Deset dana nakon početka sukoba u Nagorno-Karabahu situacija se ne smiruje iako su na prekid vatre zajednički pozvali predsednici Rusije, SAD i Francuske. Strahuje se da bi moglo da se desi i etničko čišćenje.

Srđa Trifković, spoljnopolitički urednik časopisa "Hronikls" kaže da ga ni malo ne iznenađuje što je ime turskog predsednika izostalo u zajedničkom apelu, jer je on otvoreno rekao da podržava Azerbejdžan!

ANKETA: Najveća verska zajednica u Jermeniji je:

Trifković upozorava da je situacija sa vojnog stanovišta veoma delikatna i ocenjuje da je to tipičan zamrznuti konflikt postsovjetskog prostora. Iako Rusi imaju garnizon u Jermeniji malo je verovatno da će svoje snage direktno angažovati na strani pobunjenih, kako ih Azeri smatraju, jermenskih separatista u Nagorno-Karabahu koji nije deo Jermenije.

Iz brojnih razloga, kaže Trifković, uključujući pre svega ekonomske i energetske, Rusija želi da održi dobre odnose i sa Azerbejdžanom i sa Turskom koja inače bezrezervno podržava Baku.

Komplikuje se rat u Nagorno-Karabahu

Nema međutim, nikakve istorijske, etničke, ekonomske ni kulturne osnove da Nagorno-Karabah bude deo Azerbejdžana, kaže Trifković i dodaje da je jedina osnova odluka arbitrarne volje komunističkih funkcionera kojim su zacrtane republičke granice koje su kasnije proglašene za trajne međunarodne međe.

- Nažalost, iz zapadnih centara moći koji insistiraju na poštovanju tih komunističkih granica nikad nismo dobili valjan odgovor - kako to da su svi elementi totalitarnog nasleđa komunizma delegitimizovani uključujući i ekonomski, socijalni program i obrazovni sistem ali jedna "sveta krava" koje se drže kao pijani plota i za koju neće ni za živu glavu da popuste jeste da se te granice među republikama sada tretiraju nedodirljivo za vek i vekova.

Trifković smatra da jedini potencijal za veći konflikt na međunarodnom planu postoji između Turske i Rusije, a tu bi naravno Amerikanci zadovoljno trljali ruke bez obzira na ishod novembarskih izbora.

- Činjenica je da bi trajni činovnički aparat Stejt departmenta i Pentagona sa najvećim zadovoljstvom pratio pogoršanje odnosa Moskve i Ankare, jer u odnosima između Vašingtona i Ankare ne cvetaju ruže. Potencijal za veći sukob je manji nego drugde, jer su opcije Rusije za direktnu pomoć Jermenima ograničene činjenicom da samo postoji vazdušni most kao oblik komunikacije - rekao je on.

Strahuje se da može da se desi i etničko čišćenje

Trifković ne isključuje da ovaj sukob može da dođe i do one krajnje tačke etničkog čišćenja 150 hiljada Jermena iz Nagorno-Karabaha.

Na pitanje da li bi međunarodna zajednica dozvolila nešto tako danas, u 21. veku, on kaže da bi voleo da veruje u prevazilaženja određenih oblika ponašanja kao nasleđa prošlog veka.

- Na isti način malo je ko mogao da zamisli 1991. i 1992. na početku raspada Jugoslavije da će se ponoviti prizori i retorika iz 1941. pa se ipak desilo. Nevolje sa tim zamrznutim konfliktima je što oni drže i zamrznute mržnje još uvek aktivno prisutnim i dovoljno je samo da se one otope i buknu punom snagom. Umesto da dođe do nekog procesa prevazilaženja animoziteta netrpeljivosti i kako se to kaže u politikologiji - igre nultog zbira, što znači tvoj dobitak je moj gubitak i obrnuto, da upravo zamrznutost konflikta garantuje da će njihov potencijal da bukne sa novom snagom i žestinom ostati trajno prisutan - rekao je Trifković.