"SVI ZNAJU DA OVI PREGOVORI NEĆE BITI LAKI" Počeo samit Cop29 u Azerbejdžanu

Zemlje dolaze u Baku nakon novih upozorenja da je 2024. na putu da obori temperaturne rekorde, dodajući hitnost oštroj debati o finansiranju klimatskih akcija u siromašnijim zemljama.

Tramp je obećao da će još jednom povući Sjedinjene Države iz značajnog Pariskog sporazuma o klimi, a postoji zabrinutost da bi taj potez mogao oslabiti ambiciju za pregovaračkim stolom.

Na početku pregovora, šef UN-a za klimu Simon Stiell rekao je zemljama: „Sada je vreme da se pokaže da globalna saradnja nije na niskom nivou“.

I upozorio je bogate zemlje koje se bore da se dogovore o novom cilju finansiranja da se „oslobode svake ideje da je finansiranje klime dobrotvorne svrhe“.

„Ambiciozan novi cilj finansiranja klime je u potpunosti u ličnom interesu svake nacije, uključujući najveću i najbogatiju.

Tanjug/AP

 

Pregovarači moraju povećati cilj od 100 milijardi dolara godišnje kako bi pomogli zemljama u razvoju da se pripreme za pogoršanje klimatskih uticaja i odviknule svoje ekonomije od fosilnih goriva.

Koliko će biti u ponudi, ko će platiti i ko može pristupiti sredstvima su neke od glavnih tačaka spora.

Zemlje u razvoju se zalažu za trilione dolara i insistiraju da novac treba da bude uglavnom grant, a ne zajmovi, ali pregovarači ne govore koja bi konačna cifra mogla da se pojavi.

Predsednik Cop29 Mukhtar Babaiev je priznao da je potreba „u trilionima“, ali je rekao da je „realističniji cilj“ negde u stotinama milijardi.

„Ovi pregovori su složeni i teški“, rekao je bivši izvršni direktor azerbejdžanske nacionalne naftne kompanije na otvaranju samita.

Zemlje u razvoju upozoravaju da će se bez adekvatnih finansija boriti da ponude ambiciozna ažuriranja svojih klimatskih ciljeva, koje zemlje moraju da dostave do početka sledeće godine.

„Donesite nešto novca za sto da pokažete svoje vođstvo“, rekao je Evans Njeva, predsedavajući LDC Climate Group, čiji članovi su dom za 1,1 milijardu ljudi.

Mala grupa razvijenih zemalja koja trenutno daje novac želi da se fond donatora proširi kako bi uključio druge bogate nacije i najveće emitere, uključujući Kinu i zalivske države.

Peking je to odlučno odbacio, a jedan kineski zvaničnik je u nedelju tokom sednice iza zatvorenih vrata upozorio da pregovori ne bi trebalo da imaju za cilj „ponovno pregovaranje“ o postojećim sporazumima.

Prisustvuje samo nekolicina lidera iz Grupe 20, na čije zemlje otpada skoro 80 ​​odsto globalnih emisija. Američki predsednik Džo Bajden se kloni.

Avganistan će, međutim, poslati delegaciju po prvi put otkako su talibani preuzeli vlast. Od njih se očekuje da imaju status posmatrača.

Diplomate su insistirale da izostanci i Trampova pobeda neće umanjiti ozbiljan posao koji je pred nama.

Razgovori dolaze sa novim upozorenjima da je svet daleko od puta da ispuni ciljeve Pariskog sporazuma.

Babajev je upozorio da su razgovori „trenutak istine za Pariski sporazum“.

Sporazum o klimi obavezuje se da će zagrevanje biti ispod 2 stepena Celzijusa u poređenju sa predindustrijskim nivoima, poželjno ispod 1,5 stepeni.

Ali svet će verovatno dostići taj nivo 2024. godine, prema klimatskim monitorima Evropske unije.

To ne bi bilo trenutno kršenje Pariskog sporazuma, koji meri temperature tokom decenija, ali sugeriše da su potrebne mnogo veće klimatske mere.

UN su prošlog meseca upozorile da je svet na putu ka katastrofalnih 3,1 stepen zagrevanja u ovom veku na osnovu trenutnih akcija.

„Svi znaju da ovi pregovori neće biti laki“, rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok u nedelju.

„Ali oni su vredni toga: svaka desetina stepena izbegnutog zagrevanja znači manje kriza, manje patnje, manje raseljavanja.

Na pregovorima, koji traju od 11. do 22. novembra, očekuje se više od 51.000 ljudi.

Drugu godinu zaredom, domaćin razgovora biće zemlja koja se u velikoj meri oslanja na fosilna goriva, posle Ujedinjenih Arapskih Emirata prošle godine.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI