Dan kad je Vladimir Putin prvi i poslednji put umalo izgubio vlast u Rusiji! Svi su verovali da je "politički mrtav", ali onda usledio je NEVEROVATAN obrt!

* Pre 12 godina eksplodirala je atomska podmornica Kursk

* Zbog nemara organizacija spasavanja je propala

* 18 preživelih mora dan posle eksplozije je umrlo od gušenja

Na današnji dan pre 19 godina dogodila se jedna od većih pomorskih tragedija u istoriji. Naime tog dana prilikom pokušaja lansiranja torpeda došlo je do eksplozije u prednjem delu podmornice Kursk K-141.

Priča je počela 10. avgusta kada je napadna nuklearna podmornica "Kursk K-141" Projekt 949/949A Antej (NATO klasifikacija Oskar II) isplovila na manevre koji su se održavali u Barencovom moru. Posada je rutinski odrađivala svoje zadatke, pa i na dan same tragedije.

 

Bio je drugi dan vežbe, podmornica se nalazila na dubini 108 metara i udaljenosti 100NM od luke Murmansk. Ukupan broj članova posade je bio 118 od kojih su 12 bili pridodati naučnici. Tragedija se dogodila u trenutku kad se spremalo lansiranje torpeda bez bojeve glave. U trenutku kada se spremalo lansiranje odjeknula je eksplozija u torpednoj cevi. Plamen se zatim proširio na celo torpedno odeljenje. Podmornica je zatim potonula na dno na nekih 200 metara dubine.

 

Da se nešto sumnjivo dešava komanda u Murmansku primetila je kad se podmornica u 18 časova kad je bilo dogovoren kontakt nije javila. Pokrenuta je akcija potrage za podmornicom, koja je posle tri sata pronađena na dnu Barencovog mora.

Nemirno more, jačine 5 po Boforovoj skali onemogućilo je hitnu akciju spasavanja. Sonari su tog tragičnog dana zabeležili zvuke iz podmornice, gde su preživeli članovi posade čekićem udarali po trupu davajući znake da su živi. Međutim sutradan ujutro ti zvukovi se više nisu čuli. Kako je kasnije utvrđeno eksploziju je preživelo svega 18 mornara koju su usled nedostatka kiseonika umrli dan kasnije. Među njima je bio i komandant podmornice Genadij P. Liačin.

Haotična akcija spasavanja

Sezmiološki sonari zabeležili su trenutak eksplozije. U tom trenutku ruska mornarica nije raspolagala sa kapacitetima za spasavanje posade iz velikih dubina, jer usled finansijskog sloma većina plovila i mini podmornica su isečeni u staro gvožđe. Zbog osetljivosti vojnih manevara odbijeni su bili američki zahtevi da njihova podmornica, koja je pratila manevre krene u akciju spasavanja. U tom trenutku u igru su se uključili mediji koje je komanda ruske mornarice snabdela informacijama da se podmornica Kursk sudarila prvo sa američkom, a onda i britanskom podmornicom. Međutim priča je pala u vodu kad su se na površini pojavile obe podmornice i to neoštećene. Zatim iz komande Severne flote usledila je informacija da je kontakt s posadom uspostavljen , da im se dotura kiseonik, međutim i to je bila laž, kako se kasnije utvrdilo.

 

O tragediji atomske podmornice Kursk obavešten je i ruski predsednik Vladimir Putin, koji se u tom trenutku nalazio na godišnjem odmoru u Sočiju i koji je smatrao da nema potrebe da prekine godišnji odmor. Za to vreme u Murmansku u komandu Severne flote sjatili su se članovi porodice, prijatelji i rođaci stradalih mornara. Posebno emotivne scene su bile očajnih majki i žena stradalih podmorničara, koje su tražile bilo kakve informacije. Plač i kuknjavu prenosili su svi svetski mediji. Tri dana posle tragedije kad je već utvrđeno da su svi napori da se spasu podmorničari i kad su očajne majke i žene shvatile da njihovih sinova i muževa više nema nastao je haos. U tom trenutku iznenada se pojavio među očajnim ljudima i sam Putin. Usledila je lavina kritika, zapomaganja i uvreda. Putin je samo stoički sa suzama u očima podnosio kritike. Istraživači javnog mnjenja i njegovi protivnici smatrali su da je Putinova politička karijera gotova i da je upravo tragedija Kurska zapečatila njegovu dalju političku sudbinu. 

 

Međutim, iznenada Putin je 20. avgusta napravio drastični preokret. Smenio je tadašnjeg komandanta Severne flote i još neke visoke oficire. Naredio je da se izda hitna dozvola norveškom brodu da krene u akciju spasavanja i da se prestane svako zataškavanje tragedije.

 

Spasioci koji su prvi ušli u podmornicu nisu zatekli nikog živog. Time je i potvrđena odluka od 18. avgusta da je cela posada stradala.

Usledila je istraga koja je utvrdila sledeće da su na Kurske bila ukrcana neispravna torpeda " Demba" 65-76 kalibra 650 mm proizvedena 1990- tih, a koja je mornarica označila kao neispravne zbog greške u konstrukciji trupa i nepouzdanosti. Ova torpeda su bila predviđena za uništavanje, ali kolaps SSSR-a, i kasniji slom i nemaština uticali su da to nije bilo urađeno.  Usled kontakta sa rđom i curenja vodonik peroksida usledila je prva eksplozija koja je uništila prednje odeljenje podmornice sa torpedima i ubila sve koji su se u tom odeljenju nalazili, a zatim se vatrena buktinja se proširila ventilacionim vodom do trećeg ili četvrtog odeljenja. Temperatura u odeljenju sa torpedima se popela na više od 2.500 stepeni celzijusovih što je prouzrokovalo detonaciju još 7 torpeda u tom odeljenju i potonuće podmornice.

 

Tragično izgubljena podmornica "Kursk K-141" je deseti primerak podmornice iz projekta 949 i 949A. Građena je od 1990-1994. Porinuta je maja 1994, a u službu ruske mornarice ušla je 1995 i predata 7.divizionu podmornica 1.podmorničke flotile Severne flote locirane u bazi Vidajevo koja se nalazi u bazi Ura guba na severu poluostrva Kola.

BONUS VIDEO: Snajperista američkih Foka upucao vozača mercedesa