SENKA KREMLJA U SRPSKOM KOMŠILUKU Hoće li Rumunija pasti pod Putinov uticaj?

Zvona za uzbunu zvone u Briselu nakon što je krajnje desničarski, proruski kandidat izašao niotkuda da pobedi u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji u nedelju, piše Politico. 

Šokantna pobeda ultranacionaliste Kalina Georgeskua izaziva strahove da Moskva možda pokušava da privuče članicu NATO-a i EU Rumuniju — tešku kategoriju iz centralne i istočne Evrope od 19 miliona ljudi — u svoj tabor posle osporavanih izbora u Moldaviji i Gruziji.

Reformista Elena Laskoni, koja će se suočiti s njim u drugom krugu 8. decembra, direktno upozorava da Rumuni sada moraju da se okupe kako bi zaustavili vraćanje zemlje pod ropstvo Rusije, koja ju je okupirala posle Drugog svetskog rata. Ona je pozvala masu u Bukureštu da ne dozvoli da frustracija trenutnim establišmentom „postane ranjivost koju Rusija eksploatiše“.

Nedeljni prvi krug bio je šok jer se na Rumuniju gleda kao na pouzdanu članicu EU i saveznika u NATO-u – u oštrom kontrastu sa manjim zemljama poput Mađarske, Slovačke i Bugarske koje imaju velike probleme u pogledu vladavine prava i proruskih sklonosti. Ako bi Bukurešt takođe skrenuo ka više anti-EU, proruskom putu, to bi ozbiljno ugrozilo sposobnost EU da funkcioniše, što bi otežalo izgradnju konsenzusa među zemljama članicama, navodi Politico.

Georgesku, koji ne pripada političkoj stranci i ima oko 3,8 miliona lajkova na TikTok-u, na mnogo načina odgovara modelu radikalnog desnog populiste 2024: On govori otvoreno, izbegava zapadnu ortodoksiju, mrze ga mejnstrim mediji i je skeptik za EU ​​i NATO.

„Rezultat ovog tihog, ali ekstremističkog, proruskog kandidata je deo ruskog hibridnog rata protiv evropske demokratije“, rekao je Zigfrid Murešan, konzervativni rumunski poslanik u Evropskom parlamentu.

Zaista, rezultat iznenađenja u Rumuniji poklapa se sa širim pokušajima Rusije da uvede zemlje unutar Evropske unije ili u njenom susedstvu u promoskovski tabor. 

Izborni posmatrači su upozorili na napore da se utiče na ishod nedavnih izbora u Moldaviji i Gruziji. U međuvremenu, lideri Mađarske i Slovačke, obe u EU, već zastupaju proruske stavove i uskoro bi im se mogla pridružiti Češka, ako bivši premijer Andrej Babiš pobedi na parlamentarnim izborima sledeće godine, navodi Politico.

„Ako pratite šta Rusi rade u ovom regionu, znate da im je Rumunija izuzetno važna“, rekao je Milan Nič, analitičar nemačkog Saveta za spoljne poslove. „Njihov plan je da odseku Rumuniju od Crnog mora… to je uobičajena ruska knjiga.

Do sada je Rumunija, koja se graniči sa Ukrajinom na istočnoj ivici bloka, igrala ulogu podrške u podršci Zapada Kijevu. Sukob je, na primer, podigao strateški značaj vazdušne baze Mihail Kogalniceanu na Crnom moru.

Ali sve bi to moglo da se okrene na glavu ako Georgesku pobedi. 

Zabrinutost u vezi sa mogućim još nedokazanim mešanjem u Rumuniji izazvana je činjenicom da je Georgescu odneo pobedu sa 22,9 odsto glasova uprkos tome što nema podršku stranke i ankete koje su potpuno propustile njegovu popularnost.

„On je proizvod vakuma u rumunskoj politici i verovatno ruskog novca“, dodao je Nič. „Ako odjednom možete potrošiti toliko novca na TikTok, to postavlja pitanja.

Ultranacionalistički kandidat pobedio je liberalnog reformskog kandidata Laskonija, koji je došao na drugo mesto sa 19,2 odsto glasova.

Nakon pobede u nedelju, Georgescu je dobio podršku tvrdo desničarskog političara Džordža Simiona. Ako bi dobio sve Simionove glasove u drugom krugu, Đorđesku bi imao 36,82 odsto - nešto ispod kombinovanih rezultata liberalnog reformiste Laskonija i premijera levog centra Marsela Čolakua, koji su osvojili 19,2 odnosno 19,15 odsto.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI