Tramp je znao koga ubija. Likvidirao je drugog najmoćnijeg čoveka Teherana, povratka nema!
Kasem Solejmani bio je jedan od najmoćnijih ljudi od Indijskog okeana do Mediterana.
Youtube/Printscreen
Možda najmoćniji čovek od Indijskog okeana do Mediterana, iranski general Kasem Solejmani, ubijen je noćas u vazdušnom napadu američkih snaga na prostoru ili blizini bagdadskog aerodroma. Ako i nije bio najmoćniji u samom Iranu, bio je svakako u vrhu, ali zato je bio najmoćniji čovek u Iraku, možda i Siriji.
General Kasem Solejmani bio je deo iranske Revolucionarne garde od samog početka, od pobede Iranske revolucije 1979. Za vreme krvavog Iračko-iranskog rata 80-ih iskazao se svojom hrabrošću na frontu - imao je svega 20 i nešto godina kada je za vreme tog rata postao komandant 41. Saralah divizije.
Brzo je napredovao u iranskoj vojnoj hijerarhiji, a već za vreme rata protiv Iraka uspostavio je odnose sa liderima iračkih Kurda, kao i sa šiitskom Badr organizacijom. Drugim rečima, bio je povezan sa snagama severa i juga Iraka koje su se suprotstavljale Sadamu Huseinu. To iskustvo i ta poznanstva imaće važnu ulogu u kasnijim godinama.
Nakon rata sa Irakom Solejmani je 90-ih imao čin generala u Revolucionarnoj gardi (IRGC), a negde krajem 1997. postaje glavni komandant najelitnijeg ogranka IRGC-a, snaga Kuds. Ko su snage Kuds? Oni su jedinica IRGC-a koja zapravo upravlja u glavnim operacijama - uključujući nekonvencionalno ratovanje i obaveštajni sektor, ali za razliku od IRGC-a koji se aktivira po potrebi i izvan Irana, Kuds je odgovoran primarno za vanteritorijalno delovanje.
Drugim rečima, cela mreža iranskog uticaja, koje se proteže do Mediterana, a možda i šire, direktno je "održavana" od strane snaga Kuds. Govorimo o moćnim grupama kao što su libanski Hezbolah (možda i jedina vojna organizacija koja je Izraelu nanela poraz u direktnom ratu), palestinski Hamas i palestinski Islamski džihad u Pojasu Gaze i na prostoru Zapadne obale, jemenske snage Huta, šiitske paravojne milicije u Iraku, Siriji, Avganistanu...
Snage Kudsa odgovaraju direktno vrhovnom lideru Irana, ajatolahu Aliju Hameniju. Kasem Solejmani je vodio snage od 1997. do juče kada je ubijen u američkom vazdušnom napadu. Ovo je prekretnica i najveća eskalacija iransko-američkih napetosti još od pobede Iranske revolucije 1979. godine. Da, možda i veća od zarobljavanja američkih diplomata i talačke krize u Iranu od 1979. do 1981.
Zašto? Zato što su SAD sinoć ubile drugog najmoćnijeg čoveka u Iranu - jedino ajatolah Ali Hamnei imao je veću moć od Kasema Solejmanija. Ipak, ako uzmemo u obzir da 80-godišnji ajatolah svakako nije mogao sam da prati sve što se događa na svim spomenutim mestima, čak bi se moglo argumentovati i kako je Kasem Solejmani de-facto bio najmoćniji čovek Irana, naročito ako govorimo o iranskom geopolitičko-vojnom uticaju izvan njegovih granica.
Da je Kasem Solejmani stradao na ovakav način ne čudi, čudi jedino da se SAD odlučile na atentat tako visokog profila. Naime, Solejmani, iako je bio visoko pozicioniran, bio je sve ove godine čovek koji se lično pojavljivao na samom frontu, mestima gde je bezbroj puta mogao da izgubi glavu, naročito poslednjih godina za vreme rata u Siriji ili kasnije za vreme rata protiv ISIL-a u Iraku.
Podsetimo kako je cela ova eskalacija započela. Naravno, možemo ići poprilično unazad ako želimo. Mogli bismo reći da je "započela" na dan kada je iz Irana za vreme revolucije 1979. proteran zadnji iranski kralj, šah Reza Pahlavi, Zapadni saveznik. Što se tiče neke skorašnje eskalacije mogli bismo definisati da je počela 2018. godine kada je Donald Tramp odlučio da povuče SAD iz nuklearnog sporazuma s Iranom otvarajući tako širom vrata za veliku eskalaciju kojoj upravo svedočimo. Nedavno istekle 2019. dogodio se veliki napad na naftna polja ključnog američkog saveznika u Zalivu, Saudijske Arabije. SAD tvrde da je napad dronovima i raketama izveo Iran iako su odgovornost preuzele jemenske snage Huta (ali, znajući da Huti jesu podržavani od Irana, američka optužba verovatno stoji).
Ali ako je Iran izveo ili naredio taj napad, zašto je to učinio? Možda kao direktan odgovor na Trampovu politiku "maksimalnog pritiska" na Iran koja je imala (i još uvek ima) za cilj da potpuno slomi iranski naftni izvoz, samim tim i sam Iran. U svakom slučaju, nakon napada na Saudijsku Arabiju situacija postaje puno napetija, naročito u Iraku koji je zapravo već 15-ak godina arena sukoba između iranskog i američkog uticaja.
Poslednjih nedelja u više navrata izvedeni su raketni napadi na iračke vojne baze u kojima su se nalazile i američke trupe (tamo se nalaze još od invazije na Irak 2003. godine). Iako je u napadima smrtno stradao tek jedan američki državljanin, izvođač radova, ne vojnik - SAD su odlučile da pokrenu veliku odmazdu ciljajući u vazdušnim napadima, pred samu Novu godinu, 29. decembra 2019., položaje iračke pro-iranske šiitske paravojne grupe Kataib Hezbolah. Ubili su najmanje 25 pripadnika ove grupe i ranili 50-ak. Ovo je već bio trenutak puno žešće eskalacije.
Na samu Novu godinu gnevni demonstranti u Bagdadu krenuli su prema utvrđenoj američkoj ambasadi i probili se do nje - spalili su jednu osmatračnicu pred njom, u sklopu kompleksa, ali se nisu probili do glavne zgrade. Bila je to očito neka vrsta upozorenja Amerikancima, da se do njih može doći iako su mislili da je nemoguće pošto se nalazi u utvrđenoj "zelenoj zoni" u centru Bagdada (američka ambasada u Bagdadu, izgrađena nakon invazije 2003., više podseća na vojnu utvrdu nego na diplomatsko predstavništvo, te je najveća američka ambasada na svetu).
Demonstranti su se povukli s prostora kompleksa američke ambasade već 1.1.2020. SAD su pak poručile kako je Iran stajao iza ovog napada, a predsednik Donald Tramp najavio je kako će Iran zbog toga "platiti skupu cenu". Od jutros znamo i o kojoj ceni se radilo.
Kasem Solejmani je mrtav, verovatno u napadu američkog drona. Uz njega je ubijen i Abu Mahdi al-Muhandis, njegov savetnik i osnivač grupe Kataib Hezbolah koja je bila meta američkih vazdušnih napada pre nekoliko dana (inače Kataib Hezbolah je jedna od prvih grupa iz Iraka koja je došla da se bori u Siriji na strani sirijske vojske protiv islamističkih ekstremista).
Kuds, Kataib Hezbolah, Kasem Solejmani, Mahdi al-Muhandis... Ovo su grupe i njihovi lideri koji su, koliko god će se nastojati te činjenice ugušiti, doveli do sloma ISIL-a u Siriji i Iraku. Kada su Amerikanci 29. decembra 2019. izveli napade na Kataib Hezbolah u Iraku i Siriji iranski ministar spoljnih poslova konstatovao je kako se SAD osvećuju Iranu zbog činjenice da su iranske i pro-iranske snage porazile ISIL.
Ali šta će se dogoditi sada? Jesu li ovi atentati početak iransko-američkog rata? Mogli bi biti. Eskalacija na eskalaciju ne može ići doveka bez da eksplodira u rat, naročito ako imamo u vidu kako je rat protiv Irana nešto što određene strukture u SAD-u priželjkuju već 40 godina. Bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, Džon Bolton, otvoreno je godinama pozivao na rat protiv Irana.
