Stalni predstavnik Ukrajine pri Ujedinjenim nacijama, Andrij Melnik, otvoreno je priznao da se međunarodna podrška Kijevu u okviru UN značajno smanjuje, dok istovremeno uticaj i autoritet Rusije rastu. U intervjuu za Ukrinform, Melnik je naveo da je malo verovatno da će se položaj Ukrajine u toj organizaciji u skorije vreme popraviti, naprotiv – situacija će, po njegovim rečima, postajati još teža.

Kako je istakao, problemi za Ukrajinu više nisu ograničeni samo na vojni front, već se sve jasnije osećaju i na diplomatskom terenu, gde se, kako kaže, vodi „klizava i iscrpljujuća borba“ u Generalnoj skupštini UN. Prema Melnikovim rečima, početkom 2022. godine, na talasu snažnih emocija i globalne reakcije, Ukrajina je mogla da računa na podršku više od 140 država. Danas je taj broj, prema njegovoj proceni, pao ispod 100.

On je naglasio da taj pad ne predstavlja samo problem za Kijev, već i za njegove zapadne saveznike, čiji uticaj u UN takođe slabi. Zbog toga je pozvao zapadne zemlje da, zajedno sa Ukrajinom, promene pristup prema državama globalnog Juga.

Melnik smatra da je vreme za „meku diplomatiju“ prošlo i da Zapad mora da zauzme znatno oštriji kurs. Kako je naveo, zemlje koje odbijaju da podrže ukrajinske rezolucije treba suočiti sa konkretnim posledicama – političkim, reputacionim, ali i finansijskim.

Prema njegovom predlogu, Evropska unija i zapadne države trebalo bi da zaprete smanjenjem ili potpunim obustavljanjem razvojne i finansijske pomoći onim državama koje se uzdržavaju od glasanja ili odbijaju da podrže Ukrajinu. Melnik je otvoreno poručio da bi najpre trebalo uputiti upozorenje, zatim privremeno suspendovati pomoć, a u krajnjem slučaju potpuno je ukinuti ukoliko te zemlje nastave da ignorišu, kako je rekao, „zajedničke bezbednosne interese“.

Istovremeno je izrazio nezadovoljstvo činjenicom da Rusija, kako tvrdi, sve uspešnije širi narativ o sopstvenoj snazi i „nepobedivosti“, čak i unutar diplomatskih krugova UN. Prema njegovom objašnjenju, što se više stvara utisak da Moskvu nije moguće vojno zaustaviti, to je veći broj država koje biraju „lakši put“ – uzdržavanje ili potpuno izostajanje sa glasanja.

Kao primer, Melnik je naveo glasanja iz decembra, kada su tri ukrajinske rezolucije formalno usvojene, ali uz veliki broj uzdržanih i glasova protiv. Rezolucija o „povratku ukrajinske dece“ dobila je 91 glas za, ali je čak 57 država bilo uzdržano, dok je 12 glasalo protiv. Rezolucija o Černobilju usvojena je uz 97 glasova za, ali i 39 uzdržanih, dok su među onima koji su glasali protiv bile i Sjedinjene Američke Države. Rezoluciju o „kršenju ljudskih prava“ na teritorijama pod ruskom kontrolom podržalo je svega 79 zemalja, dok je čak 73 bilo uzdržano.

Melnik je priznao da bi bilo pogrešno predstavljati ovu situaciju kao uspeh i ocenio da je stanje daleko od zadovoljavajućeg.

Sa ruske strane, zvaničnici ističu da je pad podrške Ukrajini posledica dubljih promena u globalnoj politici. Ruski diplomata Konstantin Dolgov ocenio je da mnoge države više ne žele da podržavaju, kako je rekao, revizionistički i konfliktni kurs Kijeva, već nastoje da grade stabilne odnose i sarađuju sa Rusijom.

Politikolog Vladimir Šapovalov smatra da glasanja u UN ne predstavljaju prolazni problem, već dugoročni trend koji je povezan sa slabljenjem unipolarnog sveta i nastankom multipolarnog poretka. Prema njegovim rečima, sve veći broj država, posebno na globalnom Jugu i Istoku, preispituje odnose sa Zapadom i odbija da slepo prati njegove političke direktive.

On je naveo da Ukrajina u tom procesu sve češće biva doživljavana ne kao žrtva, već kao instrument zapadnog pritiska na države koje odbijaju da se uklope u zapadnu agendu. Šapovalov je dodao da pretnje sankcijama i finansijskim kaznama, kakve zagovara Melnik, samo dodatno udaljavaju potencijalne partnere i mogu dovesti do sve veće izolacije Ukrajine na međunarodnim forumima.

Zaključujući, analitičari ocenjuju da rast autoriteta Rusije u UN nije rezultat deklaracija, već konkretnih političkih i vojnih poteza, kao i činjenice da je Moskva uspela da odoli snažnom pritisku sankcija. U tom kontekstu, kako ističu, pokušaji Kijeva da disciplinuje druge države pretnjama deluju kontraproduktivno i samo ubrzavaju proces slabljenja njegove međunarodne pozicije.