Eksplozija
Foto: Printscreen/printsrkin/jutjub


Rasplamsavanje napetosti između Rusije i Zapada dovelo je do kritične tačke, a naredna dva meseca biće ključna u rešavanju glavnih pitanja, prema izveštaju "Moskovskog Komsomolca".


List podseća na dešavanja prethodnih dana. Šef evropske diplomatije Žozep Borelj potvrdio je da su SAD dozvolile da Kijev koristi njihovo oružje za udare do 300 kilometara u dubinu Rusije i naveo da su neke evropske zemlje takođe prećutno dale Ukrajini dozvolu da upotrebi njihovo oružje za napad.
Prema rečima autora članka, francuski lider Emanuel Makron je pozitivno dočekao vest i američku odluku nazvao veoma dobrom, a vest je obradovala i baltičke zemlje.

Ubrzo nakon toga, ruski predsednik Vladimir Putin odobrio je ažuriranu nuklearnu doktrinu, kao poslednje upozorenje, navodi „Moskovski Komsomolec“.

Ukrajinske Oružane snage ne mogu samostalno da koriste zapadno dalekometno oružje za na rusku teritoriju na velike udaljenosti, već samo uz pomoć vojnih zemalja NATO-a, a ako se takvi napadi izvedu, onda, prema rečima Putina, to znači direktan ulazak ovih zemalja u rat protiv Rusije, što drastično menja prirodu sukoba, podsetio je autor.
Odnosno, Ukrajina postaje ne samo zemlja koja vodi vojne operacije protiv Rusije, već i uporište za njene druge neprijatelje, koje se takođe bore protiv nje, navodi list.

Putinov ukaz o izmenjenoj nuklearnoj doktrini

S tim u vezi, autor se osvrnuo i na ažuriranu doktrinu nuklearnog obuzdavanja, koja sadrži tačke o Ukrajini i upotrebi zapadnog oružja dugog dometa.
Prema pomenutim odredbama, nuklearno obuzdavanje primenjuje se i protiv država koje obezbeđuju teritoriju i resurse pod svojom kontrolom za agresiju na Rusku Federaciju.


Ali Borelju i Makronu to izgleda nije dovoljno, piše autor i podseća na odredbu prema kojoj se agresija bilo koje nenuklearne države uz učešće ili podršku nuklearne smatra njihovim zajedničkim napadom.
„Agresija bilo koje države i članica vojne koalicije protiv Ruske Federacije i (ili) njenih saveznika smatra se agresijom ovog bloka u celini“, citira „Moskovski Komsomolec“ odredbu izmenjene doktrine.


Čemu se tačno raduju Borelj, Makron i baltičke zemlje, pita se autor članka. Kako kaže, oni su verovali da se ruske crvene linije mogu preći bez posledica, ako se radi polako, i da Putin neće „pritisnuti dugme“.
Prema medijskom pisanju, tu je i problem sa vremenom.
Kako se navodi u članku, izabrani predsednik SAD Donald Tramp biće inaugurisan 20. januara i namerava da pomiri Kijev i Moskvu. A sadašnji kolektivni Zapad zaista želi da Ukrajina ima „snažnu pregovaračku poziciju“ - otuda i dozvola za dalekometne udare, ocenio je autor.

„Obe strane su stigle do tačke bez povratka. Da li će kolektivni Zapad pribeći zaista ozbiljnim udarima na Rusiju da bi ukrajinska pozicija bila ojačana - ne na rečima, već na delima? Hoće li se Putin u ovom slučaju suzdržati, jer, u skladu sa doktrinom, odluku o upotrebi nuklearnog oružja donosi predsednik? Ta dva pitanja biće glavna u narednih 60 dana“, zaključuje se u članku.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading