PUTINOVE AMBICIJE NA APARATIMA, NJEGOV SISTEM SE LJULJA: Debakl u Siriji početak ruske katastrofe?

Vladimir Putin se suočava s neizbežnim pritiskom dok njegova ekonomija posrće, a preopterećena i demoralizovana vojska pokušava da održi korak u neuspešnoj invaziji na Ukrajinu. Istovremeno, pokušava da suzbije prodemokratske pokrete u državama koje vidi kao deo svoje sfere uticaja.

Skoro tri godine nakon početka rata, koji je trebalo da završi za svega tri dana, Putin se nada povratku Donalda Trampa u Belu kuću kao ključnoj tački za slabljenje podrške saveznika Ukrajini. Međutim, budućnost ne mora ići u tom smeru, piše američki Time.

Sledećih 50 dana pružaju priliku za učvršćivanje nezavisnosti nekoliko istočnoevropskih zemalja, daleko od Putinove kontrole. Džordž Kenan, američki diplomata, još 1946. upozorio je na "domino efekat" kojim bi države postale sateliti Sovjetskog Saveza. Danas smo možda svedoci obrnutog scenarija - efekta oslobađanja, sličnog talasu devedesetih kada su nacije masovno izlazile iz ruske sfere uticaja.

 

 

U Siriji, u svega nekoliko sati, opoziciona grupa Hajat Tahrir al-Šam izvela je prevrat koji je srušio 60-godišnju vladavinu porodice Asad. Sirija, dugogodišnji saveznik Rusije i Irana, sada postaje simbol njihovih oslabljених regionalnih ambicija. Ogromni resursi ovih zemalja već su iscrpljeni drugim neuspelim poduhvatima, uključujući rat u Ukrajini.

Hiljadama kilometara severnije, u Tbilisiju, Gruzija, demonstranti zahtevaju kraj proruske vlasti i ubrzanje ulaska u Evropsku uniju. U Belorusiji, opoziciona liderka Svetlana Tihanovskaja poziva na mirni otpor režimu Aleksandra Lukašenka, još jednog Putinovog saveznika.

U međuvremenu, ekonomski problemi Rusije postaju nepodnošljivi. Inflacija divlja, BDP stagnira, a Nacionalni fond bogatstva, rezervni fond za "teška vremena," mogao bi biti potpuno iscrpljen do početka 2025. godine. Troškovi rata dostigli su rekordnih osam odsto BDP-a, dok kamatne stope dostižu zastrašujućih 21 odsto. Čak i bliski Putinovi saveznici, poput Sergeja Čemezova, izražavaju nezadovoljstvo zbog ekonomske politike.

Međunarodni pritisak raste, dok zemlje poput Ukrajine imaju šansu da ojačaju svoju poziciju. Strategija mira kroz snagu mogla bi doneti preokret. SAD i saveznici moraju pronaći način da nastave podršku Kijevu, čak i ako se politički vetrovi u Vašingtonu promene s dolaskom nove administracije.

Ishod ne zavisi samo od Putina ili Ukrajine, već i od spremnosti Zapada da prepozna ključni trenutak u istoriji. Hoće li ovo biti početak kraja Putinove ere? Jedno je sigurno - njegov sistem, građen decenijama, sada se opasno ljulja.

(Time)

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI