Naučnici pokušali da predvide kada će se završiti pandemija i izdali važno upozorenje

Podaci korišćeni u ovom istraživanju su isključivo potvrđeni slučajevi zaraze korona virusa, broj odrađenih testova i broj potvrđenih smrtnih slučajeva. Na temelju tih podataka utvrdili su jedan životni ciklus korona virusa.

Naravno, treba uzeti u obzir da ti podaci vrlo verovatno ne predstavljaju pravu sliku zaraženih, umrlih i testiranih pa stoga sve treba uzeti s velikom dozom opreza.

Zanimljivi rezultati

Njihov sistem veštačke inteligencije predviđa da će pandemija korona virusa u svetu završiti u decembru, uz napomenu da to varira u odnosu na to o kojoj je državi reč. Tako je u Australiji kraj pandemije predviđen u junu, a u Italiji u oktobru.

Već smo napomenuli, a napominju i sami učesnici ovog istraživanja - model i podaci ne mogu s dovoljnom tačnošću zahvatiti kompleksnost i dinamiku širenja covid-19 bolesti, ali veruju da njihove predikcije predstavljaju dosta dobru procenu i mogu poslužiti proaktivnom planiranju kom države pristupaju prilikom otvaranja i zatvaranja karantna te pojačavanju ili relaksaciji mera restrikcija.

Šta i kako model predviđa?

Istorija nas uči tome da evolucije pandemija nisu u potpunosti nasumičnog karaktera, već prate liniju životnog ciklusa koji počinje u trenutku izbijanja epidemije, ubrzava do vrhunca, a onda usporava dok se epidemija u potpunosti ne smiri. Na sve ove faze utiču politike vlada i individualne akcije u svakoj od zemalja - kao i situacije u tim zemljama pre pojave epidemije.

To je uverilo tim sa SUTD-a da može predvideti životni ciklus koronavirusa. No, prvo su trebali da prikupe puno podataka. Podatke o korona virusu uzeli su od organizacije "Our World Data" koja se bavi istraživanjem najvećih svetskih problema. Skup podataka sastoji se od potvrđenih slučajeva i smrti koje je prikupio Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti i statističkih podataka objavljenih u službenim izveštajima o koronavirusu.

Tim je potom te podatke provukao kroz njihov matematički model kako bi predvideo koliko će ljudi biti zaraženo u budućnosti. Brojevi su prikazani na grafikonima i stvaraju zvonastu krivulju, koja pokazuje ubrzanje, prelomnu tačku i procenjeni krajnji datum pandemije.

Sve uzeti s dozom opreza

Takođe, model ne može da predvidi učinke političkih odluka. Na primer, potez Singapura da produži karantin mogao bi saviti krivulju ranije nego što se predviđalo, dok bi rano opuštanje socijalnog distanciranja u SAD-u moglo odložiti kraj pandemije.

Osim toga, predviđanja će biti manje korisna u zemljama koje su u ranim fazama epidemije jer podaci predstavljaju premalen uzorak, odnosno predstavljaju samo malen deo životnog ciklusa koronavirusa, prenosi Index.hr.

- U takvim se slučajevima procene više odnose na objašnjavanje istorije, a manje na predviđanje budućnosti - napisao je profesor SUTD-a Džianksi Luo u radu o toj metodi.

- Za te zemlje novi bi epidemiološki talas mogao doći ako vlade i pojedinci prerano ukinu mere i disciplinu, posebno kad je pandemija još uvek prisutna u drugim zemljama - rekao je on.

Ipak, Luo veruje da predviđanja mogu pomoći u pripremi za sledeću fazu virusa - pod uslovom da se pokažu tačnim.