paradajz
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock


BBC je izvestio da se 17 "italijanskih" proizvoda od paradajza prodaje u nekoliko britanskih i nemačkih supermarketa, a navodno su napravljeni od kineskog paradajza proizvedenog uz prisilan rad. Većina kineskog paradajza dolazi iz provincije Xinjiang, gde se proizvodnja povezuje sa prisilnim radom Ujgura i drugih muslimanskih manjina. Ovo je izazvalo zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava i korišćenja prisilnog rada u kineskoj industriji paradajza.

Članak ističe svedočenja pojedinaca koji tvrde da su svedočili ili doživeli prisilan rad u poljima paradajza. Jedan čovek je ispričao da mu je prećeno električnim šokovima ako ne ispuni dnevnu kvotu od 650 kilograma paradajza, dok je drugi opisao fizičko zlostavljanje zbog neispunjavanja kvote. Iako je teško verifikovati ova svedočenja, ona se poklapaju sa dokazima tortura i zlostavljanja u pritvorskim objektima u Xinjiangu dokumentovanim od strane Ujedinjenih nacija 2022. godine.

Putovanje paradajza iz Xinjianga do Evrope, preko Kazahstana, Azerbejdžana i Italije, izaziva zabrinutost zbog potencijalne uključenosti prisilnog rada u različitim fazama lanca snabdevanja. Izveštaj posebno detaljno opisuje prijem značajne količine paradajz koncentrata od strane italijanske grupe Petti iz Xinjiang Guannong-a i njenih podružnica između 2020. i 2023. godine.

Neki britanski i nemački supermarketi osporili su BBC-jeva saznanja, tvrdeći da su njihova istraživanja zaključila da nema kineskog paradajza u proizvodima o kojima je reč. Međutim, nemački lanac supermarketa, Lidl, priznao je korišćenje kineskog paradajza u varijanti paradajz koncentrata koji je prodavao u Nemačkoj. Ovo priznanje ukazuje na kompleksnost praćenja porekla sastojaka u globalizovanom lancu snabdevanja.

Članak takođe govori o sankcijama koje je SAD uveo Cofco Tunhe-u, kineskoj kompaniji umešanoj u korišćenje prisilnog rada, i pretresu fabrike grupe Petti od strane italijanske vojne policije. Negiranje grupe Petti da koristi kineski paradajz kontrastira sa izjavom njenog izvršnog direktora novinaru BBC-a, postavljajući pitanja o transparentnosti i odgovornosti u praksama kompanije.

Usvajanje zakona od strane Evropske unije koji zabranjuje ulazak proizvoda napravljenih uz prisilan rad na njen tržište dodatno ističe ozbiljnost ovog problema. Ova zakonodavna mera odražava rastući globalni napor da se suoči sa kršenjem ljudskih prava u lancima snabdevanja i da se kompanije drže odgovornima za svoje prakse snabdevanja.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading