Revolucionarno otkriće naučnika - JEDNA STVAR je neophodna za kolektivni imunitet!

Alo/Vladimir Marković

Korona, KBC Zemun, Foto: Alo/Vladimir Marković

Nakon niza studija koje su, jedna za dugom, rušile nadu u to da će ljudska populacija steći kolektivni imunitet na koronavirus, stiže preokret u vidu istraživanja univerziteta Oksford.

Istraživači sa prestižnog britanskog univerziteta tvrde da neki ljudi već imaju visok nivo imuniteta na virus SARS-CoV-2, iako nikada nisu bili zaraženi njime. Oni napominju da je Velika Britanija moguće već dostigla dovoljan nivo kolektivnog imuniteta kako bi sprečila drugi talas koronavirusa.

U radu koji tek treba da bude pregledan, oni ukazuju na dokaze koji sugerišu da je izloženost sezonskim korona virusima, koji izazivaju sezonsku prehladu, nekim ljudima već dala određeni stepen imuniteta i na SARS-CoV-2, uz napomenu da su neki ljudi verovatno prirodno otporniji na infekciju.

Pokušavajući da utvrde kako različiti nivoi postojećeg imuniteta među pojedincima mogu da utiču na ukupni „prag“ potreban da se stekne kolektivni imunitet, otkrili su da bi on mogao da iznosi i svega 20 procenata.

- Opšte je mišljenje da je prag kolektivnog imuniteta potreban da bi se zaustavilo širenje SARS-CoV-2 virusa iznad 50 odsto za bilo koje epidemiološko okruženje. Ovde pokazujemo da se taj prag može u velikoj meri spustiti ako deo populacije nije u stanju da prenese virus zbog urođene otpornosti ili unakrsne zaštite od izloženosti sezonskim korona virusima - napisali su Hose Lorenco, Frančesko Pinoti, Crejg Tompson i Sunetra Đupta, naučnici sa univerziteta Oksford.

Kako su dodali, ovi rezultati mogu da objasne velike razlike u brojevima zaraženih i preminulih između zemalja i regiona, a sugerišu i da je već moguće uspostaviti kolektivni imunitet dovoljan za značajno ublažavanje potencijalnog drugog talasa.

Gabrijela Gomez, profesorka matematike i statistike na univerzitetu u Stratslidu, koristila je slične proračune i prag za sticanje kolektivnog imuniteta postavila na 20 procenata.

Za bolesti za koje je dostupna vakcina, prag kolektivnog imuniteta se određuje uz pretpostavku da svi imaju isti nivo imuniteta - takozvani "homogeni model". Međutim, Gomezova i istražitelji sa Oksforda služe se "heterogenim modelom" koji pretpostavlja da u populaciji postoje različiti nivoi imunineta. Dva modela mogu imati potpuno različite rezultate.

- Ne mora biti velikih varijacija u populaciji da bi širenje virusa drastično usporilo. Počeci epidemija izgledaju slično, ali u heterogenoj populaciji pojedinci se ne zaražavaju nausmično. Prvo se zaraze osobe koje su najpodložnije, a vremenom prosečna podložnost postaje sve manja. Stalno ponavljamo model i uvek nam se vraća procenat ispod 20 odsto - rekla je Gomezova za "Atlantik".

Ovi rezultati vraćaju nadu nakon što su prošle nedelje naučnici sa Britanskog kraljevskog koledža objavili studiju koja tvrdi da imunitet na korona virus traje samo nekoliko meseci. Istraživači su otkrili da je 60 odsto ispitanika razvilo visok nivo antitela potrebnih da se odupru budućim infekcijama dve nedelje od prvih simptoma. Međutim, udeo ispitanika sa antitelima pao je na 17 odsto posle tri meseca.

Mnogi su tu studiju opisali kao "poslednji ekser u sanduku kolektivnog imuniteta", strategije koja je, u nedostatku vakcine, jedina šansa da čovečanstvo iz borbe sa pandemijom izađe kao pobednik.