OVIM RATOM JE ISPUNJEN SAN NAŠIH NEPRIJATELJA Bivši prorektor univerziteta u Harkovu ekskluzivno za Alo!

- Brutalno su me tukli, izbili su mi sve zube u gornjoj vilici, polovinu u donjoj, polomili su mi obe jagodične kosti, desni lakat, naprsla mi je butna kost. Sve te povrede su konstatovane u zatvorskoj bolnici u Harkovu, gde sam posle sedam dana prebačen - počinje profesor Samuilov razgovor za Alo!, i nastavlja:

- U harkovskom zatvoru fizička tortura je prestala, dobio sam adekvatno lečenje i moja porodica je mogla da me poseti. Prvih sedam dana nisu imali nikakvih informacija o meni.

Alo!: Šta vam je stavljeno na teret?

- Rečeno mi je da se protiv mene vodi istraga po članovima 110. i 111, izdaja otadžbine i narušavanje njenog teritorijalnog integriteta. Konkretno, pokušali su da me dovedu u vezu s grupama koje su radile na pravnom konstituisanju DNR, interesovali su ih moji kontakti s ljudima u Donjecku. Pošto nikakvih dokaza za ove optužbe nisu imali, pokušali su sa mi na teret stave moj autorski tekst iz 2012. godine u listu „Donjecki Kraš“ i optuže me sa širenje ukrajinofobije.

Alo!: Što je bila tema vašeg teksta?

- U tekstu sam kritikovao indolentan odnos režima Viktora Janukoviča prema bujanju rusofobije i neonacizma u ukrajinskom društvu. Predsednik Janukovič 2011. godine je za laureata nagrade „Taras Ševčenko“, najveće književne nagrade u zemlji, proglasio Vasilija Škljara, pisca neonacističkog dela „Crni gavran“. U tekstu sam pored toga osuđivao i tadašnji režim što toleriše delovanje ekstremističkih grupa poput partije Sloboda, koji su u svom programu i stavovima Ukrajince smatrali višom rasom u odnosu na Ruse. Upozoravao sam da unutar sistema Janukovič toleriše infiltraciju ekstremnih ukrajinskih nacionalista i rusofoba. Takvi su mu dve godine kasnije, kada je došlo do majdanskog prevrata, prvi okrenuli leđa. Tretirao sam i fenomen rusofobije među stanovništvom koje je govorilo isključivo na ruskom i naveo da bi to hipotetički bilo isto „kada bi Jevreji u Hitlerovoj Nemačkoj podržali nacizam.“

Alo!

Alo!: Na kraju, za šta ste konkretno optuženi?

- Nije bilo osnova da budem optužen za bilo šta i posle 90 dana, koliko se najviše bez optužnice čovek može držati u pritvoru, očekivao sam da budem pušten. Međutim, umesto na slobodu prebačen sam u samicu i nakon nekoliko dana ponovo vraćen u pritvor, pod izgovorom otkrića „novih činjenica“. To što je moj pritvor nezakonito produžen bio je signal mojoj supruzi da sa maloletnim sinom hitno napusti Harkov i skloni se kod moje sestre, koja živi u Kalugi (grad u Rusiji). U odlasku mojoj porodici su pomogli ruski novinari koji su se tada nalazili u Harkovu. 

Alo! Koliko ste još ostali u zatvoru?

- Neposredno pred istek roka od novih 90 dana držanja u pritvoru vlasti su ponudile snagama DNR da budem razmenjen za dva kapetana ukrajinske vojske, koje su ovi držali u zarobljeništvu. Iz DNR su pristali na razmenu, koja je obavljena 28. decembra. Ipak, nisam se odmah našao na slobodi, već sam zadržan u zatvoru u Donjecku još dva dana zbog, kako su mi objasnili, „obaveštajnih provera“. Kada sam 30. ujutro napokon oslobođen, izrazio sam želju da se hitno pridružim porodici. Moj prijatelj iz Rostova došao je po mene u Donjeck, odvezao me do aerodroma u Rostovu, odakle sam kasno uveče odleteo na moskovski aerodrom Šeremetjevo i sa svojom porodicom dočekao novu 2015. godinu.

Alo!: Kako komentarišete trenutnu tragičnu situaciju u Harkovu?

- Zaista mi je teško da gledam razaranje mog grada. Mnogo brinem za svoje rođake i prijatelje koji su tamo, za svoju ćerku i unuke koji su u skloništu. Najteže mi je ipak što je ratom Rusije i Ukrajine ispunjena mašta naših neprijatelja, počevši od Habzburga, preko Hitlera, pa do Zbignjeva Bžežinskog.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI