Pokuljale najveće tajne Vatikana koje šokiraju svet: Papine reči nisu umirile žrtve...
U Vatikanu se o tome dugo ćutalo
Profimedia
Vatikanski zidovi tokom vekova sigurno su čuli mnogo potresnih tajni, ali mnogi analitičari reći će da je ono što je izgovoreno za četiri dana, koliko je trajao skup o seksualnom zlostavljanju unutar Katoličke crkve nešto najpotresnije što je moglo da se čuje u Vatikanu u novije vreme.
Svedočanstva ljudi koji su u katoličkim institucijama seksualno zlostavljani, ali i šokantna priznanja, kao što je izjava kardinala Rajnharda Marksa da je veliki broj svedočanstava o zlostavljanjima uništen, a da mnoga uopšte i nisu bila zabeležena, ostavili su bez daha svetsku javnost.
Pročitajte još:
Do sada, slučajevi seksualnog zlostavljanja nad decom koje su činili sveštenici, opatice ili članovi verskih redova Katoličke crkve bili su predmet istraga civilnih vlasti i od osamdesetih godina prošlog veka, najpre sporadično, a od početka novog veka i masovno, pojavljivali su se u medijima.
Međutim, u Vatikanu se o tome ćutalo. Istina, posebna komisija Svete stolice radila je između 2001. i 2010. na istrazi o slučajevima seksualnog zlostavljanja, koje je vršilo oko 3.000 sveštenika tokom pedeset godina, kao i prikrivanja tih zločina, a pape, počev od Jovana Pavla Drugog, bile su prinuđene da osuđuju zločine.
Preporučujemo još:
Ipak, konferencija koju je sazvao papa Franja nešto je nesvakidašnje za Katoličku crkvu i više je podsećala na sastanke Komisije za istinu i pomirenje u Južnoj Africi nakon ukidanja aparthejda nego na sastanak crkvenih zvaničnika.
On se još prošle godine obavezao da će preduzeti konkretne mere, kako za krivično gonjenje počinitelja, tako i za pomoć žrtvama. Papa je sada izložio plan od osam tačaka, kojim želi da iskoreni pedofiliju unutar Crkve.
Prve dve tačke papinog plana svetski mediji ocenjuju kao najvažnije — prva se odnosi na to da treba zaštiti decu, a ne, zarad navodnog interesa institucije — prikrivati zločin. Druga se odnosi na priznanje ozbiljnosti greha i kriminalnih radnji nekih od sveštenika.
„Nehumanost ovog svetski rasprostranjenog fenomena je utoliko ozbiljnija i skandaloznija kada se dešava u Crkvi jer je u suprotnosti sa njenom etikom i moralom. Sveta osoba, odabrana od Boga da vodi duše do spasenja, a koja potpadne pod svoju ljudsku slabost ili bolest, tako postaje oruđe u rukama Satane“, rekao je papa.
Iako je papa priznao da je seksualno zlostavljanje dece unutar Katoličke crkve još skandaloznije zbog nespojivosti sa „moralnim autoritetom i etičkim kredibilitetom“ Crkve, on prema rečima zastupnika žrtava nije naveo nijednu konkretnu meru ili akciju koju će crkva preduzeti kako bi zaštitila žrtve.
En Baret Dojl, suosnivačica bostonske organizacije „Bišop akauntabiliti“, koja se bavi zaštitom žrtava seksualnog nasilja širom SAD, papin govor nazvala je „recikliranom retorikom“.
„Zapanjena sam“, rekla je Dojlova za Gardijan. „Papa je poništio mali napredak koji je možda postignut ove nedelje. On je bio defanzivan, govoreći da se zlostavljanje dešava u svim delovima društva. Ironično i, nažalost, nije pokazao nikakvu odgovornost i transparentnost“.
Oko 200 biskupa i kardinala u četiri dana trajanja skupa moglo je da čuje potresna svedočenja onih koje su sveštenici zlostavljali i mučili, kao i svedočenja o ravnodušnosti koju je katolička hijerarhija pokazivala prema njima.
Tako je jedna žena iz Afrike svedočila kako je sveštenik počeo da je siluje kada je napunila 15 godina i da ju je tri puta naterao da abortira. Svedočila je i o batinama koje je dobijala kada bi odbila seks. Još je teže to što su crkveni zvaničnici diskreditovali žrtve i zataškavali zlodela sveštenika, svedočio je jedan Čileanac.
Sep Rotvangl, predsednik austrijske nevladine organizacije „Platforma žrtava svešteničkog nasilja“ za Sputnjik kaže da je vatikanska konferencija o zlostavljanju farsa.
„Papa se pretvara da je crkva sada prepoznala problem za koji smo mi poslednjih 25 godina znali da postoji. Crkva pokušava da uspostavi paralelnu pravdu, za koji mi smatramo da se ne razlikuje od mafijaške. Ona želi da izgradi sopstveni pravni sistem na račun poreskih obveznika. Mi smo okrenuti državi koja od javnih tužilaca mora da traži da otvore crkvene arhive i da počinioce i one koji su ih prikrivali izvede pred lice pravde“, kaže Rotvangl.
Cilj organizacije koju predvodi, dodaje on, jeste i promena zakona tako da slučajevi zlostavljanja dece ne zastarevaju. Sada se optuženi pozivaju na zastarelost slučajeva kada izađu pred lice pravde.
Prema rečima verskog analitičara Željka Injca, problem je u tome što se radi o zakasneloj reakciji Svete stolice. Sastanak biskupa i kardinala u Vatikanu održava se nakon što se o problemu pedofilije u katoličkoj crkvi u medijima govori decenijama, čak je i Holivud pravio filmove na tu temu, kaže on.
Sada kada je za katoličku crkvu zalepljena etiketa pedofilske organizacije, teško je, gotovo nerešivo, isplivati iz tog problema, smatra Injac.
„Katolička crkva će, ako ne reši problem, a ne verujem da će ga lako rešiti, uvek biti prepoznatljiva kao organizacija koja je stecište pedofila. To nije problem morala ili ugleda Crkve, to je institucionalni problem Katoličke crkve. Zbog toga ne verujem da ovaj samit može nešto da izmeni. Naravno da su žrtve nezadovoljne jer je većina tih sveštenika i dalje ostala u službi, neznatan broj je pretrpeo manje sankcije“, kaže on.
Injac, kako kaže, ne veruje da papa Franja može da se izbori sa masovnom pedofilijom u redovima Katoličke crkve jer, prvo, šteta koja je već učinjena za Katoličku crkvu nepopravljiva je. Drugo, vremena su takva da pedofilija predstavlja ozbiljan problem i masovnu pojavu u zapadnom društvu.
„Katolička crkva mora da uvede mnogo strože zakone i propise, a to opet ne odgovara trenutnom duhu vremena. I to će, opet, naići na reakciju liberalnih krugova u Katoličkoj crkvi, tako da je to nerazrešivo i ne verujem da će taj problem ni papa Franja niti bilo koji drugi naredni papa uspeti da reši. Oni će, naravno, zaoštriti odnos prema takvim pojavama u svojim redovima, ali na taj način neće rešiti problem“, zaključuje Injac.