Novinar raskrinkao Klintona, stao na stranu Srba
Američki novinar Džejms Bovard napisao je tekst za portal counterpunch.org u kojem se osvrnuo na podizanje optužnice protiv Hašima Tačija, ali i ulogu nekadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona u bombardovanju Savezne republike Jugoslavije 1999. godine. Tekst prenosimo u celosti.
Shutterstock
Kosovski predsednik Hashim Tači optužen je po deset tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, a međunarodni sud u Hagu u Holandiji optužio je Tačija i još devet osoba za „ratne zločine, uključujući ubistva, nasilne nestanke osobe, progon i mučenje . ”Tači i ostali optuženi osumnjičeni su optuženi da su “krivično odgovorni za skoro 100 ubistava”, a optužnica je uključivala “stotine poznatih žrtava kosovskih Albanaca, Srba, Roma i drugih nacionalnosti, uključujući i političke protivnike”. Ali, smešna američka medijska pristrasnost i(li) nesposobnost za taj rat se nastavlja. Njujork tajms je na Tačijevu optužnicu odgovorio tvitom koji je izjavio da je „lider Srbije optužen za ratne zločine“.
Karijera Hašima Tačija ilustruje kako antiterorizam predstavlja paravan za kreatore politike u Vašingtonu. Pre nego što je postao kosovski predsednik, Tači je bio šef Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), boreći se da se Srbi isteraju sa Kosova. Klintonova administracija je 1999. godine uprkos njihovoj užasnoj prošlosti odredila OVK za borce za slobodu i pružila im ogromnu pomoć. Godinu dana ranije, State Department je osudio “terorističke akcije takozvane Oslobodilačke vojske Kosova”. OVK je bila umešana u trgovinu drogom i imala je bliske veze sa Osamom bin Ladenom.
Ali naoružavanje OVK i bombardovanje Srbije pomogli su Klintonu da se predstavi kao krstaš protiv nepravde i preusmeri pažnju javnosti posle suđenja za impičment. Klintonu su pomogli mnogi besramni članovi Kongresa koje su želele da posvete američka ubistva. Senator Džo Liberman nadao se da Sjedinjene Države i OVK „stoje na istim vrednostima i principima. Borba za OVK je borba se za ljudska prava i američke vrednosti. ”A pošto su zvaničnici Klintonove administracije javno poredili srpskog lidera Slobodana Miloševića sa Hitlerom, svaki pristojan čovek bio je dužan da aplaudira kampanji bombardovanja. (Alekander Kokburn je bio jedan od retkih novinara koji je u to vreme osudio nepravedni rat; ova kolumna Los Angeles Timesa iz 1999. godine postavila je zlatni standard za prozivanje Klintonovog bombardovanja Srbije.)
I Srbi i etnički Albanci počinili su zločine u oštrim sukobima na Kosovu. Ali da bi posvetilo svoju kampanju bombardovanja, Klintonova administracija mahnula je čarobnim štapićem i učinila da zločini OVK nestanu. Britanski profesor Filip Hamond napomenuo je da kampanja bombardovanja od 78 dana “nije bila isključivo vojna operacija: NATO je uništio i ciljeve” dvostruke namene “, poput fabrika, gradskih mostova, pa čak i glavnu televizijsku zgradu u centru Beograda, u pokušaju da teroriše zemlju da se preda. ” NATO je više puta bacao kasetne bombe na pijace, bolnice i druga civilna područja. Kasetne bombe su protivpešadijske naprave dizajnirane da se razbacaju po neprijateljskim trupama. NATO je bacio više od 1.300 kasetnih bombi na Srbiju i Kosovo, a svaka bomba je sadržavala 208 odvojenih bombi koje su padobranom letele na zemlju. Eksperti su procenili da je više od 10.000 neeksplodiranih bombi raštrkano posle bombardiranja i sakatilo decu dugo nakon prekida vatre.
U poslednjim danima zbombardovanja Vašington post izvestio je da “neki predsednikovi pomoćnici i prijatelji opisuju Kosovo Čerčilovim tonovima kao Klintonov najbolji period.” Post je takođe objavio da prema jednom Klintonovom prijatelju “ono u šta Klinton veruje nedvosmisleno da su moralni motivi za intervenciju NATO-a predstavljali priliku za ublažavanje žaljenja koje je nosila Klintonova savest. Prijatelj je rekao da je Klinton ponekad prigovarao da je generacija pre njega mogla da služi u ratu sa očigledno plemenitom svrhom, i oseća se “gotovo prevarenim” zato što “kada je došao njegov red, nije imao priliku da učestvuje u njemu”. Po Klintonovom standardu, klanje Srba je bilo „dovoljno blizu moralnom cilju za vladin rad“.
Pročitajte i:
Ubrzo posle kraja bombardovanja 1999. godine, Klinton je izgovorio ono što su njegovi pomoćnici označili Klintonovom doktrinom: „Bilo da je unutar ili izvan granica zemlje, ako svetska zajednica ima moć da je zaustavi, trebalo bi da zaustavimo genocid i etničko čišćenje”. U stvarnosti, Klintonova doktrina bila je da predsednici imaju pravo da započnu bombardovanje stranih zemalja na osnovu bilo kakve bezobrazne laži koju će američki mediji ponovo aktivirati. U stvari, lekcija iz bombardovanja Srbije je da američki političari samo treba javno da recituju reč „genocid“ da bi dobili dozvolu za ubijanje.
