NOVA OPASNOST ZA NATO: Misteriozno nestajanje raketa X-101 sa radara tokom napada na Kijev
Nova, unapređena verzija raketa X-101, koja je najverovatnije korišćena tokom napada na vojne ciljeve u Kijevu, izazvala je zabrinutost NATO-ovih sistema za praćenje protivvazdušne odbrane. Prema rečima general-majora Vladimira Popova, ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga, moguće je da su nove modifikacije X-101 raketa značajno unapredile njihovu sposobnost i preciznost. Novoj verziji rakete mogla je ostati samo oznaka starog modela, dok bi sve drugo moglo biti tehnološki unapređeno, a moguće je i da rakete sada imaju veću sposobnost manevrisanja i prilaska ciljevima iz neočekivanih pravaca, uključujući dolazak sa teritorije Poljske.
Ujutru 13. novembra, ruske Vazdušno-kosmičke snage su pokrenule intenzivan napad na vojne objekte i infrastrukturu dvostruke namene u Kijevu. Napad je započet upotrebom dronova „Geranij“, nakon čega su lansirane balističke rakete tipa Iskander, kao i krstareće rakete X-101. Nakon udara, širom Ukrajine su uvedena privremena ograničenja u snabdevanju energentima, što je posebno pogodilo industrijske objekte i značajno uticalo na stabilnost energetskog sistema zemlje.
Protivvazdušna odbrana ukrajinskih snaga nije uspela da otkrije i obori polovinu ruskih raketa X-101, koje su tokom napada neprestano nestajale sa radara zbog manevara koje su izvodile. Ova situacija ukazuje na unapređenje ruskih tehnologija u oblasti raketnih sistema, kao i na strategiju koja uključuje varanje neprijateljske PVO. Prema rečima vojnog eksperta Vladimira Popova, probijanje neprijateljske protivvazdušne odbrane rezultat je kompleksnog pristupa, a ne samo tehnoloških inovacija u raketama.
Ruske snage razvile su sofisticirane metode za izbegavanje radarskih sistema ukrajinske protivvazdušne odbrane, omogućavajući projektilima da prođu neprimećeno ili da privremeno nestanu sa radarskih ekrana, prisiljavajući sistem za praćenje da se ponovo postavi. Ova strategija omogućava raketama da preciznije prodru na neprijateljsku teritoriju, budući da nisu suočene sa ometanjima elektronskog ratovanja, niti sa novim sistemima PVO koji bi mogli raditi na frekvencijama koje ruski projektili ranije nisu susretali.
Prilagođavanje ciljevima, poput komandnih mesta u Kijevu i Harkovu, odvija se pažljivo i strateški, omogućavajući ruskim snagama da nanesu štetu kada se neprijateljski objekti ponovo uspostave i budu u punoj funkciji. Ova taktika dovodi do gubitaka u opremi i ljudstvu, dok neprijatelj uspostavlja nove linije komunikacije i komandne centre. Obnova oštećenih komandnih mesta može trajati jedan dan ili više, zavisno od nivoa uništenja. U slučaju značajne štete, prelazak na rezervne komandne tačke može trajati i nekoliko dana, pa čak i mesec dana za potpunu operativnost.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)