriste Avganistan za napad na Sjedinjene Države ili njihove saveznike. Sporazumom se takođe poziva na trajni prekid vatre koji će biti razrađen tokom pregovora unutar Avganistana. Neki stručnjaci vide dogovor kao jednostran i postavljaju pitanje da li će talibani ispuniti svoje loše definisane obaveze.

Vanredna situacija zbog korona virusa - 13.03.2020.

Nakon što je prvobitno umanjio rizik od nove korona virusne bolesti, COVID-19, Tramp je proglasio nacionalnu vanrednu situaciju kao balon za slučajeve. Ovaj potez otključava oko 50 milijardi dolara federalnog finansiranja i omogućava popuštanje nekih propisa o pružaocima zdravstvenih usluga. Tramp takođe najavljuje nove napore da podstakne testiranje na koronavirus, nakon onoga što mnogi vide kao anemičan savezni odgovor, a kasnije potpisuje više od 2 biliona dolara u zakonima o ekonomskim podsticajima. Tramp sve više krivi Kinu, odakle je virus i nastao, da obmanjuje svet i preti odmazdom.

Diplomatski pad - mart 2020. - 22.09.2020.

Pandemija koronavirusa ometa američku diplomatiju, uključujući i odlaganje samita G7, čiji su domaćini Sjedinjene Države. Američki programi kao što je Peace Corps primorani su da zaustave globalne operacije. Geopolitičko nadmetanje, uključujući tenzije između SAD i Kine, podstiče multilateralni odgovor na koronavirus, kažu stručnjaci. Na godišnjoj debati Generalne skupštine UN, održanoj bukvalno prvi put, zbog korona virusa, Tramp ponovo okrivljuje Kinu za pandemiju i optužuje je za zagađenje životne sredine i trgovinske zloupotrebe.

Obaveštenje SZO o povlačenju - 06.07.2020.

Trampova administracija zvanično obaveštava Ujedinjene nacije da će Sjedinjene Države prekinuti veze sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO), kojoj su pomogle u osnivanju, od jula 2021. Tramp je ranije optužio agenciju UN da obmanjuje svet o pretnji od COVID-19 pod pritiskom Kine; takođe je najavio preusmeravanje finansiranja iz SAD, najvećeg izvora finansijske podrške SZO. U septembru, Sjedinjene Države odbijaju da se pridruže globalnoj inicijativi koju vodi SZO, poznatoj kao Fond za globalni pristup vakcinama protiv COVID-19 (COVAKS Faciliti), za razvoj, proizvodnju i distribuciju vakcine protiv COVID-19.

Povlačenje trupa iz Nemačke - 29.07.2020.

Sekretar odbrane Mark T. Esper kaže da Sjedinjene Države planiraju da povuku skoro dvanaest hiljada vojnika stacioniranih u Nemačkoj — oko jedne trećine ukupnih američkih snaga tamo — a šef evropske komande SAD najavljuje da će štab snaga biti premešten iz Štutgarta u Mons , Belgija. Esper kaže da će ti potezi ojačati NATO, pojačati napore za odvraćanje Rusije i povećati stratešku fleksibilnost; Tramp kaže da je to odgovor na to što Nemačka ne ispunjava svoje finansijske obaveze prema NATO-u. 

Arapsko-izraelski sporazumi o normalizaciji - septembar 2020. - decembar 2020.

Na septembarskoj ceremoniji u Beloj kući, izraelski premijer Benjamin Netanjahu potpisuje sporazume o normalizaciji odnosa sa Bahreinom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima uz posredovanje SAD. Tramp najavljuje ovaj događaj kao „zoru novog Bliskog istoka“. Eksperti kažu da sporazumi dodatno ujedinjuju Izrael i arapske zalivske države protiv Irana, dok palestinski lideri to osuđuju kao izdaju. U narednim mesecima Tramp najavljuje da će Sudan i Maroko takođe započeti približavanje Izraelu. U zamenu, Sjedinjene Države daju Sudanu finansijsku pomoć i uklanjaju ga kao državnog sponzora terorizma. Takođe priznaje polaganje prava Maroka na sporni region Zapadne Sahare.

Broj izbeglica dostigao rekordno nizak nivo - 30.09.2020.

Stejt department najavljuje plan da smanji prijem izbeglica na najviše petnaest hiljada ljudi u fiskalnoj 2021. godini, što je najniži nivo u četvorodecenijskoj istoriji modernog preseljenja izbeglica u SAD. Kao razlog za taj potez navodi se davanje prioriteta bezbednosti i dobrobiti Amerikanaca usred pandemije, između ostalih faktora. Trampov odgovor na novi korona virus pojačava njegovu restriktivnu imigracionu politiku. Od marta, administracija je privremeno zaustavila preseljenje izbeglica, efektivno zatvorila sistem azila i blokirala mnoge vize za strane radnike i zelene karte.

Promena u Ministarstvu odbrane - 09.11.2020.

Nekoliko dana nakon što je izgubio reizbor od Bajdena, Tramp je na Tviteru objavio da je Esper otpustio funkciju ministra odbrane. Nekoliko drugih visokih zvaničnika Pentagona podnelo je ostavke nakon Esperove smene i zamenjeni su lojalistima Bele kuće. Rekonstrukcija izaziva uzbunu među demokratama zbog bezbednosnih rizika usred predsedničke tranzicije. Kristofer C. Miler, direktor Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma, imenovan je za vršioca dužnosti ministra odbrane. U međuvremenu, Trampovo odbijanje da prizna Bajdenovu pobedu onemogućava deljenje informacija i drugu koordinaciju o pitanjima nacionalne bezbednosti sa Bajdenovim prelaznim timom. 

Povlačenje iz sporazuma o otvorenom nebu - 22.11.2020.

Sjedinjene Države formalno izlaze iz Ugovora o otvorenom nebu, što stručnjaci vide kao zastoj u međunarodnim naporima za kontrolu naoružanja. Povlačenje, koje se suočilo sa domaćim i međunarodnim protivljenjem, dolazi šest meseci nakon što ga je Pompeo najavio, navodeći kao razlog rusko nepoštivanje. Sporazum koji je na snazi od 2002. godine omogućava zemljama članicama da u kratkom roku nadziru vojna postrojenja i aktivnosti jedne druge preko preletača nenaoružanih aviona. Potpisnici takođe dele informacije koje prikupe sa drugim državama potpisnicama sporazuma. Nedelje nakon izlaska SAD, Rusija najavljuje i da će se povući iz sporazuma.

Ustanak na Kapitolu - 06.01.2021.

Pro-Trampova rulja, koju podstiče predsednik, upada u zgradu Kapitola i ometa skup zakonodavaca kako bi potvrdili pobedu novoizabranog predsednika Bajdena. Probijanje Kapitola ostavilo je mrtvih pet ljudi i primorava poslanike da se satima skrivaju. Nastavljajući da tvrdi izbornu pobedu, Tramp svoje opaske pre pobune naziva „potpuno prikladnim“ i kritikuje napore da se po drugi put opozove kao „nastavak najvećeg lova na veštice u istoriji politike“. Mnogi svetski lideri osuđuju ustanak kao napad na demokratiju, potvrđuju svoju podršku Bajdenovom predsedništvu i pozivaju na urednu tranziciju vlasti. Neke vlade takođe ukazuju na pobunu kao na dokaz licemerja u prikazivanju Sjedinjenih Država kao nosioca zastave demokratije.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading