FINCI SE SPREMAJU ZA RUSE, ALI STIŽE NOVA PRETNJA Helsinki kao Gaza, mreža tunela pod zemljom, milion vojnika u bazama!

Zvanični Helsinki se već priprema za ratni scenario. Finska, koja je bila neutralna zemlja od Drugog svetskog rata, pridružila se NATO paktu u aprilu 2023. godine i ozbiljno se posvetila pripremi građana i vojske za mogući rat sa Rusijom.

- Pretnja koja visi u vazduhu nije nužno dobra za ekonomiju Finske - primećuje Elizabet Bro, stručnjak iz Atlantskog saveta, međunarodne (zapadne) organizacije sa sedištem u Vašingtonu koja se bavi globalnim izazovima. Finska će morati dodatno da se potrudi kako bi zadržala interes investitora i izbegla negativne posledice po svoju privredu koje geopolitičke pretnje već sada imaju.

Upravo tu, ističe Bro, leži problem za Finsku, uprkos svim preventivnim merama i sveobuhvatnim pripremama. Tu se kriju i lekcije za druge zemlje.

Priprema za neizvesnu budućnost

Šta će se dogoditi, niko ne može sa sigurnošću reći. Ipak, Finska svojim primerom pokazuje kako zemlje treba da se postave u trenucima geopolitičke krize. U članku za Politico, Bro piše da Finska mora javno govoriti o pretnjama sa kojima se suočava i upozoravati svet na moguće turbulencije. Takođe, mora koristiti sve resurse kako bi se pripremila za najgori scenario, što je već delimično učinila.

Finska ima obavezni vojni rok za muškarce, što joj omogućava stalnu obuku novih vojnih kadrova. Sa populacijom od 5,6 miliona stanovnika, raspolaže sa 280.000 vojnika i 900.000 obučenih rezervista. Modernizuje svoju vojsku nabavkom nove opreme. Vojne baze i strateški objekti često su smešteni duboko pod zemljom, sa složenom mrežom tunela ispod Helsinkija, nalik švajcarskom siru. Njihova Nacionalna agencija za hitnu opskrbu poseduje strateške rezerve ključnih resursa, uključujući žitarice i gorivo, koje mogu zadovoljiti potrebe zemlje za šest meseci.

Ekonomski otpor na pritiske

Međutim, Finska se suočava sa strahom investitora i trenutno traži način da učini svoju privredu otpornom, kao što je to uspela sa stanovništvom i vojskom. Bro predlaže da se ugleda na Švedsku tokom Hladnog rata, koja je u ratnu pripravnost uključila ceo ekonomski sektor.

Švedska je tada identifikovala oko 11.000 kompanija kao ključne za ekonomiju zemlje. Vlada je sa tim preduzećima održavala posebne odnose, omogućavajući im rad čak i u slučaju invazije. Poruka je bila jasna: možete imati ogromnu vojsku, ali naše društvo i ekonomija će nastaviti da funkcionišu uprkos svemu.

"To je bila snažna poruka i delovala je. Švedska ekonomija je, uprkos sovjetskoj pretnji, nastavila da funkcioniše. Čak je i rasla", zaključuje Bro.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI