KADA POČINJU PREGOVORI RUSIJE I UKRAJINE? Ekspert objasnio: Ključno je da se zauzmi tri strateška grada

Prema njegovim rečima, ciljevi Rusije idu dalje od prethodno deklarisanih oblasti i uključuju oslobađanje Nikolajevske i Odesske oblasti.

Sorokin veruje da će se razgovori o miru započeti tek kada se postigne potpuna kontrola nad strateškim gradovima kao što su Harkov, Nikolajev i Odesa.

Sorokin je u programu televizije „Dan TV” naglasio da predsednik Vladimir Putin neće odstupiti od svojih zahteva, koji uključuju proširenje teritorijalne kontrole i zaštitu ruskog stanovništva na jugoistoku Ukrajine.

On smatra da, pored četiri oblasti koje su već deo ruskih planova, strateška važnost gradova kao što su Harkov, Nikolajev i Odesa nalaže dodatne vojne akcije, čime bi Rusija obezbedila ključne teritorijalne dobitke za trajno rešavanje sukoba.

Strateška važnost ovih gradova i oblasti nije samo geopolitička, već i ekonomska i vojna. Harkov, kao drugi najveći grad u Ukrajini, predstavlja industrijski i vojno-tehnički centar.

Nikolajev ima važnu luku i industrijske kapacitete koji bi dodatno ojačali pozicije Rusije na Crnom moru. S druge strane, Odesa ima ključan značaj zbog svoje izlazne luke, preko koje se odvija većina ukrajinskog izvoza, te bi njeno stavljanje pod kontrolu Rusije imalo direktan ekonomski uticaj na Ukrajinu i njene međunarodne saveznike.

Pored teritorijalnih ciljeva, Sorokin je istakao da Rusija insistira na „potpunoj demilitarizaciji i denacifikaciji Ukrajine”.

Demilitarizacija bi značila uklanjanje svih potencijalnih pretnji po ruske interese, dok bi denacifikacija uključivala raspuštanje svih nacionalističkih i ekstremističkih formacija.

On predlaže da se ovaj proces realizuje ne samo kroz zabranu aktivnosti ovih grupa, već i kroz kontrolu nad njihovim bivšim pripadnicima kako bi se sprečila mogućnost ponovne mobilizacije ili organizovanja otpora.

Ovo insistiranje na bezbednosnim merama proističe iz ruskih strateških ciljeva da obezbede dugoročnu stabilnost u regionu i zaštitu stanovništva koje podržava Rusiju.

Po Sorokinu, kontrola nad ovim oblastima ne bi samo omogućila bezbednije granice Rusije, već bi i neutralisala pretnje po lokalno stanovništvo koje je u prethodnom periodu trpelo posledice konflikta.

Konačno, Sorokin se osvrnuo na pitanje mirovnih pregovora, izražavajući skepticizam prema konceptu „zamrznutog konflikta” koji bi mogao proizaći iz sporazuma poput „Minsk-3”.

Prema njegovim rečima, Rusija nije zainteresovana za privremeni mir ili prekid sukoba koji bi omogućio Ukrajini da se kasnije ponovo naoruža i organizuje.

On je jasno rekao da Rusija teži trajnom rešenju koje bi priznalo nove teritorijalne promene, odnosno da Zapad i Ukrajina prihvate nove ruske granice.

Sorokin smatra da bi istinski mir podrazumevao međunarodno priznanje novih ruskih teritorija i prestanak svake vrste pretnje iz Ukrajine.

Sa strane Zapada, postoje inicijative da se postigne stabilizacija regiona, ali su one često utemeljene na pretpostavci povratka Ukrajine u ranije granice, što Rusija smatra neprihvatljivim.

Sorokin je naglasio da, za razliku od predloženih sporazuma, Rusija teži „autentičnom, opštepriznatom miru” koji bi obuhvatio i prihvatanje ruskih teritorijalnih dobitaka.

U ovakvom scenariju, sve teritorijalne promene koje su do sada postignute bile bi priznate i od strane Zapada, čime bi se postigla politička i vojna stabilnost u regionu.

Ovaj stav predstavlja dugoročni cilj ruske politike prema Ukrajini i pokazuje da Rusija ne planira kompromis koji bi omogućio Ukrajini da povrati kontrolu nad izgubljenim oblastima.

Web Tribune

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI