Da li će korona ikada nestati? Kakve su optimistične prognoze, a kako izgleda najgori scenario

KORONA POSTAJE SEZONSKI GRIP

- Očekivati da virus izbrišemo sa lica zemlje bi bilo kao da očekujemo da uskoro izgradimo auto-put do Meseca. Prosto, nerealno je - kaže Majkl Osterholm, epidemiolog sa Univerziteta Minesota.

Međutim, to što virus nećemo istrebiti ne znači da ćemo večnost provesti u bolesti, smrti i izolaciji. Budućnost zapravo zavisi od tipa imuniteta koji ćemo sticati kroz vakcinacije i kroz imunitet stečen infekcijom virusa. Naravno, dosta toga zavisi i od toga kako će virus evoluirati. Naučnici veruju da će budućnost korona virusa biti slična gripu - vremenom ćemo postajati otporniji, a kroz imunizaciju prolazićemo kao kroz epidemije gripa, dakle bez karantina, maski i distanciranja.

- Pretpostavljam da će kovid biti eliminisan iz pojedinih zemalja, ali i one će biti u stalnom riziku od ponovne epidemije - kaže Kristofer Daj, epidemiolog sa Univerziteta Oksford, piše "Blic žena"

- Najverovatniji je scenario da će virus postati endemski, ali teško mu je tačno prognozirati obrasce ponašanja i kretanja - komentariše virolog Anđela Rasmusen.

Pet godina od ovog trenutka, moguće je da će roditelji zvati lekara i prijavljivati da im dete ima temperaturu i da im curi nos. Moguće je da roditeljima kovid neće biti ni na kraj pameti, ali vrlo je verovatno da će dete bolovati upravo od toga. To je jedan od mogućih scenarija koji prognoziraju stručnjaci. Virus će, kažu, ostati, ali ljudi će donekle stvoriti imunitet na njega - ili kroz infekcije ili kroz vakcine, pa ozbiljni simptomi neće biti česti. Deca će se zaražavati virusom kao što se sada zaražavaju gripom, bez ikakvih ozbiljnih tegoba.

Nije, naravno, moguće sa potpunom sigurnošću prognozirati kakav ćemo tačno imati imunitet na kovid. Velika studija sprovedena nad pacijentima koji su preležali kovid pokazuje da broj antitela opada oko šest do osam meseci nakon infekcije. Međutim, tela proizvode i B ćelije koje ponovo proizvode antitela kada se čovek ponovo inficira istim virusom. Tu su i T ćelije koje mogu da eliminišu ćelije inficirane virusom - komentariše Danijela Vejskof, imunološkinja iz Kalifornije.

Tanjug

Pogledaj galeriju

Tanjug

Pogledaj galeriju

Tanjug

Pogledaj galeriju

Alo / Vladimir Marković

Pogledaj galeriju

Alo / Vladimir Marković

Pogledaj galeriju

Alo / Vladimir Marković

Pogledaj galeriju

Alo / Vladimir Marković

Pogledaj galeriju

Da bismo došli do tačke kada smo sigurni da je virus endemski, mora da prođe par godina ili čak i decenija. Najbrže bi, naravno, bilo to postići ako bismo pustili virus da neometano cirkuliše. Međutim, to bi rezultovalo i milionima smrti. Zato će najsigurniji put biti kroz vakcinaciju.

Podsetimo, pandemija španskog gripa koja je izbila 1918. godine i koja je ubila više od 50 miliona ljudi danas je virus sa kojim se stalno susrećemo. Pandemiju je izazvao virus pod imenom influenza A, koji je nastao u pticama a skoro svi gripovi kojima se danas inficiramo nastali su upravo od njega. Pandemije gripa se dešavaju kada je populacija po prvi put izložena virusu i nema nikakvog imuniteta. Vremenom, kako se postepeno stiče kolektivni imunitet, virus postaje sezonski grip. Naravno, "običan" grip i danas uzima veliki danak - oko 650.000 života godišnje u celom svetu, ali brojke su mnogo manje u odnosu na 1918. godinu i godine nakon nje.

Evolutivni biolog Džesi Blum iz Sijetla kaže da veruje da će se slično desiti i sa korona virusom.

- Verujem da će SARS-CoV-2 vremenom postati nešto kao grip i da ćemo se sezonski sretati sa njim, sa mnogo blažim posledicama - poručuje on.

Da li će mutirati tako da vakcina ne bude efikasna? Teško, poručuju stručnjaci.

- Ljudski imuni sistem nije stvar za potcenjivanje. Virus bi morao da prođe kroz mnogo ozbiljnih mutacija da bi učinio vakcinu neefikasnom - uveravaju stručnjaci.

KOLIKO ĆE TRAJATI PANDEMIJA KORONA VIRUSA

NAJGORI SCENARIO

Najgori mogući scenario, misle stručnjaci, bio bi da virus zaista mutira tako da postane sličan virusu koji izaziva morbile.

- Mogućnost da se to dogodi je minimalna, ali postoji - poručuju stručnjaci. Šta bi se tada desilo? Morali bismo da pronađemo izuzetno efikasnu vakcinu. Pre nego što se 1963. godine pojavila vakcina protiv morbila, godišnje su epidemije ubijale preko dva i po miliona ljudi, uglavnom dece. Nakon otkrića vakcine, male boginje su praktično iskorenjene, a vakcina traje ceo život jer virus, na svu sreću, još uvek nije mutirao tako da ovu zaštitu učini neefikasnom.

BONUS VIDEO: