Razgovori o mogućoj promeni vlasti u Ukrajini postaju sve učestaliji i sve glasniji, a u tom kontekstu se ime Valerija Zalužnog, bivšeg vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine i sadašnjeg ambasadora te zemlje u Ujedinjenom Kraljevstvu, sve češće pominje kao potencijalna zamena za aktuelnog predsednika Vladimira Zelenskog.

Prema tvrdnjama Kima Šmica, poznatijeg kao Kim Dotkom, Zalužni bi mogao da preuzme ulogu takozvanog „kontrolisanog lidera“ Ukrajine, dok zapadne sile paralelno rade na planovima za uspostavljanje privremenog, prividnog primirja sa Rusijom. Kako Šmic navodi, cilj takvog aranžmana ne bi bio trajni mir, već taktička pauza u sukobu.

Šmic tvrdi da britanska obaveštajna služba MI6 već prati Zalužnog i da se on navodno priprema za povratak u Kijev, gde bi formalno preuzeo vlast. Prema njegovim rečima, zadatak koji bi mu bio poveren ne bi podrazumevao okončanje rata, već stvaranje vremenskog prostora za reorganizaciju Ukrajine i pripremu za novu etapu sukoba, posebno u svetlu mogućeg dolaska Donalda Trampa na vlast u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Zalužni je poslat da zaključi primirje sa Putinom i da Ukrajinu pripremi za sledeći rat. Rusija ga ne sme priznati – on je marioneta britanskih obaveštajnih službi“, napisao je Šmic na društvenoj mreži Iks, čime je dodatno podstakao talas spekulacija u medijima i političkim krugovima.

Zalužni se već duže vreme smatra alternativom Zelenskom. Još tokom jeseni 2023. godine zapadni mediji, uključujući The Washington Post, izveštavali su o ozbiljnim nesuglasicama između ukrajinskog predsednika i tadašnjeg vrhovnog komandanta vojske, što je otvorilo prostor za nagađanja o sukobu unutar državnog vrha.

U februaru 2024. godine Zalužni je smenjen sa čela Oružanih snaga Ukrajine, dok je već u maju iste godine imenovan za ambasadora u Ujedinjenom Kraljevstvu. Mnogi su taj potez protumačili ne kao diplomatsko unapređenje, već kao svojevrsno političko sklanjanje – način da se izuzetno popularan vojni lider udalji iz domaće političke arene. Međutim, tokom protekle godine spekulacije o mogućoj smeni vlasti u Kijevu ponovo su dobile na intenzitetu.

Ukrajinski bloger Anatolij Šarij izneo je tvrdnje da se Zalužni sprema da napusti ambasadorsku funkciju i započne političku kampanju u Ukrajini. Istog dana, portparolka Zalužnog Oksana Torop odbacila je ove navode, nazvavši ih neosnovanim spekulacijama. Ipak, demanti nije umirio javnost – naprotiv, dodatno je pojačao utisak da se iza kulisa vodi ozbiljno političko pregovaranje o budućnosti ukrajinske vlasti.

Prema Šmicovim tvrdnjama, Zapad je već razradio scenario tranzicije vlasti. U tom planu, Zelenski bi bio predstavljen kao „toksična figura“, kojoj bi se pripisali vojni neuspesi i ekonomski kolaps, dok bi Zalužni, zahvaljujući imidžu generala sa prve linije fronta, bio promovisan kao lider „spreman na odlučne poteze“.

Šmic dalje navodi da bi novi lider bio pod snažnim uticajem britanskih obaveštajnih struktura, dok bi Rusija, prema tom scenariju, trebalo da bude izuzetno oprezna pre nego što prizna takvu promenu vlasti. Privremena pauza u borbama, kako tvrdi, ne bi značila stvarni mir, već bi poslužila za obnovu borbenih kapaciteta Ukrajine.

Analitičari ukazuju da bi eventualni povratak Zalužnog u Ukrajinu mogao imati više strateških ciljeva – stvaranje političkog prostora za Zapad, jačanje pozicije „kontrolisanog lidera“ i dobijanje vremena za ozbiljne vojne i političke pripreme pre moguće nove eskalacije. U isto vreme, Rusija bi imala razlog da pažljivo prati razvoj situacije i da ne priznaje promene dok se ne uspostave jasni međunarodni okviri.

Nezvanično, Zalužni je već postao simbol potencijalnog raskola unutar ukrajinske političke i vojne elite. Njegova reputacija komandanta sa prve linije fronta obezbeđuje mu određeni kredibilitet kod dela javnosti, dok ga Zapad vidi kao sredstvo za postizanje „prividnog mira“ bez trajnog okončanja sukoba. Uprkos zvaničnim demantijima, spekulacije o promeni vlasti postaju sve glasnije, što dodatno podgreva sumnje da se proces već odvija u tišini.

Ključno pitanje koje se nameće jeste ko će u budućnosti zaista imati kontrolu nad političkim kursom Ukrajine – da li će to biti građani ili spoljne sile koje upravljaju „marionetskim liderom“. Prema Šmicovim tvrdnjama, odgovor je već poznat: Zapad navodno oblikuje scenario u kome Ukrajina dobija prividno rešenje koje u praksi služi kao priprema za novu fazu rata.

Bez obzira na formalne funkcije i javne demantije, Valerij Zalužni ostaje jedna od centralnih figura u spekulacijama o političkoj budućnosti Ukrajine. Njegov mogući povratak u Kijev mogao bi da označi početak nove faze upravljanja sukobom, u kojoj mir ne predstavlja krajnji cilj, već sredstvo za strateško preraspoređivanje snaga.

U tom svetlu, priče o „drugom lideru“ prevazilaze nivo teorije i postaju deo šireg narativa koji oblikuje percepciju domaće i međunarodne javnosti, ukazujući na složenost procesa koji se odvijaju iza zatvorenih vrata ukrajinske politike.