PET MOGUĆIH RATNIH SCENARIJA Svi se pitaju šta bi Putin mogao da uradi u Ukrajini - status kvo ili TOTALNI RAT
Putin popušta
Prvi scenario podrazumeva da Zapad ubedi ruskog predsednika da povuče vojsku s ukrajinske granice jer bi cena rata po pitanju žrtava, ekonomskih sankcija i diplomatskih posledica bili preveliki za njegovu zemlju. Zapad bi, navodno, dozvolio Putinu da proglasi pobedu zarad mira u kući. Ovaj scenario ne deluje realno pošto Rusija uporno tvrdi da neće napasti Ukrajinu, a i počela je da povlači vojsku.
Rusi se povlače, Ameri ne veruju
Rusko ministarstvo odbrane objavilo je snimak na kome se vidi kako se trupe i oprema tenkovske armije Zapadnog vojnog okruga vraćaju u baze posle završenih vežbi. Saopšteno je da će tenkovi i oklopna vozila putovati oko 1.000 kilometara železnicom. S druge strane, SAD ne veruju da Rusija povlači trupe i sumnjaju da je Moskva povećala svoje prisustvo za čak 7.000 vojnika, izjavio je visoki zvaničnik Bajdenove administracije, iako su i satelitski snimci pokazali da je povlačenje u toku.
Novi sporazum Rusije i NATO
Iako NATO uporno tvrdi da neće praviti kompromise s Rusijom, jedna od mogućnosti je i da se postigne novi sporazum o bezbednosnim garancijama koji bi zadovoljio Moskvu i sačuvao obraz Zapadne alijanse. Ni ovaj scenario ne deluje kao najrealniji pošto bi nakon upornog odbijanja NATO ispalo da su Rusiji učinjeni ustupci, odnosno da je Putin odneo veliku diplomatski pobedu.
Zeman: Novi fijasko SAD
Češki predsednik Miloš Zeman izjavio je da tvrdnje da Rusija planira napad na Ukrajinu 16. februara predstavljaju još jedan fijasko američkih obaveštajnih agencija. On je uporedio te navode sa ranijim optužbama SAD povodom Iraka i Avganistana.
- Moje gledište je da neće biti rata zato što Rusi nisu ludi da pokrenu operaciju koja će im doneti više štete nego koristi - istakao je Zeman.
Obnavljanje sporazuma iz Minska
Rusija i Ukrajina su 2014. i 2015. u beloruskoj prestonici Minsku potpisale sporazum o okončanju sukoba u Donbasu. Sporazum nije zaživeo, pa bi njegova reanimacija mogla da bude odličan način da se okonča trenutna kriza. Čak je i francuski predsednik Emanuel Makron izjavio da je taj sporazum „jedini put koji nam omogućava da postignemo mir“, a britanski ministar odbrane Ben Volas da bi obnavljanje ugovora bio „snažan put napred ka deeskalaciji“. Problem je u tome što su odredbe sporazuma komplikovane i osporavane.
Vojna neutralnost Ukrajine
Prema nezvaničnim izveštajima, koji su u međuvremenu demantovani, francuski zvaničnici predložili su da se Ukrajina ugleda na Finsku i da proglasi vojnu neutralnost. Pošto ne bi postojala opasnost po Rusiju da Ukrajina uđe u NATO, to bi automatski dovelo do okončanja sadašnje krize. Doduše, ovaj scenario retko ko smatra za realan pošto Ukrajina teži ulasku u EU, a jedan od nezvaničnih uslova Brisela je i članstvo u NATO.
Granatiranje u Donbasu
OEBS je zabeležio nekoliko slučajeva granatiranja duž linije razdvajanja na istoku Ukrajine u ranim jutarnjim časovima, javlja Rojters pozivajući se na diplomatske izvore.
Ističe se da je registrovana upotreba artiljerije, na osnovu izveštaja obe strane.
Proruske snage su prethodno saopštile da su snage vlade granatirale njihove pozicije u Donbasu, dok Kijev to negira i tvrdi da su pobunjenici gađali njih.
Status kvo
Gledano iz trenutne situacije, održavanje pat-pozicije na duže staze je najrealnije, pošto je teško poverovati da će bilo koja strana pristati na ustupke koji bi mogli da budu prokomentarisani kao njen poraz, diplomatski ili vojni. Rusija bi mogla da povuče većinu vojske u kasarne, ali bi tehnika sigurno ostala na pozicijama na kojima bi mogla da bude veoma brzo zaposednuta u slučaju eskalacije. NATO bi takođe ostao na svojim pozicijama, uz povećanje i smanjenje vojnih kontingenata u odnosu na trenutnu situaciju i licitiranje novim datumima ruske invazije. Pregovori svih sa svakim bili bi sporadično nastavljeni. Ovo stanje moglo bi da potraje godinama, pa i decenijama.
Koji god od ovih scenarija, ma koliko delovao realan ili nerealan, na kraju prevagne, najveći gubitnik biće Kijev, smatraju diplomate, pošto će Ukrajina morati da pristane na najveće ustupke.
Nivo datum invazije - u nedelju!
Posle blamaže sa 16. februarom kao danom kad će Rusija „sigurno napasti Ukrajinu“, pojavio se novi datum za početak invazije - 20. februar.
Američki „Politiko“ piše da bi tada Rusija mogla da otpočne napad, uz „objašnjenje“ da je 16. februar korišćen kako bi se skrenula pažnja sa pravog plana. Novi datum se objašnjava time što će u tom periodu biti završene „najveće vojne vežbe od Hladnog rata“, odnosno zajednički manevri Belorusije i Rusije. Takođe, tog dana se završava Minhenska bezbednosna konferencija, kojoj će prisustvovati predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, potpredsednica SAD Kamala Haris i američki državni sekretar Entoni Blinken.
„Pokretanje invazije u vreme kada su američki zvaničnici u Evropi, a šef Ukrajine van zemlje moglo bi da bude apsolutno poniženje - vrsta geopolitičkog trolovanja koju Putin voli“, navodi „Politiko“.
Pretpostavlja se i da Moskva neće želeti da „pokrene ofanzivu“ do kraja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu 20. februara, ali i dodaje da ako do 1. marta ne bude izvršena invazija na Ukrajinu, onda će „mnogi moći da odahnu“.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)