Šta svet čeka u 2018. godini?

Gradonačelnici gotovo svih evropskih i mnogih svetskih prestonica i drugih turistički atraktivnih gradova, premijeri i predsednici daće sve od sebe da proslave prođu bez jezivih slika koje su prethodnih godina o nekim drugim datumima dolazile iz Pariza, Brisela, Sankt Peterburga, Marseja...

Bezbednosne mere biće na najvišem nivou, budno će se motriti na svaki detalj, što pokazuje da će strah za bezbednost biti glavni izazov i u narednoj godini.

Iako je tzv. Islamska država u Iraku uništena, u Siriji se i dalje vode borbe, a svet muči pitanje da li će ekstremiste obračun u potpunosti iskoreniti ili će se oni samo pritajiti i kakva bi njihova osveta potom mogla da bude.

Pretnju po bezbednost čitave planete predstvaljaće i dalje i raketni i nuklearni program, posebno Severne Koreje.

Sa dolaskom Donalda Trampa za kormilo SAD situacija je po tom pitanju postala još složenija a neke izjave sa obe strane izgledale su kao da se svet već nalazi na ivici novog, katastrofalnog rata.

Svetski državnici apelovali su da se uspostavi dijalog, UN su uveke sankcije Koreji, ali nepredvidljivost poteza severnokorejskog lidera Kim Džong Una, kao i spremnost Trampa da na novu pretnju bez mnogo oklevanja odgovori vojnim putem, biće glavna briga svih svetskih lidera. U tom kontekstu puno se očekuje od Kine i Rusije, koje bi mogle da utiču na Pjongjang.

Nakon odluke Trampa da prizna Jerusalim za prestonicu, što su UN kroz rezoluciju osudile, izazvavši gnev Vašingtona, neizvesno je i kako će se stvari odvijati na Bliskom istoku.

Žarišta ima u svetu još, a u Evropi najveću zabrinutost će i dalje izazivati sutuacija na istoku Ukrajine, gde oružani sukobi ukrajinskih i proruskih snaga traju od 2014.

Minski sporazumi nisu do kraja sprovedeni, iako se za to zalažu i Kijev i Moskva, a Rusija i dalje zbog toga ostaje pod sankcijama EU.
Rusija će u 2018. biti u fokusu iz više razloga. Za mart su zakazani predsednički izbori na kojima aktuelni predsednik Vladimir Putin važi za favorita.

Opozicioni kandidat Aleksej Navaljni, kojeg zapadni mediji favorizuju kao Putinovog glavnog protivkandidata, iako je predao potpise za kandidaturu, prema odluci Cerntralne izborne komisije neće moći da se kandiduje, jer je u prošlosti bio osuđen za krivično delo.

Zabrinutost Stejt departmenta tim povodom portparolka ruskog MIP okarakterisala je kao "direktno mešanje u izborni proces", pa se može očekivati, da će, nakon što su iz Vašingtona, stizale optužbe o ruskom mešanju američke izbore, slična retorika biti nastavljena ali u drugom smeru.

Širenje uticaja Rusije, uključujući i region Balkana, očekivano, biće "bolna tačka" za NATO i SAD, pa i EU.

Godinu će obeležiti i izbori "na sredini mandata" (midterm) u Sjedinjenim Američkim Državama, kada Amerikanci biraju svih 435 mesta u Predstavničkom domu i trećinu mandata u Senatu.

Ovi izbori smatraju se prvim značajnijim testom podrške politici republikanaca i predsednika Donalda Trampa čija popularnost opada od izbora 2016. godine.

Kada je reč o EU, može se očekivati da će francuski predsednik Emanuel Makron kao neko ko se za kratko vreme veoma dobro pozicionirao među evropskim liderima, tik uz nemačku kancelarku Angelu Merkel, zadržati tu poziciju, odnosno da će Pariz i Berlin, imajući u vidu Bregzit, u budućnosti biti ključni centri moći i odlučivanja.

Nemačka u novu godinu ulazi bez vlade ali uz uveravanje predsednika Frank-Valtera Štajnmajera da građani nemaju razloga za zabrinutost i apel političkim liderima da što pre postignu dogovor.

Pregovori CDU nemačke kancelarke i SPD Martina Šulca o koalicionoj vladi počinju već 7. januara, kako bi možda već sredinom meseca ona bila formirana.

Međutim, ishod nije izvestan s obzirom da demohrišćani i socijaldemokrate nevoljno ulaze u te razgovore, pod pritiskom predsednika Štajnamajera i vremenskog tesnaca s obzirom da se zemlja našla prvi put u istoriji u situaciju da ni tri meseca od izbora nema vladu.

Na pragu 2018, Makron je povratio dobar rejting u javnom mnjenju, s druge strane opozicija je u priličnom metežu, dok ekonomija beleži boljitak, a poslovanje i poverenje potrošača - jačaju. To je slika Francuske na početku Nove godine.

Makron, koga mnogi na domaćem, ali i međunarodnom terenu, smatraju najstabilnijim i najpouzdanijim liderom na Zapadu, već idućeg meseca posetiće Kinu na četiri dana, a u narednim mesecima se očekuje da će postati prvi francuski lider koji će posetiti Teheran od 1971.
Posle izbora u Austriji i dolaska Sebastijana Kurca na funkciju kancelara otvara se mogućnost da još jedan, i to jedan od najmlađih političara u Evropi, izgradi za sebe veoma dobru poziciju na evropskom kontinentu.

Situacija u Kataloniji takođe će i u 2018. brinuti Španiju i Brisel, jer su na nedavno održanim izborima u toj španskoj pokrajini ponovo pobeditli separatisti pa njena sudbina za sada ostaje neizvesna.

Karlesa Pudždemona, koji je prešao put od lokalnog novinara do katalonskog lidera u centru svetske pažnje krajem septembra i početkom oktobra, usled nastojanja da Katalonija proglasi nezavisnost od Španije, portal "Politiko" stavio je na prvo mesto gubitnika 2017.
Pošto je izgubio posao i pobegao u Brisel, još uvek je, na kraju 2017. godine, nejasno da li Pudždemon može da se vrati u svoju zemlju.

I premda katalonski regionalni izbori možda nemaju jasnog pobednika, ali bez sumnje se zna ko je gubitnik - za Politiko to je i španski premijer Marijano Rahoj.

Evropa je u iščekivanju da se razreši postizborni ćorskosak u Nemačkoj a neslavnu titulu gubitnika poznati portla dodelio je i kancelarki Angeli Merkel.

Na nacionalnim izborima u septembru njena partija završila je kao prva, ali sa dramatičnim padom glasova, ostavljajući je da pregovora sa socijaldemokratama koji bi nerado da formiraju veliku koaliciju.

Italiju, najkasnije do 20. maja, očekuju izbori za novu vladu, 66. po redu otkako je ta zemlja 1945. postala republika. Ankete pokazuju da najviše izgleda na izborima imaju pokret Pet zvezdica i Demokratska partija levog centra premijera Paola đentilonija.

Postavlja se pitanje da li bi desničarska, evroskeptična i populistička partija mogla da postigne iznenađujuće dobar rezultat.

Ta mogućnost postoji pošto su Italijani nezadovoljni zbog visoke nezaposlenosti, migrantske krize, velikog zaduženja vlade.

Ukoliko bi pokret Pet zvezdica osvojio prvo mesto, njihov kandidat za premijera bio bi Luiđi Di Majo, koji je već najavio da će ako pobedi održati referendum o članstvu Italije u evrozoni, i pozvao Brisel da ozbiljno razmotri finansijsku reformu.