Odmor 5 nedelja, besplatna škola, početna plata 2000 evra!

Sve više ljudi sa ovih prostora u potrazi za boljim životom sreću traže preko granica Balkana. Zemlje na severu Evrope su uvek privlačile migrante iz zemalja bivše Jugoslavije. Jedan čovek je sa novinarima podelio svoje utiske o životu Švedskoj.

Radi u privatnoj firmi koja se bavi proizvodnom delatnošću u marketingu. Radno vreme je 8 radnih sati, na šta još dolazi pola sata ili sat ručka neplaćeno.

„Znači, tamo sam 9 sati, od kojih je 8 plaćenih. Radim od 7-16. Svaki minut pre i posle je plaćen x 1.25, jer se računa kao prekovremeno. Plata je u proseku 2800 eura, mada i to dosta varira zavisno od iskustva. Početna je oko 2000 eura. Na ovaj iznos ide 30 % poreza, koji ide državi i od kojeg se sve finansira, od policije, vojske, preko bolnica, vrtića, škola, razvoja gradova, gradnje i tako dalje“ kaže sagovornik.

Kada je reč o kvalitetu i troškovima života, oni zavise mnogo od toga u kom tipu objekta živiš.

”Svi mlađi ljudi žive u stanovima, a sve familije s decom u kućama. Naravno, ima izuzetaka, ali tako je najpraktičnije za sve koji mogu. Da bi se tako živelo, oboje moraju raditi puno radno vreme. Moglo bi se reći da na stanarinu/kuću ide 25% primanja, znači nekih 800-1400 eura. Svi objekti se uzimaju na kredit, gde možeš da izabereš malo višu fiksnu kamatu na recimo 10 godina ili kliznu kamatu koja trenutno iznosi 1.6 %”, ističe on.

Kada je reč o troškovima za režije, na struju za kuću kao što je njegova (100 kvadrata) troši 60 eura, voda hladna 15 eura, a grejanje i topla voda oko 150 eura mesečno. Telefon fiksni se ne koristi uopšte, uglavnom svi koriste mobilne telefone čiji račun izlazi 25 eura fiksne sume, gde možeš da pričaš, šalješ poruke i koristiš 5gb interneta.

Za hranu se troši otprilike 500 eura mesečno, s tim da sve više ljudi kupuje samo eko hranu, a ona je dosta skuplja.

Hleb košta 2 eura, litra mleka 1 euro, crveno meso je najskuplje, i do 30 eura kilogram, dok je piletina oko 8 eura kilogram.

„Koliko ostaje od plate se ne može reći, jer sve familije imaju decu koja imaju razne sportske aktivnosti. Deca od 5 godina pa nadalje imaju često po dva sporta sedmično, znači 4 treninga. Sve to varira, ali uopšteno recimo da one prave štediše sa prosečnim platama, koji žive u stanu, mogu da uštede i jednu celu platu, znači oko 2000 eura na ruke, dok familije sa decom koji žive u kućama mogu da se zadovolje sa 500 eura”, kaže naš sagovornik.

„Škola je besplatna, a hrana i sve potrebno se finansira od države tj. od našeg poreza od 30 %. Auto na kredit košta u proseku između 300-400 eura na 7 godina. Sad pričam o malo većim karavanima, jer se to najviše kupuje. Govorimo o novim autima, naravno. Polovni opet variraju mnogo.”, kaže on.

Redovan godišnji odmor u Švedskoj je ukupno 5 sedmica, gde poslodavac mora odobriti 4 sedmice u komadu ako to radnik želi. U proseku se mogu naraditi još tri od prekovremenog. Svaka minuta koju naradiš ide u saldo sati i tako se nabere još koja sedmica. Tih 5 sedmica je plaćeno normalno kao da se radi.

Kada je reč o roditeljstvu, radnik koji dobije dete ima pravo na 420 slobodnih plaćenih dana, koji se mogu podeliti sa suprugom kako god želite. Ali ima još jedna zanimljiva računica.

”U sedmici je 7 dana. Ti možeš da uzmeš plaćeno od 1-7 dana i od tog zavisi koliko dugo možeš biti s detetom. Ako drugi roditelj ima dobra primanja može se uzimati manji broj dana, recimo 3 dana, i onda kad podelis 420 sa 3 dobiješ 140 sedmica. To je skoro tri godine i niko ti to ne može odbiti po zakonu kada je dete u pitanju”, kaže za kraj priče o životu u Švedskoj ovaj Bosanac.