NEMAČKA MASOVNO DEPORTUJE RUSE: Hiljade protivnika Putina pobeglo u Nemačku, ali azil nisu dobili!
Nemačka sve više deportuje ruske državljane u domovinu, iako nema direktnih letova između dve zemlje. Broj deportacija bi mogao da nastavi da raste, ako sudovi i vlasti ovu odluku Visokog administrativnog suda Berlin-Brandenburg (predmet broj OVG 12 B 17/23) budu smatrali presedanom. Sud je zaključio da mladi ruski vojnici, pozvani na redovno služenje vojnog roka, praktično ne rizikuju da budu poslati u rat u Ukrajini. Prema sudu, oni se koriste samo za zaštitu granice duž granice sa Ukrajinom i na Krimu. Shodno tome, nema razloga da ruski muškarci dobiju azil u Nemačkoj, jer samo pozivanje na vojnu službu ne predstavlja osnov za azil.
Presuda koja bi mogla imati dalekosežne posledice doneta je krajem avgusta, a mediji su tek sada saznali za ovu informaciju. Istraga o ovom slučaju zajednički je projekat Dojče velea i portala tagesschau.de. Ono što je počelo kao pojedinačna žalba protiv deportacije u Rusiju završilo se presudom koja bi mogla imati dalekosežne posledice. Ovo bi moglo poremetiti planove stotina ruskih dezertera da dobiju azil u Nemačkoj.
Konkretan slučaj se nije odnosio na klasičnog dezertera ili odbijanje službe. Podnosilac žalbe je bio 22-godišnji ruski državljanin čečenskog porekla. Mladić je u Nemačku došao sa deset godina, ali njegova porodica nije dobila azil, već je samo tolerisana. Postao je kriminalac i policija ga je ubrzo smatrala osobom koja često krši zakon. Osuđen je na dve godine i devet meseci zatvora. Čak je i napao jednog zatvorenika u zatvoru, za šta je dodatno kažnjen. U proleće 2023. godine imigracione vlasti su ga obavestile da mora da napusti zemlju. Međutim, Čečen je uložio žalbu. Jedan od ključnih argumenata u njegovoj žalbi bio je strah da će po povratku u Rusiju biti regrutovan u vojsku i poslat u rat u Ukrajini. Sud je odbio žalbu.
Presuda ima 16 stranica. Odeljak o regrutovanju u Rusiji zasnovan je na desetinama izvora, uključujući izveštaje vladinih i nevladinih organizacija, i publikacije u evropskim i ruskim medijima. Sudije su zaključile da dužnici imaju minimalan rizik da budu poslati u Ukrajinu. Jedini izuzetak su takozvani "dobrovoljački bataljoni" iz Čečenije, ali je sud naveo da je deportovani podnosilac predstavke slobodan da se nastani gde god želi u Rusiji. Ova odluka ima karakter presedana, smatra advokat Mersad Smajić, koji zastupa čečenskog podnosioca žalbe.
Odluka je izazvala oštre kritike, a prema statistikama koje objavljuju tagesschau.de i Deutsche Velle, Rusi se deportuju preko trećih zemalja. Policijski službenici prate deportovane do odredišta transfera, gde ih predaju obezbeđenju avio-kompanije. Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. do avgusta 2024. godine, 5.831 ruski muškarac starosti između 18 i 45 godina zatražio je azil u Nemačkoj. Samo njih 57 dobilo je azil, dok je dodatnih 154 dobilo status privremenog boravka. Skoro polovina zahteva je ili povučena ili odbijena iz formalnih razloga, uključujući nepoštovanje Dablinskog sporazuma, koji zahteva da se zahtevi za azil podnose u prvoj zemlji EU u koju izbeglica uđe.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Komentari (0)