DOK BOJNI BUBNJEVI GRME U UKRAJINI Da li je moguće da se izbegne Treći svetski rat

U retorici svih uključenih strana, međutim, jedna stvar je konstantna: želja za mirnim rešavanjem sukoba. Ukoliko se izbegne rat, što, bar nominalno, svi žele, kakve scenarije bismo mogli da očekujemo? Obavešteni izvori i na jednoj i na drugoj strani kažu da zapadne i ruske diplomate, daleko od javnosti, razmatraju nekoliko mogućnosti da se izbegne Treći svetski rat.

NEBO JE CRNO OD LETELICA, NEPREGLEDNE KOLONE TENKOVA U MARŠEVSKOM PORETKU Stotine hiljada vojnika je spremno... (FOTO/VIDEO)

Nova Jalta 

Prvi scenario za mirno rešenje konflikta odnosio bi se na podelu interesnih sfera, bez bilo kakvog teritorijalnog prekrajanja ili izmene državnog uređenja Ukrajine. To bi bila „nova Jalta“, gde su 1945. godine Čerčil, Ruzvelt i Staljin podelili svet na zapadnu i sovjetsku sferu uticaja. Evidentno je da je NATO otvoren za nove članice, posebno Ukrajinu, dok Rusija insistira da Ukrajina, ako već nije deo ruskog interesa, ne bude ni deo zapadnog saveza. Analitičari smatraju  da bi mogao da se uspostavi sistem vojnih vežbi uzajamne kontrole, da Rusija kontroliše vojne vežbe koje NATO izvršava u istočnoj Evropi, a da NATO kontroliše vežbe koje Rusija izvršava u Belorusiji i zapadnoj Rusiji i Crnom moru.

PUTIN VIŠE NEĆE DA ČEKA Zapad mora da odgovori na OVO

Ruski čovek na čelu Ukrajine

Kada je Viktor Janukovič svrgnut sa čela Ukrajine 2014. godine, bilo je to nakon Majdanske revolucije. Sami protesti su izbili nakon što je Janukovič odlučio da napusti sporazum o partnerstvu sa EU i želeo da se priključi Evroazijskom ekonomskom savezu koji vodi Rusija. „Moskva je svakako zainteresovana da ponovo dovede svog čoveka na čelo Ukrajine, ali histerija Zapada oko toga je 
prenaglašena i nepotrebna. Sve što je uložila u odnose sa Nemačkom i bivšim sovjetskim republikama Rusija ne želi da izgubi time što bi umarširala u Kijev, sa hiljadama mrtvih. Naravno da žele da svog čoveka dovedu u Kijev, ali mirnim putem, kao što je to bilo sa Janukovičem“, ocenio je jedan diplomata EU.

Federalizacija

Pre osam godina, velike svetske sile su davale različite predloge kako bi se rešila kriza nastala sporom u vezi sa krimskom teritorijom, koju je Rusija anektirala.
Jedno od predloženih rešenja bila je i federalizacija Ukrajine. U tom slučaju bi regioni u zemlji birali sopstvenu vlast, i imali bi veću vlast nad lokalnom ekonomijom, finansijama i trgovinom. Moskva je insistirala na ovom predlogu, ni  EU se nije mnogo protivila, a tadašnji američki državni sekretar Džon Keri rekao je da SAD nisu protiv ideje federacije, ali samo ako je Ukrajina saglasna. Međutim, Kijevu se takva ideja nije svidela.

SUKOB RUSKE FREGATE I AMERIČKE PODMORNICE U PACIFIKU Korišćene dubinske bombe i torpeda?

Sporazum iz Minska

Krimska kriza 2014. godine rešena je sporazumima iz Minska. Prvi je potpisan 2014. godine, a drugi 2015. Prema drugom sporazumu, poznatom kao Minsk 2 Protokol predviđeno je da Ukrajina proruskim vlastima u Donbasu prepusti gotovo potpunu kontrolu nad tim regionom. Potpisnice Minska 2 su Ukrajina, Rusija i OEBS, što znači da je Ukrajina preuzela na sebe dužnost da Donbasu prepusti veće ingerencije, ali to nikada nije učinjeno, uprkos insistiranjima Rusije. O ispunjavanju obaveza iz Minska 2 govorio je i francuski predsednik Emanuel Makron, predlažući to kao mogući način za mirno rešenje situacije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI