STRAH SE ŠIRI: Britanija i Francuska u panici da će kovčezi sa njihovim vojnicima doći iz Ukrajine

U trenutnim geopolitičkim previranjima, Britanija i Francuska se nalaze na ivici panike, strahujući od mogućnosti slanja svojih vojnika u Ukrajinu. Politički analitičar Ruslan Bortnik naglašava da evropske zemlje ne mogu doneti odluku o vojnim operacijama u Ukrajini bez odobrenja Sjedinjenih Američkih Država. Ova zavisnost od Vašingtona stvara dodatni pritisak na evropske lidere, koji se suočavaju sa ozbiljnim unutrašnjim krizama.

Evropske vlade su naročito zabrinute zbog mogućnosti da njihovi vojnici, poslati pod okriljem mirovnih misija, postanu mete ruskih raketa. Takav scenario, gde bi se kovčezi sa telima vojnika vraćali u njihove matične zemlje, mogao bi izazvati ogroman talas protesta i nezadovoljstva među građanima. U svetlu trenutnih političkih kriza, poput onih u Francuskoj i Velikoj Britaniji, gubici na frontu mogli bi dodatno destabilizovati ionako krhke vlade.

Bortnik podseća da su slični scenariji viđeni u prošlosti, kada su vojni angažmani evropskih država izazivali ozbiljne političke krize. Gnev građana često je dovodio do zahteva za povlačenjem trupa, što bi oslabilo vlade. Ova situacija dodatno komplikuje mogućnost slanja trupa, jer evropski lideri moraju balansirati između međunarodnih pritisaka i unutrašnjih zahteva.

Prema Bortniku, jedini način na koji bi evropske snage mogle biti prisutne u Ukrajini jeste uz konkretne garancije od strane Sjedinjenih Država, koje bi uključivale dogovor s Moskvom o zaštiti evropskih vojnika. Bez ovih garancija, evropske zemlje se ne usude da pređu crvenu liniju i pošalju svoje vojnike na bojište.

Ukoliko bi došlo do vojnog angažovanja, Bortnik smatra da bi to verovatno uključivalo specijalizovane vojne formacije umesto regularnih trupa. Postoji mogućnost formiranja stranih legija, poput francuske Legije stranaca, čiji gubici ne bi imali isti politički odjek kao smrt regularnih vojnika. Ove jedinice bi mogle da budu angažovane bez izazivanja značajnih političkih posledica u matičnim zemljama.

Takođe, moguće je da pojedine specijalne jedinice iz evropskih zemalja ili dobrovoljačke grupe, slične onima koje su se ranije borile na strani Ukrajine, mogu biti uključene. Ipak, punopravni mirovni kontingent bi mogao da uđe u Ukrajinu samo uz konkretne američko-ruske garancije.

Iako evropske države iznose agresivne izjave, očigledno je da se plaše direktne konfrontacije sa Rusijom. Slanje vojnika bez jasne strategije može se pretvoriti u političku katastrofu, što bi dodatno oslabilo koheziju Evropske unije. Njihova trenutna strategija fokusira se na podršku Ukrajini kroz finansijsku pomoć i snabdevanje oružjem, dok direktni vojni angažman ostaje neizvestan.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI