"Koronavirus će doneti novi svetski poredak"

Doajen američke diplomatije Henri Kisindžer upozorio je 2014. da se „poredak koji je uspostavio Zapad nalazi na prekretnici“. Šest godina kasnije, sudeći po Kisindžeru, ova tačka preokreta već se poprilično nalazi iza nas. Jer, poručio je preko „Vol strit džornala“ ovih dana, „pandemija virusa korona zauvek će promeniti svetski poredak“.

„Nacije se okupljaju i cvetaju na osnovu uverenja da njihove institucije mogu da predvide nesreću, da obuzdaju njene posledice i da povrate stabilnost“, opominje Kisindžer. „Kada pandemija kovida 19 bude okončana, percepcija će biti da institucije mnogih zemalja nisu uspele... Realnost je da svet više neće biti isti posle virusa korona.“

Na sličan način, preko magazina „Atlantik“, svoju uverenost u nadolazeće tektonske promene u geopolitičkom poretku sveta, podstaknute pandemijom virusa korona, iskazuje i Ben Rouds, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Baraka Obame.

„Politički i ekonomski preokret mogao bi da traje generacijama“, upozorava i Kisindžer.

A da je takav preokret već uveliko u toku, uverljivo dokazuju već i video-snimci ruske vojske na ulicama Rima i drugih gradova Italije – članice NATO-a – i snimci pomoći koju Kina distribuira širom sveta. Dok Amerika za to vreme, širom sveta i gde god stigne, respiratore, hirurške maske i drugu medicinsku opremu otima čak i od svojih saveznika poput Nemačke i Francuske.

Geopolitika virusa

Da li će, i na koji način, pandemija virusa korona izmeniti globalni poredak? Kako će izgledati ona tranzicija u postvirusni poredak koju predskazuje Henri Kisindžer? I ko će biti njeni pobednici, a ko glavni gubitnik?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili naš nekadašnji ministar inostranih poslova Vladislav Jovanović i istoričar Miloš Ković.

Upozorenja Henrija Kisindžera i Bena Roudsa o promeni svetskog poretka, kaže Vladislav Jovanović, „predstavljaju njihovo post festum priznanje da je proces nastanka policentričnog sveta zaista u toku, što je Amerika, kao pobednica u Hladnom ratu, dugo odbijala da prihvati“.

Ipak, dodaje „Sputnjikov“ sagovornik, „u jednome su oni u pravu – kataklizma izazvana pandemijom ne odvija se samo na zdravstvenom, nego i na geopolitičkom planu, pri čemu je uspostavljena jasna razlika između onih koji se s ovim iskušenjem uspešno nose – poput Kine ili Rusije – i onih koji su u ovom procesu u izvesnom smislu poraženi jer su prinuđeni da, javno i pred očima čitavog sveta, priznaju da više nisu u stanju da ga predvode. Zbog toga će na kraju i morati da bude prihvaćena nova situacija, u kojoj će moć i uticaj morati da budu podeljeni sa drugima. Jednostavno, svet će se sve više okretati onima koji su pokazali da su sistemski bolje pripremljeni za nedaću koja nas je snašla.“

„Pandemija virusa korona nije donela ništa suštinski novo; ona je samo ubrzala procese koji su već uveliko u toku. A to je pre svega slabljenje Zapada, Sjedinjenih Američkih Država i naročito Evropske unije, uz istovremeni uspon Kine i Rusije,“ napominje Miloš Ković. „Pritom, ključna ideja zapadnog liberalizma – a to je individualizam – sada se pretvara u divlju darvinističku borbu za opstanak dok se, nasuprot tome, uspešnijim pokazuju društva u kojima su izraženi solidarnost i duh kolektivizma, kao što je to u Kini, u Rusiji, pa i kod nas.“

Uzdrmana vera u sistem

„U svemu tome“, napominje Ković, „naročito je značajan, što se Zapada tiče, i gubitak poverenja tamošnjeg stanovništva u njihove elite, o čemu i sam Kisindžer govori. To je sad i dodatno podstaknuto očiglednim nedostatkom stručnosti koji je proizveo i njihovu potpunu nespremnost na ono što je počelo početkom marta. To će i dodatno uzdrmati veru u sam sistem.“

„Pokazuje se da samo čvrsto uređene zemlje, sa čvrstim sistemom koji je funkcionalan, mogu uspešno da se bore sa ovakvom opasnošću“, ukazuje Vladislav Jovanović. „Zapad će se stoga, kad pandemija prođe, suočiti sa fundamentalnim pitanjima koja će postaviti tamošnja javnost. A na meti će biti sam sistem, na koji će se udariti i sa leva i sa desna. Tako da je praktično neizbežna ubojita radikalizacija političkog narativa u tim društvima, sa zahtevima za drastičnom, strukturnom promenom samog sistema i uskraćivanjem povlastica najbogatijem sloju stanovništva, koji se najviše i okoristio dosadašnjim procesom globalizacije, što je na kraju postalo opasno za društvo, pa i za sam kapitalizam.“

Ekonomski šok

Pitanje ekonomskih potresa, koji će uslediti kad zdravstvena kriza bude obuzdana, dodatno će uticati i na razvoj odnosa u svetu. „Američka ekonomija doživeće šok koji će biti jednak onome iz finansijske krize 2008. i iz Velike depresije“, piše Ben Rouds. S druge strane, Kina se mnogo efikasnije obračunala s epidemijom, pa će i njena ekonomija pretrpeti ograničeniji zastoj i usporavanje nego američka. A i Rusija je, ukazuje „Njujork tajms“, „zahvaljujući sankcijama (Zapada) zaštićena od ekonomskog šoka izazvanog virusom... Njene finanijske rezerve su pozamašne, velike kompanije gotovo bez dugova, i potpuno je samodovoljna u oblasti poljoprivrede... Rusija je sad spremnija (za ekonomsku krizu) nego ikada u svojoj istoriji.“

Novo moralno vođstvo

„Do ekonomske krize u svetu će sigurno doći. A pouka koja se iz krize izvlači – i to nasuprot onome u šta su nas uveravali globalisti i ostali zagovornici slobodnog tržišta – jeste da su upravo nacionalne države apsolutno neophodne, kao preduslov opstanka u svakom smislu, od bezbednosti i zdravlja građana do ekonomije,“ smatra Miloš Ković.

Virus korona izazvao je i otvorenu neslogu i sukobe među zapadnim partnerima. Komentarišući međusobne optužbe NATO saveznika o otimanju medicinske opreme, Jovanović napominje da su „zapadne integrativne celine već načete; one se već nalaze u procesu konstantnog slabljenja, ako ne i dezintegracije. Više ne postoji interes za njihovu čvrstu koheziju, ta klica nesaglasja među njima postojala je i pre izbijanja pandemije, i ovaj proces je nezaustavljiv, sve i ako ne bude tekao brzo i dramatično.“

Istovremeno, naglašava Vladislav Jovanović, „tokom ove krize su predvodnici novog sveta – Rusija i Kina – demonstrirali brigu i za ostatak sveta kakvu niko sa Zapada nije pokazao do sada, čime su preuzele i moralno vođstvo sveta. I to bi moralo da predstavlja i dodatni alarm za Zapad.“

„Ratovi i pandemije su ispiti za nacije. Samo onaj ko preživi ide dalje. I to se sad odnosi na neke zapadne zemlje, i ne možemo a da se ne zapitamo da li je njihovo vreme zaista prošlo,“ kaže Miloš Ković, i zaključuje: „Za nas je najvažnije da to shvatimo, i da budemo svesni da se vremena menjaju. A budući da je od nas Zapad napravio međunarodne parije, jasno je da svaka promena ide nama u korist ako ispravno definišemo naše nacionalne prioritete i nastavimo da gradimo odnose sa Rusijom, Kinom i svima onima koji su pokazali spremnost da nam priskoče u pomoć kada nam je ona bila potrebna.“