AMERIKA I RUSIJA POČELE BITKU ZA EVROPU Sve karte su na stolu i još se ne zna pobednik
Možda ipak nije sve u sibirskom gasu? Tom procenom ključna evropska energetska berza u Holandiji oborila je u četvrtak i juče cenu gasa na oko 1.300 dolara (pre neki dan koštao je 2.120 dolara) za hiljadu kubnih metara. Dramatični obrt usledio je nakon prvih vesti da flotila od najmanje 30 američkih tankera krcatih tečnim prirodnim gasom (LNG), upravo plovi ka Evropi. Preciznije, od 76 američkih LNG kargo brodova trenutno u tranzitu u svetskom moru, deset (s ukupnim tovarom od oko 1,6 miliona kubnih metara energenta) je već prijavilo da se usmerava ka Starom kontinentu, dok još oko 20 (s oko 3,3 miliona kubnih metara LNG) „deluje” kao da prelazi Atlantik na putu ka Roterdamu, Gibraltaru i drugim terminalima u Evropi, preneo je Blumberg.
Novi kurs američkih plovećih grdosija koje transportuju LNG izazvala je rekordna razlika u ceni koju su evropske mušterije sada spremne da plate, u odnosu na dojučerašnje konkurente u Aziji. Naime, za tovar LNG meren u BTU, tj. po milionu britanskih termalnih jedinica, Evropljani su voljni da iskeširaju 24 dolara više nego azijski rivali. Istovremeno, isti gas u SAD košta 14 puta manje. Evropljani sada toliko ne pitaju za cenu američkog LNG. Jedan tanker iz SAD koji je plovio ka Aziji 15. decembra okrenuo se nasred Indijskog okeana nazad ka Suecu, što su na Volstritu protumačili kao promenu kursa put Evrope, javio je „Volstrit džornal”.
Kada će američka LNG flotila doploviti do terminala u Evropi i koju će cenu dostizati po pretovaru – za sada je neizvesno. U međuvremenu, izvozni terminali LNG u SAD rade punim kapacitetima, pa i preko toga, poručuju s one strane Atlantika, čime je bitka za energetsko snabdevanje Evrope ove zime ušla u novu fazu nadmetanja američkog LNG s vodećim konkurentom – ruskim „Gaspromom”.
I dok najavljeni priliv američkog LNG donosi izvesno olakšanje unutar Evropske unije, kavga s glavnim snabdevačem Rusijom ne jenjava. Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je u četvrtak da je sibirski energent koji stiže gasovodom „Jamal” (preko Belorusije i Poljske u Nemačku) poslednjih dana postao predmet paprene preprodaje po višestruko višim cenama.
„Promenili su rutu kretanja sibirskog energenta gasovodom ’Jamal’ unazad. Drugim rečima, po prispeću u Nemačku – nazad u Poljsku. Zašto? Jednostavno, zato što mi isporučujemo gas Nemačkoj po ceni sklopljenoj dugoročnim ugovorima. Ta cena je četiri, šest, pa čak i sedam puta niža od one na dnevnoj berzi”, istakao je Putin.
Šef Kremlja kaže i da bi preprodaja milijardi kubnih metara gasa mogla akterima doneti zaradu od oko 900 miliona dolara, javio je Tas.
Prema saznanjima zvanične Moskve, u Poljskoj postoji gasno čvorište koje povezuje gasovode s onima u Ukrajini, tako da se oko tri miliona kubnih metara energenta dnevno može „odliti” u smeru mimo ugovorenog toka.
„Imam mnogo razloga da verujem da preprodati gas na kraju stiže u Ukrajinu. Ne bi trebalo da misle da su toliko pametni da pretpostave da ih Bog ne vidi. Problem koji su stvorili sami, sami treba i da rešavaju. Mi smo tu, spremni da pomognemo, i to radimo”, dodao je Putin.
Ruski predsednik je istovremeno poručio evropskim potrošačima da se raspitaju kod svojih zvaničnika koji sve faktori ovih dana na berzama enormno dižu i spuštaju cenu prirodnog gasa. Da li će zvanični Berlin odgovoriti na Putinovu prozivku o spekulativnoj preprodaji sibirskog gasa potrošačima u Poljskoj i eventualno Ukrajini, za sada je neizvesno.
U Berlinu je juče došlo do još jednog pojašnjenja stava nove vladajuće koalicije povodom sertifikacije „Severnog toka 2”. Naime, nemački kancelar Olaf Šolc i Analena Berbok, šefica diplomatije u Berlinu, seli su u četvrtak da usaglase stavove prema „Severnom toku 2”. Postigli smo dogovor, objavila je Berbokova, a prenosi „Raša tudej”.
„Imamo zajednički stav. Nije tajna da smo ranije imali različita mišljenja o toj temi. Kao što je kancelar rekao, i ja sada kažem, proces sertifikacije, treba da teče u skladu s gasnim pravilnikom EU. Ipak, sudbina ’Severnog toka 2’ istovremeno zavisi i od razmatranja energetske bezbednosti Nemačke”, precizirala je Berokova.
Koji će biti ključni kriterijum nemačke Agencije za energetske mreže („Bundesnecagentur”) za nastavak sertifikacije i konačnu odluku, kao i kada će do nje doći, za sada nije jasno.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)