AUTORSKI TEKST RADOVANA KARADŽIĆA Čiji je ovo svet, šta pričaju vrapci?

Propisane mesečne posete porodice, na svega dva sata, teško su i zamislive, a kamoli izvodljive. Velika Britanija je od naše otadžbine mnogo dalje nego što smo mislili, iako Rezolucija Ujedinjenih nacija (70/175) nalaže da se kazne služe što je moguće bliže domu. Rezolucija iza koje je stala i Velika Britanija, koju, iako je obavezna, ne poštuje i ne primenjuje.

Mnogi nevini Srbi su rasejani po nacionalnim zatvorima mile nam Evrope, mada su oni osuđenici Ujedinjenih nacija, dakle internacionalni, i za njih bi posebno morale da važe odredbe te rezolucije UN. Radi njih je i doneta.

Ali, Britanija je izgleda najmanje internacionalna u tom pogledu. Pravila su strogo njihova, domaća. Nema ničega iz moje kulture, ni radija ni TV programa sa Balkana, ni novina, pa čak ni kompjutera, bez kog se ne može biti pisac. Čak ni raditi na odbrani nije moguće. A, na sve to imam pravo. Uslovi u zatvorima su u tom pogledu srednjovekovni, jer je svaki tehnički napredak za mene zaustavljen pred kapijom zatvora. Jednom rečju, ovo je neljudska iskorenjenost iz sopstvene kulture i svođenje čoveka na najmanju moguću meru. Ali, možda tako i treba - stradanje nevinih treba da bude potpuno. Ovakvu priliku da se obrukaju pred svetom i ogreše pred Bogom samozvani gospodari ovoga sveta nisu propustili, verovatno držeći se Dostojevskog: "Ako nema Boga, sve je dopušteno."

Ostatak teksta pročitajte OVDE.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI