Čaušesku pevao "Internacionalu", Elena psovala!
“Imao je tajnu službu koja je činilo veliko zlo, a znam preko dede da je bio nikakav kao osoba”, kaže Joška Broz
Profimedia
Od komunističke diktature do članice EU u nepune tri decenije. Na današnji dan, pre tačno 28 godina (25. decembar 1989), streljani su Nikolaj Čaušesku i njegova supruga Elena.
Time je označen kraj jedne epohe, a samo suđenje Čaušeskuu trajalo je jedva sat vremena, a većanje o kazni nepunih deset minuta. Vojni sud osudio je njega i suprugu na smrt streljanjem, a slike mrtvih supružnika obišle su celi svet. Prema rečima lidera Komunističke partije Joške Broza, Čaušesku je na kraju dobio šta je zaslužio.
Padobranac ih streljao
Nikolaj Čaušesku je bio predsednik Rumunije od 1965. sve do svoje smrti, 1989, kada je streljan. Suđenje i izvršenje kazne streljanjem su sprovela tri vojnika, ali se veruje da je bračnom paru Čaušesku presudio padobranac Ionel Bojeru.
- On je pevao „Internacionalu“, a Elena nas je psovala. Postavio sam ih pred zid i pokosio pucnjevima iz „kalašnjikova“. Verujem da su ih moji meci ubili, jer u trenutku kada sam krenuo da pucam, momak do mene se zaledio, a drugi je zaboravio oružje da stavi na automatski način rada pa je uspeo da ispali samo nekoliko pojedinačnih hitaca - naveo je pre nekoliko godina Bojeru za engleske medije.
- Bio je diktator i imao je tajnu služnu (Sekuritatea) koja je činila veliko zlo po Rumuniji, a i kao čovek je bio nikakav. Jednom prilikom, moj deda (Josip Broz Tito) bio je u lovu s njim na brdu kod Kranja, kada je Čaušesku odlučio da puca i ubije mladunče, uprkos svim dogovorima i pravilima lova. Deda se samo pokupio i rekao da idemo „jer ne želi da provede više vremena s tim čovekom“ i nikada više nisu išli u lov zajedno. Sada, zaslužio je verovatno pravičnije suđenje od onoga koje je imao, ali veliko je pitanje šta bi se sve onda izdešavalo i kako bi reagovala njegova tajna služba. Zato su ga i likvidirali, tako se radi svuda po svetu, tako su uradili i sa Gadafijem - kaže Joška za „Alo!“.
Podsećanja radi, do prvih velikih nereda u Rumuniji došlo je 17. decembra 1989. godine, i to u Temišvaru, zbog zlostavlja protestantskog sveštenika Lasla Tekeša koji je bio istaknuti krtičar vlasti. Pobuni su se pridružili i fabrički radnici, a lokalni vojni garnizon bio je nemoćan da se odupre pobuni, pa su u ovaj grad upućene dodatne vojne jedinice.
Istovremeno, Čaušesku se u Bukureštu obraćao stotinama hiljada ljudi na jednom od brojnih mitinga, ali se masa pobunila i uskoro je došlo do uličnih borbi između naroda i tajne policije „Sekuritatea“, a protiv njih je ustala i vojska. Na stotine ljudi je poginulo, a demonstranti su uspeli 22. decembra da provale u predsedničku palatu iz koje je bračni par Čaušesku helikopterom pobegao do Trgovišta s nadom da će spas naći u lokalnoj kasarni. Međutim, diktator i njegova žena ubrzo su bili izvedeni pred vojni sud i streljani. Narednog dana, pošto su tela bračnog para Čaušesku sahranjena, ukinut je jednopartijski sistem, a 14 dana kasnije ukinuta je i smrtna kazna u Rumuniji.