EVROPA SE SPREMA ZA NAJGORE Građanima se dele brošure za preživljavanje, armije se masovno naoružavaju, prave se bunkeri! (VIDEO)

Zbog rastućih pretnji u odnosima između Rusije i NATO-a, neke evropske zemlje se pripremaju za mogućnost šireg sukoba. Građanima se otvoreno skreće pažnja  na nesigurna vremena u kojima živimo, uz preporuke kako da postupaju u slučaju različitih opasnosti, uključujući i iznenadni vojni napad. 

Kako bi se suočile sa ovim izazovima, zemlje širom Evrpe preduzimaju niz koraka kako bi ojačale svoju vojnu spremnost i osigurale bezbednost svojih građana. Neke od ovih mera uključuju ponovno uvođenje ili proširenje vojnog roka, masovnu nabavku savremenog oružja, izgradnju skloništa, distribuciju vodiča za preživljavanje i edukaciju stanovništva o tome kako preživeti u kriznim situacijama. 

U nastavku analiziramo kako se neke evropske zemlje pripremaju za neizvesnu budućnost i šta savetuju svojim građanima. 

Nemačka

Najjača ekonomska sila u Evropi, Nemačka radi na obnovi starih skloništa iz vremena Hladnog rata.

Plan je da se podzemne garaže i metro stanice pretvore u sigurna mesta za građane. Sada u zemlji postoji 579 javnih skloništa sa kapacitetom za 480.000 ljudi.

Ova infrastruktura se ponovo pokreće kako bi se povećala otpornost na krizne situacije, javlja Rojters.

Kao deo plana, koji je poverljiv, predstavnici državne vojske se redovno pozivaju da informišu kompanije o tome koje opšte tačke treba da uzmu u obzir u svojim pripremama, rekao je portparol nemačkog ministarstva odbrane prošle nedelje.

List Bild, koji je ranije izveštavao o takozvanom "planu bunkera", rekao je da se koncept razvija kao odgovor na pogoršanje međunarodne pretnje.

Razmatra se i ponovno uvođenje vojnog roka. Ideja je da se regrutuju dobrovoljci sa najboljim kvalifikacijama. To bi pomoglo u jačanju vojne spremnosti zemlje, piše Euroactiv.

Danska

Danska je produžila vojni rok na 11 meseci i uključila žene u obaveznu službu, čime je postala jedna od retkih zemalja u Evropi sa takvom praksom.

Cilj je povećanje broja regruta na 5.000 godišnje. Danska vojska broji između 7.000 i 9.000 profesionalnih vojnika, ne računajući regrute na osnovnoj obuci. Uvođenjem obaveznog vojnog roka za žene, očekuje se povećanje ukupnog broja vojnog osoblja i jačanje odbrambenih kapaciteta zemlje.

Osim toga, Danska obučava vodiče za preživljavanje koji građanima pružaju savete o ponašanju u vanrednim situacijama, uključujući evakuaciju i zaštitu od različitih vrsta napada.

Švedska

Švedska, koja je formalno postala članica NATO-a, obnavlja obavezni vojni rok. Fokus je na regrutaciji najspremnijih dobrovoljaca, čime se povećava sposobnost zemlje da brzo poveća vojne kapacitete, javlja AP News. 

U januaru je bivši vrhovni komandant Švedske general Mikael Biden otvoreno rekao: Šveđani treba da se psihički pripreme za mogućnost rata. Švedska se u martu zvanično pridružila NATO-u kao 32. članica transatlantske vojne alijanse, skoro godinu dana nakon Finske.

Pored toga, izdat je vodič za civilnu odbranu, koji je distribuiran svim domaćinstvima.

Vodič pruža uputstva o tome kako reagovati u slučaju nuklearnog, hemijskog ili biološkog napada, javlja AP.

Ažurirani švedski vodič objašnjava kako da odgovorite na napad nuklearnim, hemijskim ili biološkim oružjem: 

"Ako dođe do nuklearnog napada, zaklonite se na isti način kao i vazdušnim napadom. Skloništa pružaju najbolju zaštitu. Posle nekoliko dana, zračenje se naglo smanjilo."

"Nije tajna da se bezbednosna situacija pogoršala otkako je prethodna brošura izdata 2018. godine", rekao je ministar civilne odbrane Karl-Oskar Bolin na konferenciji za novinare prošlog meseca. 

Švedsko ostrvo Gotland u Baltičkom moru nalazi se nešto više od 300 kilometara (186 milja) od ruske eksklave Kalinjingrada.

Letonija

Letonija je 2024. godine ponovo uvela obavezni vojni rok, fokusirajući se na obuku rezervista i jačanje specijalnih jedinica. 

Prema Paulijusu Vaitiekusu, predsedniku Nacionalne studentske unije Litvanije došlo je do "promene u načinu razmišljanja mladih ka aktivnijim, iako ne nužno kroz regrutovanje", rekao je on, dodajući da studenti šalju zalihe na ukrajinski front kako bi pomogli ovoj naciji da se izbori sa ruskim snagama.

Norveška

Norveška će povećati broj regrutovanih vojnika sa sadašnjih 9.000 na 13.500, saopštila je norveška u aprilu ove godine, javlja AP News.

"Moramo da imamo dovoljno ljudi sa pravim veštinama u pravo vreme“, rekao je ministar odbrane Bjorn Arild Gram.

"Biće nam potrebno više ljudi sa profesionalnim vojnim iskustvom u budućnosti.", dodao je. 

Oružane snage zemlje će svake godine imati postepeni porast broja regruta za početnu službu, rekao je Arild Gram, dodajući da će nekoliko milijardi kruna (nekoliko stotina miliona dolara) biti uloženo u objekat norveških oružanih snaga u Terningmoenu, severno od Osla, gde će članica NATO-a okupiti sve nove regrute.

On nije precizirao koliko će naftom bogata Norveška potrošiti.

Norveška novinska agencija NTB saopštila je da je cilj da se do 2036. dostigne 13.500 regruta.

Finska

Finska je objavila onlajn vodič pod nazivom "Priprema za incidente i krize", koji pruža građanima detaljne informacije o tome kako se pripremiti i reagovati u različitim kriznim situacijama, uključujući vojne sukobe, piše News X.

Onlajn vodič pod nazivom Priprema za incidente i krize pruža stanovnicima savete o širokom spektru hitnih situacija, od nestašice vode do vojnih sukoba.

Hrvatska

Hrvatska je donela odluku o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka, koji će stupiti na snagu 1. januara 2025. godine.

Prema rečima ministra odbrane Ivana Anušića, služenje će trajati dva meseca, a cilj ove odluke je jačanje odbrambenih kapaciteta zemlje i povećanje spremnosti mladih za odbranu zemlje, piše Glas Amerike. 

Pored toga, Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske priprema brošuru sa uputstvima za preživljavanje tokom prvih 72 sata u slučaju rata ili kriznih situacija, piše Blic.

Ova brošura će sadržati praktične savete za samoodrživost domaćinstava, uključujući preporuke o skladištenju osnovnih namirnica, lekova i drugih potrepština.

Cilj je povećanje otpornosti društva na moguće pretnje i jačanje svesti građana o važnosti pripreme za vanredne situacije.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI