Krivulja korone ide u pogrešnom smeru
U Švedskoj je mrtvih 131 na milion ljudi
EPA
Neviđene mere
Čitav svet suočava se sa neviđenim merama u borbi protiv novog korona virusa. Zatvorene su državne granice, ne rade škole, vrtići, restorani, kafići... Jedna zemlja sve to vreme ima znatno relaksiraniju strategiju. Reč je o Švedskoj, koja se protiv globalne epidemije bori drugačije od ostalih i koja tvrdi da je njena taktika ispravna, ali u petak je prijavljeno rekordnih 812 novih slučajeva, dok je dan pre toga imala 751 novoobolelih.
Glavni švedski list "Aftonbladet" napisao je da "krivulja korone ide u pogrešnom smeru" nakon što su objavljene brojke.
Drugačija taktika
Liberalna strategija
Iza ovako liberalne strategije stoji državni epidemiolog Anders Tegnel sa Nacionalnog instituta za javno zdravlje
Tegnel dodaje kako dugotrajni karantini, po njegovom mišljenju, istorijski gledano nemaju nikakve rezultate.
- Zatvaranje granica je smešno jer je Covid-19 u svakoj evropskoj zemlji. Važnije je nadzirati kretanje unutar Švedske. Kao društvo, radije smo odabrali kontinuirano podećanje ljudi da se pridržavaju zaštitnih mera. Potpuno zatvaranje bilo bi kontraproduktivno - dodao je.
Prema Tegnelu, asimptomatski slučajevi, koje mnogi smatraju najvećim krivcima za brzo širenje, uopšte nisu problematični.
- Postoji mogućnost da su oni zarazni, što sugerišu i neke nedavne studije. Ali, broj ljudi koje oni zaraze verovatno je prilično mali u poređenju sa osobama koje pokazuju simptome. U normalnoj distribuciji zaraze oni su na margini, dok većina otpada na ljude sa simptomima na koje zaista treba paziti - rekao je on, a preneo "Jutarnji.hr".
Ipak je izbegao direktan odgovor na pitanje da li smatra da je švedski pristup uspešan.
- To je vrlo teško znati. Prerano je za to. Svaka zemlja treba da postigne "imunitet krda" na ovaj ili onaj način, a mi ćemo do njega stići drugačijim putem. Ali, koliko će dugo trajati imunitet krda, to ne možemo znati.
Argumenti protiv
Švedski pristup epidemiji zasniva se na tome što ta nacija pokazuje jedinstvenu kombinaciju poverenja u javne institucije i individualizma. Ukratko objašnjeno, vlada veruje svojim građanima da će slušati i neobavezujuće savete, a građani zauzvrat veruju da vlada radi u njihovom interesu i ponašaju se u skladu sa preporukama.
Na taj pun krug poverenja dodajte i činjenicu da su Šveđani tradicionalno "hladna nacija" koja i inače drži do "socijalne distance" i dobijate unikatno okruženje u kome bi gore opisan model mogao da uspe. Međutim, kako je stopa smrtnosti u zemlji rasla do jedne od najvećih u svetu, domaći i stani stručnjaci su sve glasnije upozoravali da bi "švedski pristup" mogao da doživi katastrofalan neuspeh.
U osnovi njihovih upozorenja nalazi se nekoliko argumenata.
Prvo, nije jasno da li je uopšte moguće steći kolektivni imunitet na ovu bolest jer je i dalje nepoznato koliko su, i da li uopšte, osobe koje su preležale korona virus otporne na njega. Nakon što su pojedine zemlje najavile izdavanje "imunoloških pasoša" ili sertifikata na osnovu kojih će izlečeni moći da putuju i rade, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izdala je upozorenje da se to ne čini, jer nema dokaza da izlečeni stiču imunitet.
Treće, Švedskoj na ruku ide mala gustina naseljenosti. Kako piše "Tajm", interpersonalna distanca je važna u toj zemlji, a oko 40 posto domaćinstava čini jedna osoba bez dece. Međutim, ova statistika je narušena dolaskom velikog broja migranata, pa postoje predgrađa u kojima je gustina naseljenosti drastično skočila. To može biti objašnjenje zašto migranti čine nesrazmerno veliki deo u ukupnoj smrtnosti, pored činjenice da je njima teže dostupna zdravstvena nega.