Tramp se vratio na velika vrata, kreće ofanziva na uzurpatora Bele kuće!
Mada je žalba pravnog tima Donalda Trampa Vrhovnom sudu SAD kojom se traži poništavanje rezultata predsedničkih izbora u Pensilvaniji nazvana poslednjom Trampovom bitkom, reč je o početku nove ofanzive. Izgledi na uspeh ove „pravne ofanzive“ nisu baš najbolji.
Žalba pravnog tima Donalda Trampa Vrhovnom sudu Sjedinjenih Američkih Država kojom se traži da se ponište odluke suda u Pensilvaniji donete u vezi sa glasanjem poštom nije poslednja pravna bitka Trampovog tima da ospori rezultate izbora, kaže za Sputnjik advokat i analitičar Branko Pavlović.
Da li će Tramp ostati u Beloj kući?
Rudi Đulijani, advokat američkog predsednika tvrdi da je sud u Pensilvaniji ilegalno promenio zakon o glasanju poštom u toj saveznoj državi neposredno pre i posle predsedničkih izbora 2020. godine. Prethodno je Tramp demantovao da razmatra uvođenje ratnog zakonodavstva čime je najavio da će se za osporavanje rezultata izbora boriti isključivo pravnim sredstvima.
Pavlović dodaje da će se postupci za osporavanje izbornih rezultata pred Vrhovnim sudom SAD voditi značajno duže nego što su rokovi za inauguraciju novog predsednika, 6. januara, posebno procesi koji se vezuju za Dominion i druge mašine za brojanje glasova.
Slučaj Pensilvanija – početak Trampove ofanzive
Žalba na rezultate izbore u Pensilvaniji samo je prvi od slučajeva koji će se i ubuduće voditi pred Vrhovnim sudom SAD, a reč je o postupcima u kojima je "zbog činjeničnog stanja i krađe glasova" prvo moralo da se ide kroz sudove država članica, ističe Pavlović.
Onog trenutka kad se završi proces pred vrhovnim sudom države članice, tek onda se otvara mogućnost obraćanja Vrhovnom sudu Amerike, dodaje naš sagovornik.
"To će se događati i u drugim državama, ne samo u Pensilvaniji, koja je došla na red. Kako će Vrhovni sud Amerike odlučivati, da li će prihvatiti nadležnost ili neće, teško je prognozirati. Videli smo da u, po meni, očiglednoj obavezi da budu nadležni kod tužbe Teksasa protiv četiri države (Džordžija, Mičigen, Pensilvanija i Viskonsin) gde su i dvoje sudija Vrhovnog suda Amerike smatrali da se mora raspravljati, ipak su, većinom glasova odlučili da neće. U ovom slučaju je dalji ishod teško prognozirati", smatra Pavlović.
Sudije demokrate neće žuriti
Iako je Trampov tim tražio ubrzani proces ne bi li se odlučilo pre 6. januara, Pavlović kaže da u svim slučajevima ne može imati ubrzani proces pre nego što se završe procesi pred sudovima država članica.
Prema njegovim rečima, teško da će se do 6. januara Vrhovni sud SAD izjasniti o spornim odlukama u svim državama, koje u zbiru imaju veći broj glasova nego što iznosi razlika u korist Bajdena.
"Sudovi u državama članicama koji su uglavnom pod kontrolom demokrata neće uopšte žuriti da bi se stekli uslovi da se Trampov tim obrati Vrhovnom sudu Amerike. Pensilvanija sa 20 elektorskih glasova ne može da promeni rezultat u smislu, da Bajden i dalje ima preko 270 elektorskih glasova i može tek u zbiru sa drugim državama", ističe Pavlović.
Šta ako Tramp "pobedi" posle inauguracije?
Ukoliko bi neka od Trampovih tužbi bila usvojena posle inauguracije 6. januara, u tom slučaju bi Vrhovni sud SAD bio ovlašćen da sam odredi šta je delotvorni pravni lek, pošto je reč o situaciji koja se nikad pre nije dogodila, objašnjava Pavlović.
"Ali, u svakom slučaju, posle onoga što se dogodilo u tužbi Teksasa protiv ove četiri države treba biti dosta skeptičan za mogućnost preokreta pred Vrhovnim sudom zato što u tom slučaju nijedno od troje sudija, koje je Tramp predložio za Vrhovni sud, nije stalo na stranu ovo dvoje koji su rekli da Vrhovni sud treba da to razmatra. A da su stali, onda bi bilo 5:4 i ušlo bi se u raspravljanje po toj tužbi, tako da se činjenica da je Tramp predložio troje sudija i da samim tim postoji mogućnost objektivnijih suđenja, pokazala kao netačna", zaključio je Pavlović.