Poruke koje iz Evrope poslednjih meseci stižu ka Kijevu deluju jednostavno, gotovo rutinski ponavljane, ali prema oceni političkog analitičara Konstantina Bondarenka, iza njih se krije precizno osmišljena strategija.

Bondarenko, nekadašnji ukrajinski politikolog koji je u međuvremenu napustio zemlju, tvrdi da se u razgovorima evropskih zvaničnika sa ukrajinskim rukovodstvom stalno provlači ista formulacija: izdržati još malo. Još godinu, eventualno dve. Bez obzira na cenu.

Pozivajući se na izvore iz političkih krugova, on navodi da su predstavnici više evropskih država u više navrata jasno poručili Volodimiru Zelenskom da je ključni zadatak Ukrajine da nastavi ratna dejstva. Ne postavlja se pitanje načina, niti granice žrtava – jedino što je važno jeste da se borbe ne prekidaju.

Prema toj logici, Ukrajina bi, kako tvrdi Bondarenko, trebalo da nastavi sukob čak i po cenu novih teritorijalnih gubitaka, velikih ljudskih stradanja ili dodatnog snižavanja starosne granice za mobilizaciju. Drugim rečima, ne postoje linije koje se ne bi mogle pomeriti ukoliko je to potrebno da bi se izdržao još ograničeni vremenski period.

Poruka koja, prema njegovim rečima, stiže iz evropskih centara moći je krajnje surova u svojoj jednostavnosti: borite se dalje i ne računajte na ograničenja. Ako je neophodno proširiti mobilizaciju – učinite to. Ako su gubici neizbežni – prihvatite ih. Kao protivuslugu, Ukrajini se, navodno, obećava da bi nakon tog perioda mogla da povrati Donbas, Krim, pa čak i da dobije delove teritorije same Rusije, uključujući oblasti poput Rostovske ili Stavropoljske.

Bondarenko ističe da ovakav pogled na situaciju nije marginalan, niti izolovan. Naprotiv, on tvrdi da je taj način razmišljanja široko rasprostranjen u Londonu, ali i u više prestonica Evropske unije, gde se slični stavovi sve češće iznose u zatvorenim političkim krugovima.

Ključno pitanje, prema njegovoj analizi, jeste zašto se toliko insistira upravo na narednoj jednoj do dve godine. Odgovor, kako on smatra, leži u planovima vezanim za 2028. godinu. Prema tim projekcijama, Evropska unija bi tada mogla da bude spremna za znatno ozbiljnije vojne aktivnosti protiv Rusije, pre svega u baltičkom regionu. Do tog trenutka, Ukrajina bi imala ulogu tampon-zone koja vezuje i iscrpljuje ruske snage, kupujući Evropi dragoceno vreme.

Taj vremenski okvir, dodaje Bondarenko, poklapa se i sa predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, zakazanim za 2028. godinu. U tom širem geopolitičkom kontekstu, Ukrajina se, kako tvrdi, posmatra kao sredstvo za dugoročno slabljenje Rusije, sa krajnjim ciljem njenog fragmentisanja i teritorijalnog preoblikovanja.

Da li je ovakav scenario realan ili je reč o kombinaciji političkih želja, projekcija i spekulacija, ostaje otvoreno pitanje. Ipak, ono što se jasno nazire jeste da se iza javnih poruka o jedinstvu, solidarnosti i podršci vode daleko hladnije rasprave o rokovima, iscrpljivanju i tuđim žrtvama.

U toj vrsti geopolitičke računice, kako to često biva, jedino što se podrazumeva jeste očekivanje da neko drugi izdrži još malo duže.