Razara ih "dupli mutant", očajni su i mole za pomoć: "Ne mogu da gledam svoju majku kako se gasi"
Indiju razara pandemijski talas kakav do sada nije viđen ni u jednoj zemlji. Šokantni prizori zdravstvenih radika na izmaku snage, punih krematorijuma i lomača koje ožalošćene porodice same pale za svoje preminule, obišli su planetu.
Samo u petak Indija je zabeležila 332.730 novozaraženih, što nije rekord samo u zemlji, već i u svetu. U istom periodu bilo je 2.263 smrtna slučaja, mada se na nesklad između stvarnog i zvaničnog broja umrlih u Indiji sumnja još od početka pandemije.
Dok bolnice upozoravaju da kiseonika imaju još samo za nekoliko sati, očajni Indijci na društvenim mrežama mole za pomoć, poručujući da "ne vide svetlo na kraju tunela".
"Vremena ponestaje"
Za Rubi Jadav, kao i hiljade drugih Indijaca, vremena i nade ponestaje. Njenu teško bolesnu majku ove nedelje je odbilo da primi desetak bolnica u gradu Luknav na severu zemlje.
– Znamo šta će se sledeće dogoditi. Ne mogu da podnesem da gledam moju majku kako se gasi – rekla je Jadav za "Channel News Asia".
Manjak vozila hitne pomoći, bolničkih kreveta, lekova i kiseonika pogodio je veći deo zemlje od 1,3 milijarde stanovnika, što navodi ljude da masovno objavljuju apele na Tviteru u očajničkoj želji da dobiju pomoć za svoje bližnje sa ozbiljnim simptomima kovida-19.
Na heštegovima poput #COVIDSOS Indijci dele informacije o brojevima volontera, prodavcima koji imaju boce sa kiseonikom i koje bolnice mogu da prime pacijente. Mnogi ljudi kreiraju Tviter naloge samo kako bi zatražili pomoć od onih koji su na moćnijim položajima, ali stotine miliona siromašnih Indijaca nema pristup pametnom telefonu, niti koriste društvene mreže.
– Pozvali smo svaku liniju za pomoć koju je vlada otvorila i jedini odgovor koji smo dobili je da nema slobodnih kreveta. Ne znam šta je Tviter i nisam razmišljala da potražim pomoć na društvenim mrežama. Još nije stigla pomoć, a mojoj majci ponestaje vremena – rekla je uplakana Jadav.
Zbog porasta broja preminulih, zemlja se suočava i sa problemom sahranjivanja.
– Radimo bez prestanka i sa 100 odsto kapaciteta da bismo kremirali tela na vreme – rekao je za Si-En-En Kamleš Sajlor iz grada Surat, predsednik udruženja krematorijuma u Gudžaratu
Svakodnevno se pravi na hiljade novih lomača na kojima se kremiraju tela, a ljudi su često primorani da sami donesu drva. Jedan od njih je i Rohit koji sam pravi lomaču za svoju majku koja je u 59. godini preminula od korona virusa.
– Nismo bili spremni, kao zemlja nismo bili spremni. Teško mi je da gledam kako moja majka odlazi, imala je samo 59 godina. Samo što se penzionisala. Želela je da provede više vremena sa nama, a sada je nema – kaže Rahit.
"Pomozite mojoj majci, spasite mog brata", samo su neki od apela za pomoć porodica ljudi koji se nalaze u teškom stanju zbog komplikacija izazvanih infekcijom. Iako lekari daju sve od sebe, svesni su da većina ovih ljudi, na žalost, neće preživeti noć. Takva situacija sreće se u svakoj kovid bolnici, jer zemlja nema dovoljno kiseonika za sve.
"Srce mi je slomljeno"
– Ovo je užasno. Želimo da znamo šta rade u bolnicama po pitanju nabavke kiseonika u celoj zemlji – zapitale su sudije Vrhovnog suda, nakon što su ocenile da je odgovornost vlade da “moli, pozajmlje, pa i krade ako treba” zalihe kiseonika.
Zdravstveni stručnjaci u zemlji priznaju da su očekivali novi talas, ali da na ovakav "cunami" nisu bili spremni.
– Ne vidim svetlo na kraju tunela – rekla je Maniša Binge, generalna direktorka za programe u zdravstvenoj inicijativi Fondacije Rokfeler za Devek. Dodaje da je, pored nedodtatana informacija o novom soju virusa, problem napravio i nedostatak jasnih medicinskih smernica u terapiji lekovima.
– Nikada nisam videla ovako nešto, tako smo bespomoćni. Кao i mnogi lekari i ja sam zabrinuta. Ne znam šta da radim. Srce mi je slomljeno – rekla je u suzama.