Trudnica ubila sedam članova porodice, od smrtne kazne može da je spasi dete koje je rodila (VIDEO)

Prema CNN-u, Latif Ulah Kan, jedna od prvih koja je stigla u porodičnu dvospratnicu, pronašla je seljanku Šabnam kako leži u nesvesti u blizini svog oca Šaukat Ali, kome je prerezan vrat. Pored njega, tela šabnamine braće, njene majke, snaje i 14-godišnjeg nećaka ležala su nepomično na podu. Njen mali nećak, koji će kasnije biti pronađen zadavljen, izgledao je kao da spava između tela svojih roditelja.

Ova stravična priča odmah je potresla javnost i završila na naslovnicama. Ono što je javnost najviše šokiralo bila je činjenica da je Shabnam u to vreme bila trudna osam nedelja. Među žrtvama je i desetomesečno dete.

Šabnam i njen ljubavnik Salim proglašeni su krivima za ubistvo i osuđeni na vešanje. Ako bude pogubljena, Šabnam, koja se, poput Salima, u sudskim dokumentima pominje samo po imenu, biće prva žena koja je u Indiji osuđena na smrt nakon 1955. godine.

Dok Šabnam i njen ljubavnik Salim čekaju pogubljenje, njihovi advokati se trude da počinioce pokažu žrtvama u čitavom slučaju. Naime, Shabnamov advokat Šreja Rastogi kaže da je njen klijent, koji nikada nije priznao zločin, žrtva patrijarhalnog društva koje kaste stavlja iznad svega.

Pored ljudi koji su te noći umrli, zločin ovog ljubavnog para stvorio je još jednu žrtvu - njihovog sina Bitu, kojeg je Šabnam podigla u zatvoru pre nego što je morala da ga se odrekne. Danas dvanaestogodišnji Bitu apeluje na indijskog predsednika Rama Nath Kovindu da ukaže milost svojoj majci.

Bitu, sin Šabnama i Salima, rođen je u zatvoru u decembru 2008. godine, osam meseci nakon ubistava. Šabnam je Bittuu podigla u ženskom zatvoru, gde je delila sobe sa drugim zatvorenicima. Druga deca su dolazila i odlazila jer su njihove majke puštene. Ali Bitu je ostao, čekajući dan kada će napuniti šest godina, pa bi ga, u skladu sa indijskim propisima, poslali da živi sa nekim van zatvora.

Usman Saifi, bivši kolega i novinar iz koledža Šabnam, ponudio je da se brine o Bituu kada napuni šest godina. Kada je Bittu 2015. napunio šest godina, Saifi i njegova supruga preuzeli su starateljstvo nad njim i odgajali ga kao svoje dete.

Indijske porodice često vrše pritisak na decu da se venčaju u sopstvenim zajednicama. Ako to ne učine, može doći do nasilja i, u ekstremnim slučajevima, do ubistava iz časti, kada se bliski rođaci ubijaju zbog sramote porodice.

Šabnam i Salim bili su mladi ljubavnici koji su živeli u istom selu, ali njihove porodice nisu odobravale njihovu vezu. Shabnam, koji je u vreme ubistava imao 22 godine, bio je obrazovani učitelj iz zajednice kasti Saifi. Salim, tada 24-godišnjak, bio je nezaposleni član zajednice Pathan.

Šabnamov kolega iz škole u ​​kojoj je radio Nischai Tiagi svedočio je da mu je Šabnam rekla da želi da se uda za Salima, ali njena porodica se usprotivila. Sukan Ali, Šabnamov rođak, rekla je sudu da je Salim često dolazio u njenu kuću. Ocu se to nije svidelo i pretukao ju je, rekao je Ali. Ali porodica nije znala da je Shabnam već trudna sa Salimom.

Tužioci u ovom slučaju pokušali su da dokažu da je glavni motiv za Šabnamovo ubistvo nasledstvo porodične imovine i nastavak života sa Saleemom i njihovim novorođenčetom.

Njen advokat Rastogi kaže da tužilaštvo nije dokazalo tu teoriju, a njena odbrana tvrdi da je Šabnam za trudnoću saznala tek tokom rutinskog lekarskog pregleda nakon što je uhapšena.

Kako je došlo do masakra. Sud je 14. aprila 2008. godine u pića članova svoje porodice ubacila sedativ koji je Saleem kupila uz pomoć prodavca voća, utvrdio je sud. Dok je porodica spavala, Šabnam je pozvao Saleema, koji je stigao sa sekirom.

‘Šabnam je podigao glavu svakog člana porodice, a ja sam im prerezao grlo i ubio ih’, priznao je Salim dan nakon ubistva Bilala Ahmada, prodavca čaja koji je imao veze sa šefom okružne policije.

Ahmad je potom preneo Saleemovo priznanje policiji i rekao sudu šta mu je Saleem rekao: ’Pogrešio sam, zaljubljen sam u Shabnam, devojku iz mog sela, koja voli i mene. Zakleli smo se da ćemo živeti i umirati zajedno. Ne možemo da živimo jedni bez drugih. Zbog toga su je porodica pretukli i rekli da joj ne dozvoljavaju da se uda za mene. '

Saleem je takođe priznao zločin službenici seoske uprave Mahenderu Singhu, dan nakon masakra, tražeći da ga spasi iz zatvora svojim političkim vezama.

Nakon što ga je policija uhapsila, Saleem je iz jezera izvukao krvavu sekiru koja je odgovarala oružju uhapšen u ubistvima. Prema sudskim dokumentima, Šabnam je kod sebe imala prazne kutije tableta koje su služile za uspavljivanje porodice. Šabnam je u početku tvrdio da su neki razbojnici ušli u njihov dom i počinili zločin, ali policija je odbacila tu teoriju, smatrajući da se u kuću ne može ući na takav način.

Gvozdena ulazna vrata bila su zaključana iznutra i nije bilo otisaka prstiju niti drugih dokaza o prisustvu neidentifikovanih napadača, potvrdio je forenzičar Manveer Sing. Kada je komšija Khan ušao u kuću, pronašla je Šabnam u nesvesti. Međutim, Vrhovni sud u presudi iz 2015. godine navodi da se Shabnam „pretvarala da se onesvestila i legla pored unakaženog tela svog oca da bi bezosećajno insinuirala da je zločin počinio neko van domaćinstva“.

Iako su Šabnam i Salim navodno počinili ubistva kako bi mogli biti zajedno, na suđenju su se okrenuli jedan protiv drugog. Šabnam je rekao da je Salim lično ubio sve žrtve. Saleim je rekla da je Šabnam pila vino i pozvala ga tek nakon što je ubila svoju porodicu, tražeći od njega da se oslobodi dokaza.

Okružni sud proglasio je par krivim za ubistvo sedam ljudi i osudio ga na smrt vešanjem. Oni su se žalili Visokom sudu Utar Pradeša, kao i Vrhovnom sudu Indije, najvišem sudu u zemlji, ali oba puta su odbijene njihove tvrdnje o nevinosti.

Šabnaminadvokat Rastogi i dalje veruje da je Šabnam nepravedno osuđena i da bi joj trebalo ublažiti kaznu. Njen stav potvrdila je studija Pravne škole Kornel o smrtnoj kazni širom sveta, koja je otkrila da je veća verovatnoća da će žene koje krše utvrđene rodne norme dobiti smrtnu kaznu. Prema Kornelovom izveštaju, ženama se sudi za ono što društvo smatra njihovim „moralnim propustima“, mimo samog zločina.

Mladi ljubavnici pokušali su da se žale na smrtnu kaznu, ali je Vrhovni sud utvrdio da je kazna bila dobro uravnotežena. Nalozi za izricanje kazne izdati su u maju 2015. godine. Međutim, kasnije su opozvani nakon pravnih radnji Projekta 39A, kolektiva koji se protivi smrtnoj kazni u Indiji. Sud je utvrdio da su nalozi izdati na brzinu, jer su zatvorenici i dalje imali pravna sredstva koja nisu bila iscrpljena.

U februaru ove godine advokati Shabnam i Saleem podneli su molbu za pomilovanje guverneru Uttar Pradešu, kao predstavniku predsednika, i samom predsedniku Indije.

Smrtna kazna za Šabnam ponovo se našla na naslovima u februaru, nakon što je jedan od poslednjih preostalih dželata u Indiji posetio zatvor Mathura, jedini u zemlji koji ima ženska vešala. To je pokrenulo spekulacije da se bliži datum pogubljenja Šabnama.

Aktivisti kampanje za ukidanje smrtne kazne veruju da bi prvo pogubljenje žene posle 66. godine bilo korak u pogrešnom smeru.

"Šabnam danas očekuje smrtnu kaznu i ako se ona zaista izvrši, potvrdila bi da smrtna kazna nesrazmerno pogađa najmarginalizovanije ljude", rekla je advokat i aktivista Vrinda Grover.

Iako je zabeležen pad broja smrtnih presuda izrečenih u Indiji 2020. godine, to se može pripisati pandemiji koronavirusa koja je poremetila sudske kalendare. Od 31. marta 15 žena čekalo je pogubljenje u Indiji, rekao je projekat 39A.

Saifi, koji sada podiže Šabnamovog sina, nada se da će Šabnamov život biti pošteđen.

" Kada sam mu rekao za kaznu na koju je osuđena njegova majka, sam sam pripremio poruku i putem medija apelovao na predsednika da je pomiluje. Ne samo da ćemo izgubiti Shabnam, već će biti izgubljeno i ovo dete. A ako se izgubi, i mi ćemo biti izgubljeni. Nemamo druge dece. On nam je sve " zaključio je Saifi.