Posle bombardovanja, Klinton je uverio srpski narod da su se Sjedinjene Države i NATO složili da budu mirovne trupe samo „uz razumevanje da će zaštititi Srbe kao i etničke Albance i da će otići kada mir ovlada“. U sledećim mesecima i godinama, američke i NATO snage su stajale dok je OVK nastavila sa etničkim čišćenjem, klanjem srpskih civila, miniranjem srpskih crkava i tlačenjem svih nemuslimana. Skoro četvrtina miliona Srba, Roma, Jevreja i drugih manjina napustilo je Kosovo nakon što je gospodin klinton obećao da će ih zaštititi. Do 2003. godine, gotovo 70 odsto Srba koji su živeli na Kosovu 1999. godine pobeglo je, a Kosovo je bilo 95 odsto etnički albansko.
Ali Tači je ostao koristan za američke kreatore politike. Iako je nakon osvajanja vlasti na Kosovu bio široko osuđen za ugnjetavanje i korupciju, potpredsednik Džo Bajden je 2010. pozvao Tačija kao “Džordža Vašingtona sa Kosova“. Nekoliko meseci kasnije, izveštaj Saveta Evrope optužio je Tačija i operativce OVK za trgovinu ljudskim organima. Gardijan je napomenuo da je u izveštaju navedeno da je Tačijev unutrašnji krug “odveo zarobljenike preko granice u Albaniju posle rata, gde je, prema njihovim rečima, veći broj Srba ubijen zbog svojih bubrega, koji su prodati na crnom tržištu“. U izveštaju se navodi da su, kada su “hirurzi za transplantaciju” bili spremni za operaciju, [srpske] zarobljenike pojedinačno izvodili iz “sigurne kuće”, a po pravilu ih je izveo pripadnik OVK, a njihovi leševi brzo su prebačeni u operativnu kliniku.”
Uprkos optužbi za trgovinu organima, Tači je bio zvezda na godišnjoj konferenciji Globalne inicijative koju je organizovala Klintonova fondacija 2011., 2012. i 2013. godine, gde je pozirao za fotografije sa Bilom Klintonom. Možda je to bila posledica ugovora o lobiranju, vrednog 50.000 dolara mesečno, koji je Tačijev režim potpisao sa Podesta grupom, čiji je jedan od vlasnika bio budući menadžer kampanje Hilari Klinton, Džon Podesta.
Klinton je ostao heroj na Kosovu gde je u glavnom gradu Prištini postavljena njegova statua. List Guardian napomenuo je da je statua Klintona prikazala “s podignutom levom rukom, tipičnom gestom vođe koji pozdravlja mase. U desnoj ruci drži dokumenta na kojima je upisan datum kada je NATO počeo bombardovanje Srbije – 24. marta 1999.” Bilo bi tačnije prikazati Klintona kako stoji na gomili leševa žena, dece i drugih ubijenih u američkom bombardovanju.
Godine 2019. Bil Klinton i njegova bivša državna sekretarka Medlin Olbrajt, koja je fanatično podržavala bombardovanje, posetili su Prištinu, gde su „tretirani kao rock zvezde“ dok su pozirali za fotografije sa Tačijem. Klinton je izjavio: “Volim ovu zemlju i uvek će mi biti jedno od najvećih počasti u životu što sam stajao sa tobom protiv etničkog čišćenja (od strane srpskih snaga) i za slobodu”. Tači je dodelio Klintonu i Olbrajtovoj medalje slobode “za slobodu koju je on doneo nama i mir za ceo region.” Olbrajtova je sad predstavila sebe kao vizionarsko upozorenje protiv fašizma u Trumpovoj eri. Zapravo, jedino priznanje koje Albright zaslužuje je “Mesar iz Beograda.”
Klintonov rat protiv Srbije bio je Pandorina kutija od koje svet još uvek pati. Budući da su političari i većina medija rat protiv Srbije prikazali kao moralni trijumf, Bušovoj administraciji je bilo lakše opravdati napad na Irak, Obaminoj administraciji bombardovati Libiju, a Trampovoj administraciji da više puta bombarduje Siriju. Sve te intervencije posejale su haos.
Bombardovanje Srbije 1999. godine od strane Bila Klintona bilo je velika prevara kao i u slučaju kada je Džordž Buš napao Irak. Činjenica da su Klinton i drugi najviši američki vladini službenici nastavili da veličaju Hašima Tačija uprkos optužbama za masovna ubistva, mučenje i trgovinu organima još jedan je podsetnik o korupciji većine američke političke elite. Da li će Amerikanci sledeći put ponovo biti lakoverni kada političari u Vašingtonu i njihovi saveznici u medijima izmisle glupe izgovora da naprave pakao u još nekoj nesrećnoj državi?
Pročitajte još: