SI ĐINPING SE IZNENADA OBRATIO SVETU "Sada smo mi Amerika"

Kineski lider je juče prokomentarisao Trampove ideje za uvođenje uvoznih carina kao mehanizma za trgovinski deficit, zaštitu američke proizvodnje i vraćanje prevelikih dugova Sjedinjenih Država, kao i poruke EU o carinama kao načinu zaštite evropskih ekonomija od " neprihvatljiva“ kineska konkurencija.

"Blokiranje ekonomske saradnje pod raznim izgovorima i deljenje međuzavisnog sveta je povratak u istoriju“, rekao je Si. „Svet je ušao u novi period turbulencija i promena. Šire se unilateralizam i protekcionizam, a rasparčavanje svetske ekonomije se intenzivira. Ekonomska globalizacija se suočava sa ozbiljnim izazovima“, kaže kineski predsednik.

Može se reći da ova poruka predstavlja simboličnu prekretnicu u međunarodnim ekonomskim odnosima jer su SAD dugo bile glavni nosilac procesa globalizacije, kao i promocije ideje slobodne trgovine, a sada i NR Kine tu ulogu želi za sebe. „Moramo na pravi način voditi razvoj ekonomske globalizacije i ne slediti stari put koji omogućava nekolicini zemalja da vrše hegemoniju“, rekao je Si.

Kina kao lider globalizacije

U poslednjih deset godina, strukturni problemi zapadnih liberalnih ekonomija vratili su u modu razmišljanja o protekcionizmu kao lakšem načinu zaštite nacionalnih interesa od strukturnih reformi usmerenih na povećanje konkurentnosti. S obzirom na to da je šefica EK Ursula fon der Lajen nedavno demonstrirala da namerava da sledi Donalda Trampa u politici uvoznih carina, može se zaključiti da je NR Kina upravo preuzela ulogu lidera globalizacije.

Globalizaciju ne treba posmatrati kao čvrst i nezaustavljiv linearni proces u međunarodnoj trgovini, već kao kompleks političkih, ekonomskih, naučnih i društvenih procesa koji integrišu države na različite načine, ne samo trgovinom ili formiranjem globalnog tržišta. Proces globalizacije doneo je fascinantan globalni rast standarda i kvaliteta života, ali je tokom decenija Zapad stekao konkurenciju.

Može se reći da je savremena globalizacija započela pre stotinak godina, pre Prvog svetskog rata 1900-1914, jer je taj period obeleženo intenziviranjem trgovinske razmene, podstaknute industrijskom revolucijom, tehnološkim inovacijama kao što su parna mašina, železnica. i telegraf. Britanija je dominirala svetskom trgovinom, a zlatni standard je obezbedio stabilnost valute. Globalizacija je tada nošena na leđima kolonijalnih sila i industrijalizovanih zemalja. Tokom ovog perioda, došlo je do veoma visokog rasta trgovine, migracija i tokova kapitala između Evrope i njenih kolonija. Zatim dolazi period deglobalizacije, odnosno dramatičnog pogoršanja međunarodnih političkih odnosa od Prvog svetskog rata do kraja Drugog svetskog rata. Prvi i Drugi svetski rat, Velika depresija i protekcionistička politika (npr. Smoot-Havleijev zakon o tarifama u SAD) značajno su smanjili međunarodnu trgovinu i tokove kapitala. Bio je to period u kome su dominirali nacionalizam, ekonomska nestabilnost i politički sukobi. Bio je to period koji je mnoge zemlje primorao da više ulažu u samodovoljnost i da kasnije pokušavaju da sklope delove globalnog tržišta, koje je u prvoj fazi razvoja praktično uništeno ratovima.

Nova era deglobalizacije

Ekonomisti procenjuju da će nova era deglobalizacije uvesti svet u period sporih stopa rasta, što će zakomplikovati postojeće bezbednosne, ekonomske i socijalne probleme planete, a posebno Zapada koji se sporo kreće.

"Sijevo upozorenje dolazi kada zapadne zemlje počinju da preduzimaju mere protiv onoga što vide kao nepoštene prakse Pekinga, uvodeći kontratarife. Novoizabrani američki predsednik razmatra nove uvozne takse, nakon što je dugo kritikovao kinesku zloupotrebu trgovinskog sistema. Kritike uključuju visoke carine na robu koja se prodaje u Kini, subvencionisanje proizvoda koji se zatim jeftino prodaju u druge zemlje i industrijsku špijunažu. Druge zapadne zemlje takođe su izrazile zabrinutost zbog pristupa Kine trgovini. Evropska unija optužila je Peking za "grabežljivu" industrijsku praksu, uključujući veliko subvencionisanje proizvodnje proizvoda kao što su solarni paneli. Tvrdi se da to omogućava kineskim izvoznicima da ponude niže cene od evropskih proizvođača i tako dominiraju tržištem. Briselska istraga tržišta električnih vozila otkrila je slično „nepravedno subvencionisanje“, što je dovelo do uvođenja uvoznih tarifa od 35 odsto na kineske električne automobile“, opisuje situaciju Blumberg.

Stoga je kineski predsednik Si juče de fakto svetu izjavio da Kina preuzima ulogu moderatora globalne trgovine, što je nova opasnost za Zapad koju nisu prepoznali izolacionisti među zapadnim političarima. Umesto hipoteze o posledicama savremenog zapadnog protekcionizma, bolje je postaviti pitanje: Šta će biti sa Zapadom ako Kina uspešno razvija trgovinske odnose sa „ostatkom sveta“, da li će Zapad posle toga biti bogatiji i jači?

Onog dana kada je postalo jasno da je Tramp pobednik izbora, Narodna Republika Kina je objavila 1,4 biliona dolara ekonomskih podsticaja.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI