Crveni krst
screenshoot/Youtube
Crveni krst

screenshoot/Youtube

Crveni krst, Foto: screenshoot/Youtube

„Poslednjih dana beležimo ozbiljnu eskalaciju sukoba. Od samog početka borbi, 27. septembra, imamo osoblje na liniji razgraničenja i to, naglašavam, na obe strane. Oni prate sve humanitarne posledice vojnih aktivnosti, a do nas stižu izveštaji o velikom broju poginulih i povređenih na obe strane. Među njima je mnogo civila, ima mnogo žena i dece. Pored toga, veliki broj ljudi napušta svoje domove, ali trenutno nemamo dovoljno podataka da sagledamo dimenzije ove humanitarne katastrofe“, navela je Amatuni.

Već danima se predstavnicima Crvenog krsta u Jermeniji javljaju preplašeni ljudi koji nas pitaju šta da rade, kuda da beže, i gde da se sklone kako bi oni i njihove porodice bili koliko toliko bezbedni, kazala je Amatuni.

Da li je moguće rešiti zamrznute konflikte?

 

„Čitava ova situacija nas veoma zabrinjava, pre svega zbog nastupajuće zime. Škola je počela tek pre nekoliko nedelja, deca u područjima zahvaćenim sukobima su van sebe, ljudi pokušavaju da se nekako zaštite, razumljivo je da su uplašeni. Pored svega toga, i pandemija virusa korona je dodatna pretnja na obe strane, što nam nikako ne pomaže. Dobijamo izveštaje o uništenoj civilnoj infrastrukturi, na obe strane, a posebno nas zabrinjava to što u vojnim dejstvima, po svemu sudeći, stradaju i škole i bolnice“, naglasila je ona.

Na pitanje šta Crveni krst radi kako bi pomogao građanima u zaraćenim područjima, Zara Amatuni odgovara da su službenici te organizacije u neprestanom kontaktu i sa vojnim i sa civilnim vlastima, i građanima na terenu.

„Od prvog dana borbi smo u kontaktu s pripadnicima lokalnih zajednica u područjima koje su pogođene borbama. U ovom trenutku, primorani smo da kontakte obavljamo uglavnom telefonskim putem, jer naši službenici nisu u mogućnosti da se kreću po terenu zbog intenziteta borbi i nepredvidivosti situacije, ali smo za sada uspeli da pošaljemo humanitarnu pomoć bolnicama u Nagorno-Karabahu, pre svega osnovne medicinske materijale, a forenzičarima šaljemo specijalne vreće za tela poginulih, koje su u velikom deficitu. Trenutno nije samo teško proceniti humanitarne potrebe i tehničke potrebe zdravstvenih radnika, već i forenzičara“, istakla je Amatuni.

U vezi s medijskim izveštajima u kojima se, od početka borbi, tvrdi da se na svim stranama veliki broj mladih neprestano prijavljuje sa željom da učestvuju u ratu, Zara Amatuni kaže da to sve vreme izaziva ozbiljnu zabrinutost pripadnika međunarodnih humanitarnih organizacija u regionu, ali i širom sveta.

„Pomno pratimo izveštaje sa terena, i već smo sa svim sukobljenim stranama podelili svoju zabrinutost zbog ovakvih tendencija. Izrazili smo uverenje da je bez obzira na razvoj događaja na frontu, u ovom konfliktu se mora obezbediti puna primena međunarodnog humanitarnog prava. To se odnosi ne samo na vojne aktivnosti obe strane, već i na odluke komandnog kadra i ponašanje vojnika. Međutim, naglašavam da su u ovom trenutku civili naša glavna briga, i mi smo fokusirani pre svega na njihove potrebe“, kaže Amatuni na kraju razgovora za televiziju RT.