Želi li Tramp rat ili ne možda je sasvim nebitno. Kao što je Solejmani zasigurno bio moćniji akter od iranskog predsednika Hasana Rohanija, tako i u SAD bez sumnje imamo ljude koji su moćniji od jednog Donalda Trampa koji se bori za svoj politički opstanak na vlasti (ali, baš zato, i njemu bi dobro došla jedna velika diverzija od interne političke krize!).
Imajući u vidu kako su ratovi između najvećih sila u domenu globalnog uništenja te stoga, nadajmo se, samo fikcije, rat s Iranom zapravo je najveći i najopasniji rat koji na svetu u ovom trenutku može izbiti. Kome može biti u interesu? Američkom narodu čije bi se nove mlade generacije slale da ginu na Bliskom istoku? Svakako ne. Rat protiv Irana, koji bi bio daleko krvaviji nego onaj protiv Iraka, u interesu je samo tri grupe - američkom vojno-imperijalističkom lobiju koju u šaci drži sve političke administracije, izraelskim vlastima koje Iran smatraju svojim egzistencijalnim neprijateljem, te saudijskom dvoru koji u Iranu vidi ideološku i svaku drugu pretnju. Te tri grupe, međusobno u dosluhu, spremaju svetu katastrofu kakvu nismo videli još od Rata u Vijetnamu.
Je li rat neizbežan? Možemo se samo nadati da još uvek jeste, ali ta nada sada je sve tanja. Iz Teherana su jutros , čim je potvrđeno da su u američkom napadu zaista stradali Solejmani i al-Muhandis, najavili "veliku odmazdu". Za očekivati je da će se ona i dogoditi, ali SAD su očigledno raspoložene da na svaku odmazdu odgovore s još daleko većom... Na raketni napad na iračku bazu u kojoj je poginuo jedan američki civil pokrenuli su vazdušne napade u kojem je ubijeno 25 pripadnika Kataib Hezbolaha. Na proteste pred američkom ambasadom pri čemu je spaljena samo jedna osmatračnica, i nije bilo žrtava, SAD odgovara atentatima na drugog čoveka Irana... Šta još mogu napraviti sada kada Iran izvede svoju odmazdu? Vreme je ovo kada je teško zamisliti daljnje "odmazde na odmazde", a da iste ne postanu rat.
Ko zna, možda se SAD nadaju da će u Iranu sada, kao i prošle jeseni, ponovno buknuti velike demonstracije te se možda sve "reši samo od sebe", ali teško je verovati da bi se to moglo dogoditi. A Iran, kako može uzvratiti? Na razne načine, koji ne moraju biti "oko za oko" - mogu primera radi da zatvore Hormuški moreuz kroz koji prolazi petina svetske nafte. No, tek tada rat je neizbežan - zatvaranje Hormuza za SAD bi bio onaj "tu smo vas čekali!" trenutak. Mogu možda ubaciti svoje centrifuge u "petu brzinu", ali onda je rat još i bliži - i razorniji! U takvom slučaju SAD može konstatovati, što bi odmah potvrdio i Izrael, kako Iran "već ima" nuklearne kapacitete. I šta onda? Hirošima, Nagasaki, Teheran?
Može Iran i da ne preduzme ništa, ne da povod za rat, jer to je rat koji nikako ne počinje s istih startnih pozicija - američka vojska je pred Iranom, ne obrnuto! No, čak ni to ne znači da bi se rat izbegao ako je neko negde odlučio da se mora dogoditi! Neki u SAD veruju da je Iran oslabljen, da je ekonomski iscrpljen od sankcija, da je podrška iranskog naroda za vlast na niskim nivoima... drugim rečima, veruju da je Iran danas tamo gde je Irak bio 2003. godine.
SAD znaju koga su ubili sinoć. Takođe znaju da povratka nema, da Iran više nikada neće pristati na "povratak na staro", na pregovarački sto...
Čini se da neće biti ništa od "doba džeza" jer 20-e počinju "burno" u onom krajnje opasnom i negativnom smislu. Bauk novog velikog rata na Bliskom istoku kruži, kruži nad celim svetom jer celi svet biće pogođen ako do njega dođe.