KINA RASPOREDILA NAJVEĆU FLOTU U POSLEDNJIH 30 GODINA! Preti ozbiljna eskalacija: "Ovo je osveta i jasna poruka"

Napetosti u Tajvanskom moreuzu su eskalirale nakon neočekivanog raspoređivanja velikog broja kineskih vojnih i civilnih brodova od strane Pekinga. Region je pod visokim stepenom opreza jer prisustvo oko 90 kineskih vojnih brodova od južnih japanskih ostrva do Južnokineskog mora se smatra demonstracijom Kine sposobne da nametne kontrolu nad Tajvanom i potencijalno blokira podršku američkih saveznika poput Japana i Filipina.

Tajvan je proglasio stanje povećanog opreza kao odgovor na povećano prisustvo kineskih vojnih i civilnih brodova u Tajvanskom moreuzu i zapadnom Pacifiku. Ovaj potez je usledio nakon posete Pacifiku od strane predsednika Tajvana Lai Ching-tea, koja je uključivala posete Havajima i američkom teritorijalnom ostrvu Guamu. Ova poseta, označavajući prvu posetu predsednika Lai-a američkom teritoriju od njegovog inaugurisanja u maju, bila je praćena odobrenjem nove pakete američke vojne pomoći Tajvanu.

Značajne pomorske operacije Kine, obuhvatajući i pomorske i vazdušne aktivnosti, izazvale su zabrinutost na Tajvanu. Nagli porast vojnih aviona koji lete blizu Tajvana, zajedno sa raspoređivanjem 53 vojna aviona i 11 ratnih brodova u regionu, izazvao je spekulacije o motivima Kine. Dok Kina prethodno nije najavila nikakve pomorske vojne vežbe, rastuće pretpostavke ukazuju na osvetničke akcije nakon poseta predsednika Lai Ching-tea Havajima i Guamu.

Najava kineske vlade o "neophodnim merama" za odbranu svoje suverenosti nad Tajvanom je protumačena kao politička poruka predstojećoj administraciji američkog predsednika izabranog Donalda Trampa. U odgovoru, Tajvan je istakao svoju posvećenost odbrani svoje suverenosti i teritorijalnog integriteta, pri čemu su zvaničnici izrazili zabrinutost zbog manevra Kine i potencijalnih implikacija.

Pitanje Tajvanskog moreuza postalo je tačka spora u odnosima SAD-Kina, pri čemu je predsednik Si Đinping naglasio neizbežnost "ponovnog ujedinjenja" sa ostrvom i istakao spremnost Kine da posegne za silom ako je potrebno. Sjedinjene Američke Države, u skladu sa Zakonom o odnosima sa Tajvanom iz 1979, ostaju posvećene osiguravanju sposobnosti Tajvana da se brani, uprkos prigovorima Kine.

Nedavna odluka Sjedinjenih Američkih Država da pruži dodatnih 387 miliona dolara vojne pomoći Tajvanu navela je Kinu da uvede sankcije nekoliko američkih kompanija za odbranu i njihovim izvršnim direktorima. Ova eskalacija ističe kompleksnu dinamiku regiona i delikatnu ravnotežu moći koja se odvija.

Diplomatski angažman predsednika Lai-a u Pacifiku, uključujući posete Maršalovim ostrvima, Tuvaluu i Palauu - tri od retkih zemalja koje održavaju formalne veze sa Tajpejom - imale su za cilj da ojačaju međunarodni položaj Tajvana. Ovi napori odražavaju širu geopolitičku važnost Tajvana i intrikantnu mrežu savezništava i rivalstava u azijsko-pacifičkoj regiji.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI