ŠOKANTNE VESTI IZ UKRAJINE: Zapadne snage se pripremaju za najopasniji potez do sada!

U svetlu nedavnih izjava britanskog premijera Keira Starmara, ukazuje se na to da bi Ukrajina mogla postati nova tačka sukoba sa Rusijom, ali ovoga puta ne kroz direktno angažovanje ukrajinskih snaga. Umesto toga, Evropa razmatra slanje „mirovnih snaga“ koje bi bile raspoređene na teritoriji Ukrajine. Ova inicijativa izaziva brojne kontroverze unutar Evropske unije i NATO-a, s obzirom na to da bi prisustvo evropskih vojnika moglo dovesti do direktnog sukoba sa ruskim snagama. Starmer je naglasio da se plan nalazi u „operativnoj fazi“, što sugeriše da su dogovori među ključnim evropskim akterima već postignuti.

Evropska unija, predvođena Velikom Britanijom i Francuskom, razmatra slanje vojnog kontingenta u Ukrajinu pod okriljem „mirovne misije“. Iako još uvek nisu precizirani detalji rasporeda, spekulacije sugerišu da bi evropske snage mogle delovati na nekoliko ključnih frontova. Prvo, mogla bi se formirati zaštita ključne infrastrukture, kao što su elektroenergetski sistemi i železnički čvorovi, koji se koriste za transport oružja. Takođe, značajan deo vojnog osoblja mogao bi se rasporediti kao instruktori u zapadnoj Ukrajini, gde bi obučavali ukrajinske trupe. Pored toga, planira se osiguranje „bezbednih zona“, što bi podrazumevalo stvaranje demilitarizovanih koridora kako bi se sprečili sukobi.

Britanija se postavila kao lider u ovoj inicijativi. Premijer Starmer najavio je da će se 20. marta u Londonu sastati predstavnici zemalja podržavaoca, kako bi se definisali dalji koraci. Ova odluka predstavlja značajan preokret u strategiji Zapada prema Ukrajini, jer su do sada NATO i EU formalno odbacivali mogućnost direktnog vojnog angažovanja. Međutim, s obzirom na neuspehe ukrajinske kontraofanzive i ruske teritorijalne dobitke, Zapad sve više razmatra opciju direktnog prisustva na terenu.

Unutar Evropske unije postoje ozbiljna neslaganja po pitanju slanja trupa u Ukrajinu. Zemlje kao što su Velika Britanija, Francuska, Poljska i baltičke zemlje snažno podržavaju ovu inicijativu, videći je kao neophodnu za obuzdavanje Moskve. S druge strane, Nemačka, Italija i Mađarska su skeptične i protive se direktnom vojnom angažovanju, ističući rizike koje to nosi. Nemačka se, na primer, protivi direktnoj konfrontaciji s Rusijom, dok Italija naglašava da direktno uključivanje može doneti previše opasnosti.

Moskva je više puta upozorila da bi slanje zapadnih trupa u Ukrajinu moglo dovesti do direktnog sukoba. Predsednik Putin i ministar spoljnih poslova Lavrov naglasili su da bi prisustvo NATO vojnika u Ukrajini bilo tretirano kao legitimna meta ruskih snaga. U tom kontekstu, moguće ruske reakcije uključuju vojne udare na baze „mirovnjaka“, jačanje napada na infrastrukturu, kao i eskalaciju prisustva u Belorusiji.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI